PIJAČNA RAPSODIJA

Nekada je poznati gospodin gazda Cvetko bio vlasnik mnogo toga na tom parčetu Zvezdare, a onda je ostalo samo ime pijace koje podseća na njega. Prekrivena u novu „garderobu“ ogromnom nastrešnicom koja štiti od kiše i snega, ali ne i od cena malih proizvođača i velikim delom nakupaca. Mora da se jede. U ovo doba godina početkom „gospodja” jeseni koja lagano mažnjava prelaznu zastavicu od leta, koje nas je ove godine dobro iščašćavalo tropskim temperaturama pa su oni koji nisu imali kintu za more išli na ADU LEFKADU, inkluziv kuvani kukuruz i krofne i po koje ladno pivo kao zmija i taštino srce.

Jesen je od danas „predsedavajuća“ za nove vremenske prilike i šarenilo Cvetkove pijace u našem slučaju. Prodaju se džakovi paprika koje će još postojeće domaćice da bace na plehove i peku dok se krajem širi miris budućeg ajvara, pindjura koji će zimus oblagati naše želuce. Viču seljaci sa svih tezgi kao jedan: “Ajmo, najbolja paprika „KURTOVKA“ za ajvar, sama se peče i u tegle tura“.

-Krastavčići, karfiol, paprike za turšiju da zima brže prođe, još samo danas po ovoj ceni, a ko ne kupi će i sutra bude ista cena, akcijaaa!!!

Sa druge strane kao neki suprotni navijački tabor čuju se glasovi uvek duhovitih Roma, prodavaca galanterije koja ne spada u prehrambenu.

-Navali narode, ove zime ovog leta ,taze papir toaleta! Kad briše miriše!

-Ajmo, krede za moljce, mrave, buba švabe i za vaše najdraže insekte koji su došli bez poziva.

-Ilustracija-

U celoj toj gunguli promalja se zvuk violine kojom komanduje devojčica od nekih 16-ak godina. Cepa mala Mocarta, Debisija, Štrausa po sred gazda Cvetkove pijace. Uši ovih ljudi nisu navikle na ove produhovljene tonove (neke i jesu, kupaca u glavnom), ali uživaju svi zajedno jer mala „ponižava“ žice s dušom i svim srcem. Futrola od violine očas se napunila i preliva se od kinte. Nema narod neku lovu, ali još uvek imamo taj gen u sebi da nagradimo ono što je lepo. Umesto da ova divna devojka bude u nekoj koncertnoj dvorani, ona je od naše pijace napravila veliki podijum. Đuskaju svi uz njenu muziku, aplauza pune šake, šta je važno gde se svira, važno je da to ušnu školjku dira. A ko zna, možda se i zimnica bolje proda uz ovakvu atmosferu. Mala kreće da svira „Pukni zoro“, polako odlazim sa naše koncertno-zimnica manifestacije dok se tonovi njenog sviranja mešaju sa povicima prodavaca: „Ajmo žene! Gaće, hulahopke, donja veša za muškarci.

T. F.