“Pobedi me”, prva knjiga mlade autorke Miljane Pešić

Boriti se neki bi rekli jeste i najveći trenutak u životu jednog čoveka. Tek tada možemo znati kakvi smo zaista.

Naslov njene knjige govori upravo o borbi, o ljubavi, o veri i sreći.

Danas smo za Vas popričali sa mladom autorkom Miljanom Pešić i postavili joj neka pitanja o njenoj prvoj knjizi “Pobedi me”.

Za početak želeli bismo da te pitamo kako ti vidiš sebe i u čemu vidiš sebe?…Koje su tvoje želje, snovi i afiniteti?

Vidim sebe kao nečiju ćerku i sestru, prijatelja i devojku. Kao jednu ozbiljnu osobu kada me na to život natera i poprilično veliko dete koje se opire odrastanju. Sebe vidim u pisanju, volim puno da pričam i ne ustručavam se da kažem svoje mišljenje o nečemu kada ga imam, Takođe volim puno i da slušam šta drugi govore, stoga je pisanje jedan od načina da se ,,čuje” moj glas ili glas nekoga ko je tiši od mene. Maštam o svom restoranu na obali mora dok, uz pečenu ribu i belo vino slušam Merlina i Dragojevića i hodam bosa, bez šminke.

Miljana Pešić, sa promocije svoje knjige u Vranju

“Pobedi me”

Možeš li nam reći koja je poruka tvoje knjige?

Moja knjiga će vas podsetiti ili naučiti da volite sve ono što imate i da to svakoga dana iznova zagrlite, jer niko od nas ne može da zna kada će sve da nestane. Njena uloga je da ljudima otvori oči i pokaže im koliko su u stvari srećni. I za sada je odlično ispunjava.

 Knjiga je posvećena mojoj nani koja je bolovala od bolesti od koje boluje i glavna junakinja Vera. Nana mi je umrla pre 6 godina i još tada sam znala da želim nešto da joj poklonim. Iskreno, mislila sam da će to da bude tetovaža, dok nisam odradila prvu, a onda sam shvatila da želim da joj posvetim nešto gde ću uložiti sebe, svoje vreme, svoje nedostajanje i ljubav prema njoj. Za ovih 6 godina, roman je počeo da se piše tri puta. Prva dva su bila neuspešna i vrlo brzo sam prestala jer sam još uvek učila da kontrolišem svoju tugu. Treći se pokazao kao treća sreća u svoj toj nesreći i ispalo je dobro.

Istrajnost

Koliko je teško bilo izdati knjigu, pogotovu što ti je ovo prva?

To je borba sa vetrenjačama… Mislim da sam imala dosta sreće ili je samo želja bila previše jaka, ko će ga znati, s obzirom da neki ljudi traže izdavača i po par godina. Ja sam završila sa pisanjem knjige prošle godine u maju, od tada sam stalno slala mejlove izdavačkim kućama koje su mi se činile kao odgovarajuće. Često sam bila odbijena, pojedini me nisu ni udostojili odgovora ili su mi predlagali da čekam njihove godišnje konkurse. Od konkursa sam odustala još dok sam pisala knjigu i znala sam da ta potraga za izdavačem neće biti laka. Njih dvadesetoro me odbilo, pa šta, dvadeset prvi neće. I tako je zaista i bilo. Naletela sam na izdavačku kuću “Nova poetika” i dosta guglala o njima. Svidelo mi se to što sam tamo pročitala i rešila da probam, još jedan pokušaj u nizu. Poslala sam im svoj rukopis i vrlo brzo od njih dobila odgovor da mi je rukopis odobren. Tako je počela naša saradnja i ja se iskreno nadam da će se i nastaviti.

Ljubav

Otkud ta ljubav ka pisanju i šta imaš reći mladima vezano za čitanje knjiga?

Ljubav prema čitanju se rodila kada sam prvi put uzela da čitam Harry Potter-a. Zbog toga često volim da kažem da je on moja prva ozbiljnija ljubav. Čitanje je jedan od mojih načina uživanja u životu. Knjige i čitanje treba da budu sastavni deo života kako starijih, tako i mladih ljudi. Samo 10 strana dnevno svakoga dana mogu da naprave pravo čudo. Ali se deca na čitanje ne smeju prisiljavati. Roditelji treba da se potrude još od njihovog najranijeg detinjstva da im u rukama guraju slikovnice i knjige za decu, umesto tablete i telefone. Stvarno ne pamtim kada sam poslednji put čula da je neki roditelj pred spavanje čitao svom detetu bajke. Ako vi sami detetu ne odvojite dobro od lošeg, ko će? …

Da li imaš omiljenog autora/ku?

Nemam svog omiljenog pisca ali autore koje uvek preporučujem su Kapor i njegova ,,Una”, Ksenija Popović ,,Uspavanka za Vuka Ničijeg”, Mario Puzo i njegova najpoznatija knjiga ,,Kum”. I prvo knjige pa filmovi, nikako obrnuto.

Da li nam možeš za kraj dati neku poruku koju želiš da preneseš?

Da se trgnemo iz zone komfora i uradimo nešto za sebe i svoj život dok dan još uvek traje, i pustimo okolinu da priča o tome. Noću ionako svako od nas zaspi sa nekim svojim problemima.

Ovom prilikom se zahvaljujemo gospođici Miljani na datom intervjuu. Naša redakcija joj želi svu sreću u daljem radu.