Oligarsi nepoželjni u Londonu

London bi uskoro mogao da prestane da bude Meka za ruske oligarhe. Komitet za bezbednosna pitanja britanskog parlamenta predložio je da se revidira politika izdavanja „zlatnih viza” Rusima koji žive u gradu na Temzi, odavde rukovode poslovima širom sveta i – bogate se. Nije tajna da je Velika Britanija po okončanju prošlog veka širokogrudo prihvatila ruske pare, ne interesujući se preterano za njihovo poreklo.

Ali, izgleda da su se količine novca kojim su oligarsi punili londonski trezor tokom godina smanjile, ili su preusmerene ka isplativijim destinacijama. Tek, minula su vremena kad je svaki finansijski dobrostojeći begunac iz Rusije lako nalazio utočište u Londonu, bez mnogo pitanja, za debele pare i pristup informacijama iz istočnog giganta do kojih se ne može doći legalnim kanalima.

Postbregzitovsko priklanjanje britanske administracije Vašingtonu rezultiralo je i udarom na oligarhe. Već i sama činjenica da se oni, sem retkih i istaknutih pojedinaca, nisu našli na meti ruskih obaveštajnih službi izaziva sumnju da njihov „uspon” dobro prate i u Moskvi. A možda njime i rukovode. To se ne dopada nadležnima u Londonu, a posebno ne njihovim pokroviteljima u SAD.

Boris Jeljcin je svojevremeno odlučno zabranio bilo kakvu prodaju državnih privrednih kapaciteta stranim partnerima. To je bio jedini ispravan put da se sačuvaju velika zemlja i njeni građani. Vladimir Putin, kao njegov naslednik, nastavio je istim putem. I pored svega, u zapadnim krugovima se još nadaju da bi preko oligarha mogli da se dokopaju ruskog bogatstva, posebno energenata. Za sada im to – ne uspeva.

Da bi se predupredilo delovanje Moskve, iz Londona svako malo stižu vesti o špijunskim aferama, ubistvima ruskih građana na britanskom tlu, umešanosti istočnog džina u sprovođenje bregzita, izborni proces… U parlamentu se sve više oglašavaju opozicioni laburisti, koji tvrde da je kontrola finansija oligarha u Britaniji neefikasna, da je uplitanje ruskih kompanija, posebno medijskih, u ovdašnje poslove prevazišlo granicu posle koje se taj uticaj neminovno prenosi i na svakodnevicu običnih Britanaca, kao pri glasanju za izlazak iz Evropske unije i protiv njega.

Izveštaj Odbora za obaveštajnu i bezbednosnu službu britanskog parlamenta, nazvan „Rusija”, između ostalog, skreće pažnju na ogromne sume novca koje sa istoka kontinenta stižu na Ostrvo. Autori ovog dokumenta okarakterisali su London kao „mesto za pranje novca ruskih oligarha”, uz tvrdnju da je tokom nedavnih izbora u Ujedinjenom Kraljevstvu sve prosto vrilo od kampanje dezinformacija kojom je dirigovala Moskva.

Odgovarajući opoziciji, premijer Boris Džonson je odbacio te optužbe ocenivši ih kao – neutemeljene. Ipak, da „gde ima dima, ima i vatre” potvrđuje podatak koji kazuje da se i sam prvi čovek vlade previše često viđao privatno s pojedinim oligarsima. Nije tajna da su bogati Rusi bili spremni da izdvoje znatne sume para ne bi li dobili poziv u društvo premijera, ali i drugih zvaničnika koji kroje politiku Ujedinjenog Kraljevstva.

Velika Britanija je na Rusiju uvek gledala kao na protivnika. Ništa se u tom pogledu nije menjalo čak ni u vremenima Drugog svetskog rata. Ma koliko borba protiv nacizma i Adolfa Hitlera bila zajednički cilj, ostrvska kraljevina u tu borbu nije stupila vođena željom da pomogne istočnom saborcu. Naprotiv, na međusobno iscrpljivanje Rusa i Nemaca gledalo se kao na povoljnu priliku da se što veći deo sveta stavi pod kontrolu Londona i Vašingtona. „Zlatnih viza” neće morati da se odreknu baš svi oligarsi. Cilj i nije da se ostrvska kraljevina liši njihovih para. Potrebno je samo neke stvari usmeriti više u korist podanika Njenog veličanstva. Tačnije, u korist onih koji te podanike zastupaju. Svi koji se uklope u tu politiku ostaće u igri. Koliko god da košta.

Izvor: politika.rs