Politika: proširenje EU – strateški i zajednički interes

Hajko Mas,

ministar spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke

Dr Augusto Santos Silva,

ministar spoljnih poslova Republike Portugalije

Dr Anže Logar,

ministar spoljnih poslova Republike Slovenije

Evropska unija je i dalje najbolja garancija za mir, demokratiju i prosperitet na našem kontinentu. Tokom više od 70 godina pomagala nam je da prevaziđemo razlike i ojačamo jedinstvo našeg kontinenta. Međutim, ova dostignuća ne smemo da uzmemo zdravo za gotovo. EU mora nastaviti da reaguje na izazove našeg vremena kako bi napredovala ka boljoj budućnosti.

Proširenje EU jedan je od elemenata koji će izgraditi tu budućnost, zasnovanu na iskrenoj posvećenosti i zajedničkoj viziji. Vođeno vrednostima unije i zasnovano na jasno utvrđenim uslovima, proširenje se pokazalo kao jedan od najuspešnijih instrumenata za promovisanje mira i stabilnosti, te političkih, ekonomskih i društvenih reformi. Politika proširenja takođe je bila ključna za jačanje prisutnosti EU na globalnoj sceni, osiguravajući tako našu kolektivnu bezbednost. Zato treba da nastavimo tim putem.

Nakon uspešnog proširenja na jug i istok, EU je sada u postupku integracije zapadnog Balkana smeštenog u samom srcu našeg kontinenta. Perspektiva članstva u EU je ovom regionu prvi put ponuđena na samitu Evropskog saveta održanom u Feiri u junu 2000. godine, za vreme portugalskog predsedavanja Savetom Evropske unije, kada su šefovi država i vlada potvrdili da su zemlje zapadnog Balkana koje učestvuju u Procesu stabilizacije i pridruživanja potencijalni kandidati za članstvo u EU. Ovaj princip, sadržan u „Solunskoj agendi za zapadni Balkan” i ponovo potvrđen u Sofiji 2018. i u Zagrebu 2020. godine, još od tada predstavlja okosnicu politike EU prema vašem regionu.

Trenutno su u toku pregovori o pristupanju sa Crnom Gorom i Srbijom. U martu 2020. godine Savet je dao saglasnost za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Savet je usvojio i novu metodologiju proširenja, koja će oživeti proces pristupanja i učiniti ga predvidljivijim i podložnijim snažnijem političkom usmeravanju.

Koristeći ovu poboljšanu metodologiju, održali smo prve političke međuvladine konferencije s Crnom Gorom i sa Srbijom tokom portugalskog predsedavanja Savetom Evropske unije. Cilj nam je da tokom celog procesa pristupanja usmerimo napore obe države na vladavinu prava, osnovna prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reformu javne uprave, kao i na ekonomske kriterijume. Ukratko: na bolje uslove života stanovništva i veću otpornost na uticaj trećih zemalja.

Veoma smo zabrinuti što još nismo uspeli da započnemo pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, uprkos činjenici da je Savet još u martu 2020. doneo odluku da se to uradi. Obe zemlje su sprovele brojne reforme, a Severna Makedonija je uložila mnogo političkog kapitala u proširenje, čak je promenila i sopstveno ime. Krajnje je vreme da EU ispuni svoja obećanja. Nemačka i Portugalija su kao predsedavajuće zemlje Savetom EU uložile mnogo truda u pronalaženje kompromisa koji bi nam omogućio da krenemo dalje, a Slovenija će za vreme svog predsedavanja nastaviti da ulaže napore, nadovezujući se na ono što je do sada urađeno. Uvereni smo da bilateralna pitanja ne bi trebalo da koče napredak u vezi s korakom koji je od tako velikog značaja kako za EU, tako i za zapadni Balkan.

Upravo proces proširenja i perspektiva članstva u EU nude najbolji mogući okvir za prevazilaženje različitih stavova među svim partnerima na zapadnom Balkanu. Stoga ćemo se i dalje snažno angažovati i pozivati na brzo uklanjanje trenutne blokade koja potkopava verodostojnost Evropske unije i koja je u suprotnosti s našim strateškim interesom za stabilnost zapadnog Balkana – s ciljem da što ranije ostvarimo još jedan važan korak na putu prema dugoročnoj stabilnosti i razvoju zapadnog Balkana.

Svesni smo da je proces proširenja posebno zahtevan i težak. O tome svedoči i put Portugalije i Slovenije prema EU. Međutim, koraci potrebni za ispunjavanje kriterijuma za članstvo u EU namenjeni su poboljšanju administrativnih kapaciteta i socijalnih uslova kandidata i služe pre svega dobrobiti njihovih građana. Drugim rečima, proširenje nema za cilj samo jaču uniju, nego i demokratskije, pravednije i transparentnije institucije koje ljudima nude veći broj mogućnosti i bolji životni standard.

EU je najveći trgovinski partner zapadnog Balkana. Preduzeća iz EU su nesumnjivo vodeći investitori u regionu. Međutim, odnosi Evropske unije i zapadnog Balkana sadrže mnogo više od same trgovine. EU pruža finansijsku i tehničku podršku kako bi se unapredilo funkcionisanje demokratskih institucija i poboljšala povezanost u regionu, a nastaviće to da čini i u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Većina građana zapadnog Balkana sada lakše putuje u EU. Kosovo je jedina zemlja u regionu na koju se još ne primenjuje liberalizacija viznog režima. Posvećeni smo cilju da postignemo napredak u ovom procesu. Osim toga, građani i preduzeća iz regiona već učestvuju u programima Evropske unije, kao što je Erazmus+, koji podržava razmenu studenata, ili kao što je COSME, evropski program za jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, da spomenemo samo dva.

Naposletku, EU je i prostor solidarnosti. Od početka pandemije virusa kovid 19 Evropska unija se odazvala na poziv na delovanje Svetske zdravstvene organizacije i pomogla je da se prikupi gotovo 16 milijardi evra. Svaki treći evro ili dolar potrošen za globalnu platformu za vakcine (Kovaks), koja zemljama s niskim i srednjim prihodima obezbeđuje pristup vakcinama, dolazi iz Evropske unije i njenih država članica. Evropska unija je uložila blizu tri milijarde evra u predfinansiranje proizvodnje vakcina putem sporazuma o prethodnoj kupovini sklopljenih s farmaceutskim kompanijama, što će biti od koristi građanima širom sveta, uključujući i zapadni Balkan. Prve doze su već isporučene, a još će ih više doći. Povrh toga, Evropska unija je podržavala region od samog početka krize, mobilišući značajan paket u iznosu od 3,3 milijarde evra u cilju rešavanja neposredne zdravstvene krize i ublažavanja njenih socijalno-ekonomskih posledica, kao i investicioni paket u iznosu do devet milijardi evra za srednjoročni oporavak i razvoj regiona.

Zemlje zapadnog Balkana su takođe pokazale značajnu uzajamnu solidarnost kad je reč o pandemiji. Poboljšana regionalna saradnja ostaje ključni faktor za potpuno korišćenje privrednog potencijala regiona i promovisanje dobrosusedskih odnosa i pomirenja. Nadamo se da će zemlje zapadnog Balkana na samitu u okviru Berlinskog procesa 5. jula preduzeti sledeće ambiciozne korake ka ostvarivanju svog istorijskog projekta, Zajedničkog regionalnog tržišta, čime će se u regionu uvesti četiri slobode EU.

EU kao unija različitih država članica, svake sa svojom tradicijom i istorijom, neće moći da bude uspešna ako ne bude sačuvala svoje zajedničke vrednosti. Uzmimo naše tri zemlje, Nemačku, Portugaliju i Sloveniju, koje trenutno čine „trio” predsedavajućih zemalja Savetom EU. Imamo različite istorije i iskustva, ali verujemo u ono što je Žan Mone, jedan od osnivača Evropske unije, jednom rekao: „Naterajte ljude da rade zajedno, pokažite im da izvan njihovih razlika i geografskih granica leži zajednički interes”. Taj zajednički interes je miroljubiva, snažna i prosperitetna Evropa, sposobna da sačuva svoje interese i vrednosti u sve konkurentnijem svetu. Kako bi se to postiglo, zapadni Balkan mora da postane deo Evropske unije.

Izvor: politika.rs