„Politički islam” postaje krivično delo

Vlada Sebastijana Kurca nije uspela da spreči teroristički napad austrijskog državljanina albanskog porekla Kujtima Fejzulaja u centru Beča, ali za razliku od Emanuela Makrona u borbi protiv radikalnih islamista brže povlači konkretne poteze.

Samo dan posle virtuelnog mini EU samita u organizaciji francuskog predsednika na kojem je zatražena reforma politike otvorenih granica kako bi se povećala bezbednost zemalja u šengenskom prostoru, Beč je usvojio novi paket mera u borbi protiv terorizma. U kaznenu politiku ove alpske države koja je godinama bila meka za delovanje selafista uvodi se novo krivično delo „politički islam”.

Austrijska vlada planira da zadrži osuđene teroriste iza rešetaka i nakon odsluženja izrečene zatvorske kazne ako se ne odreknu svojih ekstremističkih ideja. Džihadisti bi praktično bili smešteni u ustanove slične onima za psihički poremećene prestupnike sve dok se ne završi proces njihove deradikalizacije. A oni koji su nedavno pušteni iz zatvora biće praćeni preko elektronskih nanogvica ili narukvica.

U sklopu predloženih mera vladajuća koalicija konzervativaca desnog centra i levih Zelenih planira i da potencijalnim teroristima s dvojnim državljanstvom ukine austrijsko, ali i da njihove vozačke dozvole proglasi nevažećim.

„Ako se mentalno poremećeni kriminalci mogu doživotno zatvoriti jer predstavljaju opasnost, teroristi koji predstavljaju opasnost takođe bi mogli biti doživotno zatvoreni”, poručio je konzervativni kancelar Sebastijan Kurc.

U autorskom tekstu za bečki „Standard” politikolog Nina Šolc podržava ovakve mere i odbacuje tumačenja kako je teroristički napad u Beču rezultat socijalne zapostavljenosti ili izgubljenosti mladih muslimana u urbanim društvima Zapada.

„Trebalo bi malo bolje da se pozabavimo ideologijom političkog islama i onim što se propoveda u džamijama koje su pod uticajem nekih većih verskih udruženja”, zaključuje se u analizi Nine Šolc.

Šef austrijske vlade je preko „Tvitera” poručio da će tretiranjem „političkog islama” kao krivičnog dela stvoriti uslove da se zatvore sve radikalne džamije u kojima se širi verski ekstremizam. Osim toga Austrija najavljuje i uvođenje registra imama uz pooštravanje zakona o simbolima i udruženjima koji će pomoći da se prekinu finansijski tokovi koji omogućavaju finansiranje terorizma i terorističkih grupa.

Tokom posete Makronu austrijski premijer je iz Jelisejske palate na virtuelnom mini-samitu EU, na kojem su učestvovali i Angela Merkel i holandski premijer Mark Rute, praktično najavio ove mere.

„Na hiljade islamističkih boraca koji se vraćaju u zemlje EU su tempirane bombe. Ako želimo da zaštitimo slobodu svih, moramo ograničiti slobodu tih ljudi”, rekao je Kurc napomenuvši da će mnogi borci Islamske države biti pušteni iz zatvora zemalja EU u narednim godinama.

Od svih članica EU Austrija u odnosu na broj stanovnika ima najveći broj onih koji su otišli da se bore za ciljeve Islamske države. Od tog broja polovina je ubijena ili se i dalje nalazi na ratištu, dok se druga polovina vratila u Austriju od čega je jedan deo već izdržao zatvorsku kaznu.

Dosadašnja antiteroristička politika u Austriji nije davala zapažene rezultate iako je Sebastijan Kurc, dok je bio na čelu Ministarstva za Evropu, integracije i spoljne poslove 2015. godine izgurao donošenje Islamskog zakona koji reguliše prava i obaveze između muslimanskih organizacija i države, kako bi se zaustavilo širenje radikalnih ideja.

Masakr u centru Beča početkom novembra u kojem je poginulo četvoro i ranjeno više od 20 nedužnih građana prenuo je austrijsku vlast. Započele su opsežne policijske akcije na otkrivanju radikalnih islamističkih ćelija. U poslednjoj raciji pod nazivom „Luksor” više od hiljadu policajaca je u ponedeljak pretresalo stanove i poslovne prostorije  pojedinaca koji su povezani sa radikalnim islamskim organizacijama Hamas i Muslimanska braća. Privedeno je 30 osumnjičenih, a od podržavalaca i simpatizera organizacije Muslimanska braća su zaplenili 25 miliona evra.

Iako akcija nije imala nikakve veze sa terorističkim napadom 2. novembra u Beču, tužilaštvo u Gracu sve uhapšene tereti za terorističko udruživanje, pranje novca i finansiranje terorizma.

Islamsko groblje ne dozvoljava sahranu teroriste

Beč – Islamsko groblje u 23. bečkoj opštini odbija da sahrani Kujtima Fejzulaja, koji je 2. novembra izvršio teroristički napad u Beču. „Alah će se obračunati s njim. Ali i mi osećamo potrebu da nešto učinimo”, rekao je upravnik groblja Ali Ibrahim. Na tom groblju, koje je uspostavljeno 2008, kao prvo islamsko groblje u Austriji, trebalo je da bude sahranjen austrijsko-makedonski državljanin albanskog porekla, koji je ubio četiri osobe i ranio više od 20, preneo je Tanjug.

Iako još nije bio fiksiran termin sahrane, uprava groblja je odlučila da saopšti da ne želi da on bude sahranjen na tom groblju. „On je ubica, koji je ubio nedužne ljude i time naneo štetu svim muslimanima”, rekao je Ibrahim i dodao da je odluku saopštio islamskoj zajednici, koja ga je podržala.

On je takođe rekao da su mu i drugi vernici preneli da ne žele da budu sahranjeni pored ubice. Sada je potpuno otvoreno gde i kada bi mogao biti sahranjen Fejzulaj, koji je ubijen u okršaju sa policijom. Kao alternativa u Austriji postoji mogućnost da bude sahranjen na islamskom groblju u pokrajini Forarlberg, kao islamski deo bečkog Centralnog groblja, ili u Severnoj Makedoniji, odakle potiče.

Izvor: politika.rs