Plaćanje kriptovalutama u Srbiji i dalje na crno

U javnosti se može čuti da kod nas čak 200.000 građana poseduje neku kriptovalutu poput bitkoina ili itirijuma pa se nameće pitanje šta oni s njima mogu da rade, odnosno da li u Srbiji mogu da plate neku robu ili uslugu. Odgovor na ovo je vrlo kratak – legalno ne mogu, a to podrazumeva zaštitu državnih organa, a ukoliko hoće da rizikuju mogu ako nađu nekog kod koga mogu to da učine.

Nakon kontrole centralne banke desetak pravnih i fizičkih lica moralo je da obustavi neovlašćeno pružanje usluga

Ova materija uređena je Zakonom o digitalnoj imovini, a u Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da od početka primene zakona u junu ove godine, nisu izdali nijednu dozvolu za pružanje usluga u vezi sa virtuelnim valutama, ali je NBS podneto nekoliko zahteva za davanje te dozvole, o čijem odlučivanju je postupak u toku.

„U Srbiji trenutno nije dopuštena zamena bitkoina i drugih virtuelnih valuta za prodatu robu ili pružene usluge, niti će takva zamena biti dozvoljena sve dok NBS ne izda prvu dozvolu za pružanje usluge prihvatanja ili prenosa virtuelnih valuta. Ta usluga podrazumeva da njen pružalac od potrošača prihvata odgovarajuću vrednost virtuelnih valuta, koja odgovara ceni prodate robe ili pruženih usluga tom potrošaču, zamenjuje je za odgovarajući iznos dinara i prenosi taj iznos na odgovarajući račun trgovca koji isključivo dobija dinare, a ne virtuelne valute”, kažu u NBS.

Upozoravaju građane da prilikom ulaganja sredstava u kupovinu bitkoina ili drugih virtuelnih valuta i obavljanja transakcija s tim valutama treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost, kao i da korišćenje usluga pružalaca usluga koji nisu licencirani i nad kojima nije uspostavljen nadzor nosi finansijske rizike i za posledicu može imati potpuni gubitak novčanih sredstava i druge imovine. Ni Republika Srbija, ni NBS ili Komisija za hartije od vrednosti, ne snose odgovornost za bilo koju štetu ili gubitke koje budu imali imaoci virtuelnih valuta ili drugih oblika digitalne imovine, a te gubitke ne snosi ni pružalac usluge, već isključivo korisnik digitalne imovine.

Prava koja će imati korisnici navedenih usluga prema pružaocima sastoje se u mogućnosti da dobiju određene informacije od pružalaca tih usluga, da zaključe ugovor i upute prigovor pružaocima u slučaju kršenja ugovornih prava, nakon čega bi mogli i da ostvare zaštitu pred domaćim sudovima.

„Treba znati i da građani ne bi trebalo da kupuju i prodaju virtuelne valute preko stranih platformi, jer su u slučaju zloupotreba i prevara koje se često događaju u vezi s tim valutama potpuno nezaštićeni i mogu lako ostati bez celokupnog svog uloga”, navode iz NBS.

Kada je reč o kontrolama, skreću pažnju da je centralna banka od 2018. nadzorni organ nad svim kompanijama koje su se na našem tržištu bavile poslovima s virtuelnim valutama u delu koji se odnosio na poštovanje propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, a da je Zakon o digitalnoj imovini kao novinu uveo licenciranje tih kompanija u skladu s međunarodnim standardima i proširio nadzor na sve aspekte njihovog poslovanja. Pored toga, NBS je dato ovlašćenje da može da kontroliše i neovlašćeno pružanje usluga na tržištu (bez licence) nakon početka primene ovog zakona u junu ove godine.

NBS je u međuvremenu izvršila provere kod pravnih i fizičkih lica za koje je postojala sumnja da se neovlašćeno bave pružanjem usluga povezanih sa virtuelnim valutama, a da joj nisu podneli zahtev za davanje dozvole u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini. Nakon izvršenih provera, desetak pravnih i fizičkih lica obustavilo je neovlašćeno pružanje usluga i dostavilo je dokaze o tome. Dodaju da kontinuirano prate aktivnosti na tržištu virtuelnih valuta i u slučaju bilo kakve sumnje na neovlašćeno pružanje usluga u vezi sa virtuelnim valutama, preduzima mere iz svoje nadležnosti, uključujući novčano kažnjavanje pravnog lica i odgovornog lica, odnosno fizičkog lica koje neovlašćeno pruža te usluge i mogućnost da se pokrene postupak prinudne likvidacije te kompanije, odnosno brisanje pravnog lica i preduzetnika iz registra.

Izvor: politika.rs