Počeo novi hladni rat, ko će ovoga puta da pobedi?

Čak desetak država samo tokom aprila proteralo je ruske diplomate, na šta je Moskva odgovarala istom merom. Takvo zaoštravanje nije zabeleženo još od trovanja bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke na jugu Engleske 2018. godine.

Upućeni izvori navode da jedan od razloga za današnje diplomatske šamare potiče još od 2011. godine kada su se u Bugarskoj dogodile četiri eksplozije u skladištima municije, a velika eksplozija se dogodila i u Češkoj 2014. godine, podseća Stiven Pajfer, bivši američki ambasador u Ukrajini koji sada predaje na Univerzitetu Stanford.

U obaveštajnim krugovima se tada posumnjalo da iza eksplozija stoje ruske tajne službe jer je Moskva pretpostavljala da Ukrajina dobija municiju sa Zapada preko Češke i Bugarske, piše nemački „Dojče vele”.

Zvanični Prag tek pre petnaestak dana optužio je Rusiju za eksploziju i smrt dva vojnika i proterao 18 ruskih diplomata iz zemlje. U znak solidarnosti, slično su učinile još neke zemlje EU. U četvrtak je i Bugarska proglasila jednog ruskog diplomatu nepoželjnim.

Pajfer kaže da se podmetanje eksplozija može smatrati napadom strane sile na vojno postrojenje, dakle praktično „ratnim činom”.

Georgi Kunadze, koji je devedesetih bio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, kaže da Moskva uvek isto odgovara na optužbe – odbacujući svaku krivicu.

„Ne govori se bez osnova mnogo o aktivnostima ruskih tajnih službi u drugim zemljama. Delom to ide preko saradnika ruskih diplomatskih predstavništva. Rusija tradicionalno reaguje proterivanjem istog ili čak većeg broja diplomata protivničke strane”, kaže Kunadze, prenosi „Dojče vele”.

To se događa i sad: ove sedmice je Moskva proglasila sedam diplomata iz Slovačke i tri baltičke zemlje nepoželjnima, a na masovni progon diplomata iz Češke je odgovorila proterivanjem dvadeset čeških službenika iz Rusije.

Toliki broj proteranih Čeha je već ugrozio rad diplomatskog predstavništva tako da je postignut dogovor oko paritetskog rešenja. Zapravo je tu Rusija prošla mnogo gore jer je njeno predstavništvo u Češkoj mnogo veće pa na kraju mora pozvati kući više od šezdeset diplomata.

Eksplozije u skladištima municiju samo su jedan od razloga. Samo desetak dana ranije su Češka i Sjedinjene Države proterale deset ruskih diplomata zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore i hakerskih napada. Rusija je odgovorila istom merom, ali i povukla svog ambasadora u Vašingtonu na „konsultacije” u Moskvu, signalizirajući Amerikancima da učine isto.

Trenutno dve velesile praktično nemaju ambasadore u onoj drugoj. To je novina i „ne spada u diplomatske norme”, kaže nam Kunadze. Bivši američki diplomata Pajfer veruje da će ambasadori morati ubrzo da se vrate na svoja radna mesta da bi pripremali susret predsednika Džozefa Bajdena i Vladimira Putina.

Sama mera proterivanja diplomatskih predstavnika je uglavnom simbolična – tu se slažu sve bivše diplomate s kojima smo razgovarali. Georgij Kunadze kaže da je „često čuo od ljudi iz tih krugova da kad je proteran jedan poznati špijun, dođe novi i onda se još mora utvrditi ko je to”.

To je uobičajena igrica u ambasadama gde neki službenici na naizgled nevinim položajima jesu pripadnici tajnih službi, ali novi špijun gotovo nikad ne dolazi na istu „civilnu“ funkciju.

Uprkos tim relativno blagim merama, atmosfera između Rusije i Zapada je sve ledenija, kaže nam bivši nemački poslanik u Ukrajini i Švedskoj Hans-Jirgen Hajmzet. „Rusija ide na konfrontaciji“, kaže on.

Ocenjuje da ni u doba Hladnog rata nije bilo ovoliko različitih trzavica – od onih zbog trovanja Skripalja i Navaljnog, preko kampanja dezinformacija pa do mešanja u izborne procese drugih zemalja.

Ni Kunadze tu nije optimista. „Stav Rusije u svetu ne dopušta nikakve kompromise“, kaže on. To pokazuju i nove odluke Kremlja: stranim državama je zabranjeno da zapošljavaju ruske saradnike u ambasadama.

To je baš kao u vreme Hladnog rata, seća se Pajfer koji je bio američki diplomata u sovjetskoj Moskvi još 1986. Tada su diplomate morale da preuzmu sve poslove i na održavanju ambasade. „I ja sam morao da obučem farmerke i vozim kamion recimo do Helsinkija da dovezem životne namirnice.“

SAD odgovaraju oštro – od sredine maja će navodno prestati da izdaju turističke vize građanima Rusije.

Mnoge se nade polažu u eventualni sastanak Bajdena i Putina koji je američki predsednik predložio u nedavnom telefonskom razgovoru. Kao organizatori sastanka već se nude Finska, Austrija i Švajcarska. Ali naši sagovornici su skeptični da to može da prekine napetosti između dve zemlje.

Izvor: politika.rs