Osnovci i dečak koji je preživeo

Ne postoji mlada osoba koja ne zna za Hari Potera, junaka fikcionalnog sveta britanske spisateljice Roling. Od 1997. kada je prvi roman serijala objavljen postao je planetarni hit. Možda postoje oni koji nisu čitali same knjige, ali su definitivno svi čuli za Harija, Hermionu, Rona i lorda Voldemorta. Što se tiče starijih: koliko njih zapravo zna o čemu romani govore i koliko su liberalni i spremni da deci predlože da ih pročitaju?

Možda je to razlog zašto do danas ovi romani nisu deo ni fakultativne lektire, odnosno one koju nastavnik može da uvede kao nastavnu jedinicu. Smatram da Hari Poter, tačnije prvi roman Hari Poter i kamen mudrosti, može biti dobra lektira za učenike petog razreda. Ona u svojoj osnovi sadrži motive prijateljstva, prilagođavanja novoj sredini, školi, sve ono što deca tog perioda i sama preživljavaju.

Osnovna škola je prostor gde deca treba da zavole književnost, knjige i samo čitanje. Ako pođemo od stava da je jedan od osnovnih vaspitnih ciljeva nastave srpskog jezika i književnosti da kod dece razvije navika čitanja, onda je veoma važno da lektira zaista bude prilagođena njima, njihovim interesovanjima i onom što oni smatraju zanimljivim.

Stoga da li je danas u vreme kapitalizma knjizevnost socijalističke propagande zaista najsrećnije rešenje? Nikoletina Bursać i Orlovi rano lete imaju svoje draži i umetnički kvalitet ali to je lektira prilagođena generacijama koje su rođene najkasnije sedamdesetih godina prošlog veka. A, ta “deca” već odavno imaju svoju. Potrebno je prilagoditi lektiru samim učenicima a Hari Poter koliko god se ne moze smatrati visokim umetničkim delom, definitivno svojim sadržajem privlači veliki broj dece, što bi nastavnici mogli iskoristiti.

Ovim tekstom ne želim da poručim da je svako čitanje produktivno čitanje, definitivno nije. U nekim kasnijim uzrastima ne treba čitati romane koji su se nekad ironično nazivali vikend romanima i mogli ste ih navbaviti samo na kiosku zajedno sa cigarama, a danas su sve knjižare prepune knjiga ovog “žanra”. Ipak dečak koje je preživeo možda može da pomogne da i interesovanje za pisanu reč preživi.

Autor: Milica Jovanović