Posle 22 godine Sparsi neće biti deo plej-ofa

Posle 22 uzastopne sezone u plej-ofu, San Antonio Sparsi neće biti deo doigravanja u 2020. godini.

Dvadeset i dve godine gledali smo ih kako imaju sigurno i rezervisano mesto na Zapadu.

Svake godine bili su u plej-ofu i skoro svake godine bili su ekipa koju su svi hteli da izbegnu i 15 od tih 20 godina bili su ekipa koja se smatra za legitimnog kandidata za šampionski prsten.

Konačno, jedan plej-of bez Grega Popoviča, koji je znao da traži tajm-aut posle prvog napada i 20 sekundi, kada njegova ekipa nije dobro sačuvala Dirka Novickog.

Neutralni navijači u Srbiji, ili bolje da nazovemo simpatizeri, većinom su bili na strani San Antonio Sparsa.

Sparsi su imali veliki broj simpatizera jer su igrali nekarakterističnu košarku za NBA, barem nekoliko godina, sa puno dodavanja, igre na niskom postu i ostalih stvari koje nas povezuju sa evropskom košarkom.

U Sjedinjenim Američkim Državama ih baš i ne vole.

Problem je što su Sparsi jedan od četiri timova iz ABA lige, koji je opstao i dan danas, a i jedini su tim iz nekadašnje ABA lige koji je osvojio titulu u NBA ligi.

Franšiza iz Teksasa i nije bila toliko popularna tada, kada je „Ledeni“ Džordž Gervin bio prva zvezda ekipa, pa ni kasnije, pošto nisu bili tim za veliko tržište.

Pritom, u šampionskim sezonama su glavni igrači tima bili sa Devičanskih ostvra, iz Argentine, Francuske, Australije… što je takođe bio problem Amerikancima, a da napomenemo i da je sadašnji selektor reprezentacije Greg Popovič poreklom sa ovih prostora.

Nekadašnji Dalas i Teksas Čaparalsi, koji su igrali u ABA ligi, nastali su 1967. godine, a 1973. preselili su se u San Antonio i postali Sparsi.

Posle ere Gervina i nekoliko loših sezona, draftovali su Dejvida Admirala Robinsona i do 1997. godine, možda i najbitnije u istoriji Sparsa, bili su dobra ekipa.

Admiral je uz Hakima, Juinga i Šeka bio najbolji centar lige, a bio je i MVP i najbolji strelac NBA lige.

Sparsi su posle nekoliko dobrih sezona imali jednu veoma lošu, ali to je ustvari bilo odlično za njih.

Tim Dankan je želeo da izađe na draft 1995. godine, ali je ipak ostao još jednu godinu.

Majka koja je preminula želela je da Dankan završi sve četiri godine koledža i tako su Sparsi imali sreće.

Dankan je četiri godine igrao na koledžu, a zatim odlučio da 1996. godine izađe na draft.

To su Sparsi hteli, to su i čekali.

Greg Popovič je pre sezone 1996/97 bio generalni menadžer i Sparsi su odlučili da tu sezonu bace jer je Dankan izlazio na draft, a i većina igrača bila je povređena.

Definitivno su odlučili da imaju lošu sezonu kada je Robinson propustio prva tri meseca, a zatim se vratio, odigrao šest utakmica i opet se povredio.

Greg mu je rekao da odmori do kraja sezone, a tada su sezonu presedeli i Čak Person i Šon Eliot, koji su takođe bili povređeni.

Tu je legendarni Dominik Vilkins, koji je stigao na početku sezone, bio najbolji igrač i jedini koji je nešto uopšte radio u tom timu sa 18 poena u proseku.

Ostatak ekipe bio je prosek i Sparsi su završili sezonu sa 20 pobeda i 62 poraza, što je najgori rezultat u istoriji franšize.

Imali su treći najlošiji skor u ligi i nadali su se prvom piku.

U međuvremenu, Greg Popovič je postao trener ekipe.

I sreća je pogledala San Antonio Sparse – lutrija je bila na njihovoj strani i dobili su prvog pika.

A sa prvog mesta, Sparsi biraju krilnog centra sa Vejk Foresta, na kraju najboljeg krilnog centra u istoriji košarke – Tima Dankana.

On je veoma inteligentan. Sjajan je košarkaš, talentovan je, ima košarku u malom prstu. Ako budem pokušavao da ga treniram, da ga naučim nešto ili da ga kritikujem, samo ću ga upropastiti“, rekao je Popovič tokom letnje lige, kada je Dankan zaigrao prvi put.

Od tada kreće niz od 22 godine uzastopnog igranja plej-ofa, što je najduži niz u istoriji NBA lige.

Dankan je činio sjajan tandem sa Robinsonom, a u prvoj sezoni bio je ruki godine.

Već u drugoj sezoni dolazi do titule i MVP finala je podelio sa Admiralom, kada su pobedili Njujork Nikse (4:1), koji su prvi osmoplasirani tim koji je stigao do velikog finala.

Još jednu titulu sa Robinsonom u tandemu osvojio je 2003. godine, a tada su već stigli Toni Parker i Manu Đinobili i velika trojka je stvorena.

Velika trojka osvojila je još tri titule, 2005, 2007. i 2014. godine.

Od sezone 1999/2000 do sezone 2017/18, Sparsi su svake imali barem po 50 pobeda, što je sa 18 vezanih sezona takođe NBA rekord.

Takođe, u maju 2017. godine, Sparsi su imali najveći broj pobeda u bilo kojem američkom sportu u poslednjih 30 godina.

Toliko su bili dobri i toliko su bili konstantni.

Prvo je otišao Robinson već 2003, zatim Dankan 2014, Parker 2016. i na kraju Đinobili 2018. godine i tu je završena jedna era.

Nadali su se da će Kavaj Lenard biti novi Tim Dankan i lice franšize narednih 10 godina, ali je otišao i on, pa su Sparsi ostali bez superstara.

Jeste došao Demar Derozan, ali on nije igrač kao Kavaj Lenard, koji može svake godine da drži ekipu kao kandidata za prsten.

To se videlo i ove sezone, koje su prvi put ostali bez doigravanja.

Najveći problem sada Sparsa je budućnost, koja baš i ne deluje blistavo.

Pitanje je dokle će Greg Popovič ostati na klupi San Antonio Sparsa, a deluje da je kraj veoma blizu.

Popovič je prošle godine rekao da će najverovatnije ostati još dve sezone, što znači da bi Gregu naredna sezona mogla da bude poslednja.

San Antonio nikada nije bila zvučna ekipa gde bi neki superstar došao, ali za 22 godine nikada nisu ni pokušali da dovedu takvog nekog igrača kao slobodnog agenta ili putem trejda jer im jednostavno nije bio potreban.

Parker, Đinobili i Dankan, kasnije i Lenard, bili su dovoljni i da budu okruženi igračima uloge.

Nikada se nije razmišljalo o na primer Krisu Polu, iako je on bio u nekom trenutku i bolji od Parkera, jer jednostavno sve je funkcionisalo sjajno i nije bilo potrebe ništa menjati.

Sada im je potreban jedan novi superstar, s obzirom da Lamarkus Oldridž ima 35 godina i bliži se kraju karijere i da Derozan ima 31 godinu i da njegov vrhunac polako prolazi.

Pitanje je da li neko od velikih imena uopšte želi da igra za Sparse, s obzirom da Greg Popovič odlazi, a da Sparsi nisu dovoljno medijski propraćeni i da nemaju tretman kao ostali veliki timovi.

Pritom i igrači uloge, kao što su Rudi Gej, Peti Mils i Marko Belineli, polako se bliže kraju svojih karijera.

Tu su Derik Vajt i Dežonte Marej kao mlade nade i zvezde u usponu, kao i Loni Voker, ali to nisu igrači koji donose velike rezultate, u odnosu na svoje vršnjake poput Luke Dončića, Dža Morenta i ostalih.

Opet, Sparsi su bili blizu plej-ofa i neće dobiti visokog pika pred ovaj draft, što je još jedan problem.

Nisu imali ni mnogo trejdova, pa nisu ni dobili pikove, a u ovom trenutku i nemaju ništa vredno za neki trejd koji bi im okrenuo situaciju.

Sparsi imaju prava na Nikolu Milutinova, ali je srpski centar potpisao za CSKA i verovatno ga još nećemo videti u NBA, iako bi dobro došao Sparsima, koji su slabi na poziciji centra.

Sve u svemu, deluje kao da Sparse očekuje nekoliko godina ozbiljne rekonstrukcije.

Izvor: b92.net/Marko Đinđić (Džezmenski)