Pad turističke potrošnje u Evropi 68, a u Italiji 96 odsto

Turistička potrošnja širom Evrope je pala za 68,4 odsto u martu ove godine u odnosi na isti mesec prošle, a u Italiji čak za 96 procenata zbog pandemije korona virusa, navodi se u izveštaju švajcarcke banke UBS.

U Italiji, u kojoj je uvedeno ograničenje kretanja 10. marta, više od 95 odsto hotela je zatvoreno. Samo tokom uskršnjih praznika, ovaj sektor je izgubio 300 miliona eura, podaci su grupacije “Konfiindustrija Albergi” (Confindustria Alberghi).

Nestvarnu situaciju ilustruju prazni trgovi u najlepšim evopskim gradovima, zdanje Koloseuma u Rimu, gondole u Veneciji koje uzalud čekaju da provozaju turiste čuvenim kanalima. Aerodromi su prazni, a plaže puste.

Situacija bez presedana još od Drugog svjetskog rata, pogađa sve: od međunarodnih avio prevoznika i lanaca hotela do malih porodičnih apartmana, navodi Asošijejted pres (AP).

Slična je situacija i drugde u svetu, poput zatvorenog ulaza u kompleks piramida izvan Kaira.

Međutim, stari kontinent je naročito pogođen jer, prema rečima evropskog komesara za unutrašnje tržište Tijerija (Thierry) Bretona, čini polovinu svetske turističke potrošnje.

Potrošnja sve većeg broja kineskih turista u Evropi je opala za 84,6 odsto u istom periodu, prenosi “Biznis insajder” (Bussines Insider).

Dramatično je smanjena i prodaja luksuznih i drugih proizvoda koje turisti obično kupuju tokom posete starom kontinentu – od Šanela (Chanel), preko Gučija (Gucci) do Luja Vitona (Louis Vuitton) – 78 procenata na godišnjem nivou.

Zbog toga je Svetska turistička organizacija (UNWTO) nedavno saopštila da je turizam “jedan od najteže pogođenih sektora COVID-om 19”.

Valensija: Otkazano 95 odsto rezervacija

Hotel Neptuno, gdje se nalaze najveća plaža i marina u Valensiji, trećem po veličini španskom gradu – u normalnim okolnostima prepun je gostiju. Ove godine nastoji da finansijski preživi, piše “Volstrig Džornl” (The Wall Street Journal).

Valensija
Valensija(Foto: AP)

U martu je otkazano 95 odsto rezervacija za letnju sezonu. Direktorka Masijel Garsija je poslala 32 od 40 zaposlenih na neplaćeni odmor. Oni koji su ostali na poslu, sređuju hotel za slučaj, kako se direktorka nada, da sa popuštanjem restriktivnih mera – dio gostiju ipak dođe.

“Ova godina će biti katastrofalna”, kazala je Garsija za njujorški dnevnik.

Ona se nada da će više domaćih turista makar delimično nadoknaditi izostanak stranih, koji čine 80 odsto njenih gostiju. Prema podacima Svjetskog savjeta za svjetska putovanja i turizam (the World Travel and Tourism Council – WTTC) za prošlu godinu, udio inostranih posjetilaca u turističkoj potrošnji Španije iznosio je 56 odsto.

Udeo turizma u grčkoj ekonomiji 21 odsto

Zemlje na jugu Evrope su među najteže pogođenim i samim koronavirusom, a i propašću turizma, jer itekako zavise od njega.

Naime, prihodi od putovanja i turizam učestvuju sa 15 odsto u bruto društvenom proizvodu Španije, 13 procenata u Italiji i čak 21 odsto u Grčkoj, podaci su WTTC -a.

Iako Grčka ima mnogo manje preminulih od koronavirusa nego Španija i Italija – 123 naspram više od 20 hiljada u ove dve zemlje – njen turistički sektor je takođe teško pogođen u trenutku kada je počela da se oporavlja od posledica prethodne krize, 2008. godine.

Eleni Atanasiadou, vlasnici osam apartmana u Solunu, otkazane su sve rezervacije preko internet stranice booking.com za jun i jul. Kazala je za njujorški dnevnik da nije imala nijednog gosta od sredine marta, čak ni u vreme praznika: “To je katastrofa. Nikoga nije bilo 25. marta, koji je bio državni praznik, zatim Uskrs, a sada i 1. maj”.

Južna Evropa se nije oporavila ni od krize 2008.

Delovi južne Evrope se nisu još u potpunosti oporavili ni od globalne finansijske krize 2008. godine.

Međunarodni monetarni fond predviđa da će u Grčkoj bruto društveni proizvod pasti ove godine za 10 odsto, u Italiji 9,1, a u Španiji osam procenata.

Prema optimističnom scenariju, skoro trećina radnika u evropskom turističkom sektoru će ostati bez posla, u najmanju ruku kratkoročno, kazala je Dženifer Idu (Jennifer Iduh), čelnica odjeljenja za istraživanja pri Evropskoj komisiji za putovanja, koja okuplja nacionalne turističke organizacije.

U španskom turizmu je, prema podacima WTTC, zaposleno skoro tri miliona ljudi.

Masovna otpuštanja u ovom sektoru zbog koronavirusa mogu dovesti do još veće stope nezaposlenosti od 27 odsto koliko je zabeleženo nakon krize 2008, ukoliko Vlada ne pomogne, ističe Antonio Garsia Paskual (Garcia Pascual), profesor Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Džon Hopkins (Johns Hopkins School of Advanced International Studies).

Inostrane posete u evropske zemlje će se smanjiti ove godine za 40 procenata, a u Italiju čak za 49 odsto, prema podacima konsultantske firme “Turizm Ikonomiks” (Tourism Economics).

Elike Šmit (Schmidt), direktor čuvene Ufici galerije u Firenci, kaže za “Volstrit Džornl” da očekuje će ograničenja međunarodnih putovanja uticati na posetu, čak i kada se u potpunosti ukinu vanredne mere na nacionalnom nivou.

Međutim, on se nada bumu narednih godina, kao što se desilo nakon velikih poplava 1966, a potom bombaških napada 1993.

Strah od putovanja

Iako se očekuje ukidanje većine restriktivnih mera do leta, mnoga ograničenja će ostati na snazi, prije svega ona koja se odnose na fizičku distancu.

Zbog toga stručnjaci smatraju da se ne može očekivati da će se potrošači brzo vratiti svojim pređašnjim navikama da putuju – što zbog straha od virusa što zbog efekta ekonomske recesije na njihove kućne budžete.

“Strah od putovanja će verovatno duže trajati nego sama pandemija. Teško je očekivati da će se turizam oporaviti čim se ukinu restrikcije”, kaže Stiven Trajpstin (Steven Trypsteen), ekonomista holandske banke ING.

Analitičari UBS-a ističu da ostaje neizvesna sudbina turizma uprkos postepenom popuštanju ograničenja.

“Pretpostavljamo da će prodavnice luksuzne robe ostati zatvorene u maju i otvorene u junu. Kao rezultat, potrošnja će biti drastično smanjena u najmanje dva meseca drugog kvartala, dok se očekuje da uticaj na turizam u celini potraje još duže”, navodi se u izveštaju švajcarske banke.

Turizam će se poslednji oporaviti

“Turizam je prvi pogođen pandemijom korona virusa i uveren sam da će se najsporije oporaviti”, kazao je komesar Breto u utorak putem video linka članovima jednog od komiteta Evropskog parlamenta.

On je istakao da je reč o “zapanjujućim brojkama”, precizirajući da će zbog pandemije industrija putovanja u Evropi biti na gubitku između 275 i 400 milijardi dolara.

“Evropski hoteli i restorani će izgubiti najmanje 50 odsto zarade na godišnjem nivou”, istakao je Breton dodajući da ta cifra može dostići i 70 procenata kada je reč o turističkim agencijama, a još gore može biti za avio, kao i kompanije koje organizuju krstarenja.

Situaciju dodatno otežava činjenica da su zemlje koje su najteže pogođene virusom, poput Italije i Španije, veoma zavisne od turizma.

‘Turizam treba da prvi dobije pomoć’

Zbog toga Breton smatra da turistički sektor treba da bude prvi na redu za dobijanje sredstava iz fonda za ekonomsku obnovu o kome članice EU ovih dana pregovaraju.

“Smatram da turizam treba da dobije najviše iz paketa pomoći, bez sumnje više od 20 odsto od ukupne sume”, rekao je Breton parlamentarcima.

Španija je predložila da EU obezbedi paket pomoći od oko 1,5 hiljada milijardi evra, a na evropskom nivou se razmatra da se po raznim osnovama obezbedi oko dve hiljade milijardi. Imajući u vidu stav Bretona, to bi značilo da turistička privreda treba da dobije između 300 i 400 milijardi evra podsticaja.

Stanje u turističkom sektoru zavisi od mnogo faktora, uključujući i kada će se otvoriti međudržavne granice, a to će svakako biti među poslednjim merama. Međutim, Breton smatra da se stanje može popraviti pre letnje sezone.

“Svakako se nadam da ćemo moći da pononvo putujemo, bez obzira na restrikcije, već na leto”, istako je evropski komesar za unutrašnje tržište.

Kriza kao prilika za prekretnicu u turizmu

On istovremeno smatra da šta god se desilo, turistička industrija treba takođe da iskoristi ovu krizu kao prekretnicu. Naime, svake godine sve je više pritužbi za prevelike gužve u najatraktivnijim gradovima poput Amsterdama, Barselone, Firence, Venecije, koji sve teže funkcionišu.

Istovremeno, zagađenje vazduha i vode zbog velikog broja avionskih letova i brodova koji krstare – narušavaju reputaciju turizma, navodi AP.

Stoga je ovo prilika za razvijanje nove strategije koja bi pomogla gradovima izloženim najvećem prilivu turista da normalno funkcionišu i, istovremeno, spreči zagađenje životne okoline.

Izvor: radioslobodnaevropa/vijesti.me