Pakt Irana i Kine loša vest za Zapad

Na osnovu nedavno procurelog dokumenta zaključuje se da Kina i Iran ulaze u 25-godišnje strateško partnerstvo u oblasti trgovine, politike, kulture i bezbednosti.

Saradnja Kine i bliskoistočnih zemlja nije nova pojava. Ipak, ono što ovo partnerstvo razlikuje od ostalih je činjenica da i Kina, i Iran imaju globalne i regionalne ambicije, obe zemlje su konfrontirane sa Sjedinjenim Državama, a sporazum sadrži i bezbednosnu komponentu. Vojni aspekt dogovora brine SAD, baš kao što je prošlogodišnja zajednička vojna vežba ratne mornarice Irana, Kine i Rusije u Indijskom okeanu i Omanskom zalivu unervozila Vašington, piše u novoj analizi „Forin polisija“.

Sve veći kineski uticaj u istočnoj Aziji i Africi predstavlja izazov za američke interese, a Bliski istok predstavlja novo bojno polje gde je Peking doveo u pitanje hegemoniju SAD – ovaj put preko Irana. Ovo je naročito značajno, s obzirom da sporazum i njegove implikacije sežu i mimo ekonomske sfere i bilateralnih odnosa – odnosi se na unutrašnji, regionalni i globalni nivo.

Na unutrašnjem planu, dogovor bi mogao biti pojas za spasavanje iranske ekonomije pogođene sankcijama i nedostatkom gotovine jer bi obezbedio prodaju iranske nafte i gasa Kini. Osim toga, Iran će biti u prilici da koristi svoje strateške veze s Kinom kao adut u svim potencijalniom pregovorima sa Zapadom, koristeći mogućnost širenja kineskog uticaja u Persijskom zalivu, navodi „Forin polisi“.

S obzirom da je ostalo samo još tri meseca do predsedničkih izbora u SAD, detaljno razmatranje novog strateškog partnerstva između Irana i Kine bi moglo ugroziti mogućnost pobede republikanaca jer dokazuje da je propala strategija maksimalnog pritiska koju je sprovodila administracija aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Ne samo da nisu uspeli da zauzdaju Iran i promene njegovo ponašanje u regionu, nego su gurnuli Teheran u naručje Pekinga.

Kako pišu analitičari „Forin polisija“, dugoročno gledano, strateška bliskost Irana Kini implicira da se Teheran prilagođava takozvanoj politici okretanja Istoku kako bi pojačao svoju regionalnu i vojnu moć s jedne strane, a sa druge prkosio i podrivao moć SAD u Persijskom zalivu.

Kini ovaj sporazum garantuje energetsku sigurnost. Persijski zaliv zadovoljava više od polovine energetskih potreba ove zemlje. Tako je obezbeđivanje slobodne navigacije kroz Persijski zaliv od ogromnog značaja za Kinu.

Saudijska Arabija, blizak saveznik SAD, sada je postala glavni kineski snabdevač sirove nafte, s obzirom da je uvoz iz ove zemlje u maju dostigao rekordnih 2,1 milion barela dnevno, podseća se u analizi. Ova vrsta zavisnosti u suprotnosti je sa opštom politikom diverzifikacije energetskih izvora i izbegavanja oslanjanja na jednog snabdevača koju Kina sprovodi. (Ostali arapski snabdevači Kine u Persijskom zalivu u bliskim su bezbednosnim vezama sa Sjedinjenim Državama.)

Kina strahuje da, kako se trgovinski rat između dveju zemalja pojačava, SAD mogu izvršiti pritisak na te zemlje da ne snabdevaju Peking energijom. Sveobuhvatno strateško partnerstvo sa Iranom predstavlja i zaštitu od rizika i politiku osiguranja – ono Kini može obezbediti zagarantovan i povoljan izvor energije.

Veze Kine i Irana će neizostavno preoblikovati politički pejzaž u regionu u korist ovih dveju zemalja, što će dodatno podriti američki uticaj, dodaje „Forin polisi“.

Kina grabi poziciju i značaj Irana kao regionalne sile na Bliskom istoku.

Dešavanja u regionu poslednjih godina konsolidovala su iranski uticaj. Za razliku od SAD, Kina je usvojila apolitični pristup regionu. To je pristup orijentisan ka razvoju, u kojem koristi regionalnu moć Irana kako bi proširila ekonomske veze sa susednim zemljama i uspostavila sigurnost u regionu kroz takozvani razvojni mir umesto demokratskog mira, koji je ideja Zapada. To je pristup koji je čini se dobrodošao u autoritarnim državama Bliskog istoka.

Trampovo povlačenje iz nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2018. i uvođenje politike maksimalnog pritiska predstavljali su poslednji pokušaj američke vlade da zaustavi rastući uticaj Irana u regionu. Iako ova politika snažno pogađa iransku ekonomiju, još nije uspela da promeni ambicioznu regionalnu i vojnu politiku ove zemlje. A novoformirana strateška saradnja Kine i Irana dodatno će podriti američki uticaj, utirući put aktivnijoj ulozi Kine na Bliskom istoku, zaključuje „Forin polisi“.

Sporazum podrazumijeva 25-godišnje strateško partnerstvo u oblasti trgovine, politike, kulture i bezbjednosti
Sporazum podrazumeva 25-godišnje strateško partnerstvo u oblasti trgovine, politike, kulture i bezbednosti – foto: Rojters

Povlačenje SAD promenilo dinamiku

Sporazum sa Iranom Kini omogućava da igra značajniju ulogu u jednom od najvažnijih regiona u svetu.

Strateški pejzaž se promenio od američke invazije na Irak 2003. U novom regionalnom poretku, transnacionalni identiteti zasnovani na verskim i sektaškim podelama proširili su i promenili suštinu dinamike moći.

Ove promene, kao i povlačenje američkih trupa i nemiri tokom Arapskog proleća, omogućili su državama poput Irana da popune praznine i pojačaju svoju moć u regionu.

U isto vreme, otkako je Si Đinping došao na vlast 2012, koneska vlada je izrazila veću želju da Kinu pretvori u svetsku silu i da ima aktivniju ulogu u drugim regionima. Ova ambicija se manifestovala pokretanjem inicijative „Pojas i put“ koja je istakla strateški značaj Bliskog istoka. 

Izvor: vijesti.me