Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati

Povlačenja glečera na Himalajima ne samo da opasno ispunjuju glečerska jezera, već dovode i do drugih opasnosti koja se ne nadziru, upozoravaju naučnici.

Skorašnja katastrofa usled bujice u indijskim Utarakandu, kažu oni, najnoviji je primer jedne takve nesvesnosti opasnosti.

Himalaji imaju najveći broj glečera na Zemlji – ne računajući Južni i Severni pol.

Izgubili su milijarde tona leda zbog ubrzanog otapanja koje je izazvalo globalno zagrevanje.

„Naprosto ne postoji sveobuhvatno razumevanje šta se zapravo dešava kad su u pitanju takve pretnje”, kaže profesor Džefri Kargel, viši geolog u SAD koji je istraživao veliki broj katastrofa na Himalajima i koji trenutno proučava nepogodu u Utarakandu.

„Mi samo reagujemo kad se dese nesreće kao što je ona u Utarkandu.

„Ne nadziremo glečere koji imaju takve preteće atribute, makar ne većinu njih.”

Opasnost od povlačenja glečera

Stručnjaci kažu da kad glečeri krenu da se povlače ili istanjuju, neki od njih mogu da postanu opasni.

Na primer, u nekim slučajevima, kad se glečeri povuku, sav led koji zaostane može opasno da visi sa strmih zidina planina.

Oni mogu da otpadnu u bilo kom trenutku.

Takođe je moguće da istanjeni ili povučeni glečeri destabilizuju zemlju ispod i oko sebe – koju bi inače podupirali.

To neku oblast može da učini sklonu klizištima, odronima ili obrušavanju leda, pa čak i potencijalno dovedu do odronjavanja čitavih planinskih obronaka.

Naučnici kažu da takvi događaji mogu da dovedu i do blokiranja reka i rečica ispod njih.

One potencijalno kasnije mogu da nahrupe – baš kao što izgleda da se nedavno desilo u Utarakandu, prema preliminarnim rezultatima istrage.

Poteškoće u nadziranju glečera

Nezgodna geografija Himalaja značajano otežava nadziranje.

„Na Himalajima i u oblasti Hindu Kuš ima više od 50.000 glečera, a svega 30 njih se detaljno nadgleda, uključujući terenske studije”, kaže Muhamed Faruk Azam, glečerolog pri Indijskom institutu za tehnologiju Indore.

„Objavljeno je samo petnaestak tih studija.

„Moramo pobliže da posmatramo naše glečere, posebno zato što je tako mnogo faktora u igri.”

Zemljotresi i klima

Naučnici tvrde da, kao najmlađi planinski masiv na svetu, Himajali još rastu i zemljotresi često destabilizuju njihove padine.

Menjanje obrazaca snežnih i kišnih padavina zbog klimatskih promena čine planine ranjivijim, dodaju oni, a promene izazvana globalnim zagrevanjem čine da promene koje se dešavaju u glečerima potencijalno dodatno pogoršavaju stvari.

Glečer na planini Aru na Tibetu iznenada se obrušio 2016. godine.

To je izazvalo masovnu lavinu leda u kojoj je stradalo devetoro ljudi i stotine grla stoke.

Drugi glečer na istoj planini srušio se neočekivano samo nekoliko meseci kasnije.

U nesreći sa glečerom Saičenom u delu Kašmira pod vladavinom Pakistana 2012. godine stradalo je skoro 140 ljudi, većina pakistanski vojnici.

Stručnjaci kažu da je to bila lavina sačinjena od leda i stenja, ali uzrok nesreće tek treba da se utvrdi.

„Manje glečera, više klizišta”

Skorašnja studija nekih od najviših planinskih oblasti u Aziji, uključujući zapadne Himalaje, istočni deo Pamira, Karakoram i južni deo planine Hindu Kuš, povezalo je veliki broj krupnijih klizišta i njihovu sve veću učestalost između 1999. i 2018. godine sa povlačenjem glečera.

Naučnici sa Kineske akademije nauka, koji su sproveli studiju uz pomoć satelitskih slika iz Geološkog topološkog instituta SAD, identifikovali su 127 klizišta između 2009. i 2018. godine.

„Naši rezultati pokazuju promenu u oblasti učestalosti distribucije koja ukazuje na povećani trend velikih klizišta u protekloj deceniji.

Opadanje u oblasti glečera povezana je sa povećanjem u oblasti klizišta”, navodi se u studiji koju su recenzirali stručnjaci iz iste oblasti objavljenoj u časopisu Nejčer u januaru prošle godine.

Dalija Kiršbaum, ekspertkinja za klizišta koja vodi Nasinu hidrološku naučnu laboratoriju, rekla je da moguće opasnosti povezane sa povlačenjem glečera sada postaju očigledne.

„Ranije su, na primer, stene na planinskim obroncima glečeri držali čvrsto kao lepak.

„Sada ako nema glečera, te stene vise i to predstavlja potencijalnu opasnost.”

Specijalni izveštaj o kriosferi Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) 2018. godine je rekao: „Povlačenje glečera i otapanje permafrosta su smanjili stabilnost planinskih obronaka i integritet infrastrukture.”

Kriosfera je deo planete koji sadrži vodu u zamrznutom stanju kao što su planinski glečeri, kontinentalni ledeni pokrivač, sneg, ledom prekrivene oblasti i ledeno more.

Naglasak na glečerskim jezerima

Od ograničenog broja studija o himalajskim glečerima do današnjeg dana, većina se usredsređuje na ubrzano otapanje i da li će ono opasno ispuniti glečerska jezera čineći da nabujaju i nahrupe.

Ali kritičari kažu da glečerska jezera privlače svu pažnju dok se druge pretnje povezane sa ubrzanim otapanjem glečera ignorišu.

„To je nešto što je dobilo manje pažnje”, kaže Samer Raper, profesorka geografije sa Univerzitetu u Juti, koja je proučavala promene na himalajskim glečerima.

„To bi moglo da bude zato što su katastrofe kao što su lavine i obrušavanje leda retke, a pretnje povezane sa glečerima sporadične.”

Stručnjaci iz Međunarodnog centra za integrisani planinski razvoj, koji godinama radi u himalajskoj oblasti, kažu da su poplave izazvane glečerskim jezerima u prošlosti izazivale više problema u regionu.

„Te poplave mogu da utiču na ljude bez upozorenja daleko od samih glečera, što ovu pretnju čini posebno opasnom”, kaže Mirijam Džekson, programska koordinatorka inicijative centra za kriosferu.

„Studije glečera zamrznute”

I indijske vladine agencije kritikovane su zato što ne obraćaju dovoljno pažnje na ovu pretnju.

„Pokrenuli smo 2009. godine centar za proučavanje glečera i to je trebalo da preraste u indijski nacionalni institut za glečere”, kaže doktor DP Dobal, viši glečerolog koji se nedavno penzionisao na Institutu himalajske geologije u Vadiji, nezavisnom telu pri Ministarstvu nauke.

„To se nikad nije desilo i, kao posledica, u značajnoj meri je uticalo na studije glečera i oko desetina glečerologa koje smo obučili ostala je bez posla.”

Indijska vlada ima osam nacionalnih misija u sklopu svog Nacionalnog akcionog plana za klimatske promene i jedan od njih je zadužen za „održavanje himalajskog ekosistema”.

Njen cilj navodi da treba da se bavi „razvojem i usvajanjem novih metoda za procenu zdravlja himalajskog ekosistema, uključujući onih za glečere i stvaranje baze podataka istih”.

Neki eksperti kažu da je tenzija između Indije i njenih suseda koji dele granicu na Himalajima (Kina i Pakistan) predstavljala veliki otežavajući faktor.

„Oni moraju da se udruže, moraju da razmenjuju informacije o glečerima preko granica”, kaže Andžal Prakaš, koji je bio vodeći koordinišući autor za specijalni izveštaj IPCC-a o okeanima i kriosferi.

„Tek ćemo tad moći sveobuhvatno da nadziremo opasnosti povezane sa povlačenjem glečera i moći da se pripremimo za izlaženje na kraj sa nesrećama.”

Izvor: Vijesti.me/BBC na srpskom