Politika, Iran i protesti: Ko vodi opoziciju

Protesti u Teheranu i drugim iranskim gradovima počeli su pošto su vlasti priznale da su greškom oborile ukrajinski putnički avion.

Neki od demonstranata uzvikivali su parole protiv iranskih lidera.

Koliko je jaka opozicija u Iranu i koji su zahtevi demonstranata?

Protiv čega protestuju?

Ljudi su prethodnih dana izašli na ulice Teherana i drugih gradovia poput Isfahana.

Uglavnom protestuju studenti i pripadnici srednje klase, ljudi koji su besni na vlast zbog smrti 176 putnika ukrajinskog aviona.

Oni su osudili vladu što odmah po obaranju aviona nije saopštila istinu. Ali njihove parole su uperene i protiv vrhovnog lidera, ajatolaha Hameneija i islamskog režima.

„Mnogi su poznavali ljude koji su bili u tom avionu, jer se radi o studentima koji mogu da priušte da putuju u inostranstvo”, rekla je BBC novinarka Rana Rahimpur.

U ovom trenutku malo je naznaka da ovi protesti imaju istinskog vođu.

„Teško je reći da postoji jedna osoba oko koje bi ljudi mogli da se ujedine”, kaže Fatemeh Šams, iranska profesorka na Univerzitetu Pensilvanija.

Koje političke opcije su dozvoljene?

Iransko državno uređenje dozvoljava održavanje izbora, ali političke grupe moraju da deluju u skladu sa strogim ograničenjima Islamske republike.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine, gotovo polovina kandidata je diskvalifikovao Iranski savet čuvara, zbog nedovoljne posvećenosti islamskom sistemu.

A za predstojeće parlamentarne izbore koji će biti održani u februaru, ponovo je diskvalifkovano više hiljada kandidata, među kojima je i 90 poslanika iz aktuelnog skupštinskog saziva.

Učešće na izborima zabranjeno je svim kandidatima i grupama koji se zalažu za promenu postojećeg političkog sistema u Iranu.

Savet čuvara može da diskvalifikuje i kandidate za predsednika države, kao i da stavi veto na zakone koje usvaja parlament ukoliko proceni da su oni u suprotnosti sa islamskim zakonima.-

Ajatolah Hamenei, koji se nalazi na vrhu iranske piramide moći, imenuje polovinu članova ovog tela.

Vrhovni vođa takođe kontroliše i oružane snage i donosi najvažnije odluke o bezbednosnim, odbrambenim i spoljnopolitičkim pitanjima.

U praksi, predsednik i parlament Irana, čak i ako podržavaju promene, imaju ograničenu moć.

Takođe, postoji opozicioni pokreti koji se zalažu za veću autonomiju manjinskih etničkih grupa kao što su Kurdi, Arapi i Azerbejdžanci.

Neke od ovih grupa – kao Demokrastska partja iranskog Kurdistana – su naoružane i bore se decenijama protiv iranske države.

Da li opozicija ima vođe?

Godinama unazad u Iranu postoji pokret koji se zalaže za reforme, a predvodi ga Mohamed Hatami, bivši predsednik.

On je na toj funkciji bio od 1997. do 2005. i pokrenuo je određene ograničene društvene i ekonomske promene.

One važnije promene za koje se Hatami zalago, blokirale su konzervativne snage u Iranu, a Hatami je posle odlaska sa funkcije marginalizovan u medijima.

Security forces chase protestors in Tehran

Godine 2009, režim se suočio sa ozbiljnim izazovom, nakon sporne izborne pobede Mahmuda Ahmadinedžada na predsedničkim izborima.

On je tada pobedio protivkandidate Huseina Musavija i Mehdija Karubija, ali su oni osporili rezultate i formirali Zeleni pokret.

Milioni ljudi izašli su na ulice i zahtevali ponavljanje izbora, ali je ajatolah Hamenei insistirao na stavu da je sve regularno.

Surov odgovor na proteste

Država je oštro reagovala te 2009. protiv demonstatnata i navodno je ubijeno više desetina pristalica opozicije, a brojni lideri su zatvoreni.

Musavi i Karubi su duže od decenije bili u kućnom pritvoru.

U skorije vreme, protesti u Iranu održani su 2017. i 2018. zbog loše ekonomske situacije.

U pojedinim delovima zemlje visoka stopa nezaposlenosti posebno je pogodila mlađu populaciju.

I pripadnici više srednje klase pridružili su se protestima protiv vlade predsednila Hasana Ruhanija, koji važi za umerenog političara.

U pojedinim trenucima na sadašnjim protestima čak su mogli da se čuju zahtevi za vraćanje monarhije koja je ukinuta 1979. godine.

Protesti su počeli u novembru prošle godine pošto je vlada odlučila da podigne cenu goriva za 50 odsto uz objašnjenj da to radi zbog ekonomskih sankcija Amerike.

Policija je surovo intervenisala.

Organizacija Amnesti Internešnl saopštila je da je ubijeno više od 300 osoba, ali je agencije Rojters objavila da je bilo više od 1.500 žrtava.

Iranska vlada negirala je obe tvrdnje. U jednom trenutku vlasti su u potpunosti onemogućile internet na pet dana.

Poslednju seriju protesta karakteriše upravo to što ne postoji vođa.

Ipak, uprkos protestima i nemirima, iranska vlada za sada uspeva da kontroliše situaciju kombinacijom zabrana opozicionom vođama i represivnih akcija.

Izvor: BBC na srpskom