Prečice i ‘prljavi’ trikovi u trci da se bude prvi sa vakcinom protiv Covid-19

Kada je Moskva 11. avgusta objavila vest o tome da je u zemlji registrovana prva vakcina protiv Kovida-19, pod nazivom Sputnjik V, poruka je bila kristalno jasna.

Davne 1957. godine, Sovjetski Savez je lansirao satelit Sputnjik i pobedio u svemirskoj trci, Rusija sada tvrdi da pomera granice medicine.

Međutim, kritičari su sumnjičavi. Skepticizam sa kojim je ova vest dočekana samo je podsetio da se radi o intenzivnom međunarodnom utrkivanju.

U toj trci, učesnici jedni druge optužuju za korišćenje prečica, špijunažu, ljubomoru, poteze koji nisu i skladu sa etikom, a sve se više govori o „nacionalizmu po liniji vakcine”.

Pronalazak vakcine protiv Kovida-19 je najvrednija medicinska nagrada koju besomučno pokušavaju da osvoje naučnici širom sveta. Ovde se ne radi samo o spasavanju ljudskih života, već o stavljanju tačke na stanje koje je virus izazvao u svetu, o slavi i priznanju.

„Nikada pre nismo imali situaciju da medicinsko otkriće nosi tako visok politički zalog”, kaže profesor globalnog prava u oblasti medicine na američkom Univerzitetu Džordžtaun Lorens Gostin.

„Razlog što vakcina protiv Kovida ima tako visok politički prestiž je što se supersile sada nadmeću ko je naučno nadmoćniji, a kroz to validiraju sopstveni politički sistem kao superiorniji u odnosu na sve ostale”.

U poodmakloj fazi ispitivanja vakcine trenutno je desetak kandidata, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije – među njima su tri u Kini, jedan u Velikoj Britaniji, jedan u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), dok na jednoj vakcini združeno rade SAD i Nemačka.

Za razvoj vakcine obično je potrebno oko godinu dana. Dok naučnici traže načine da ubrzaju stvar, činjenica da je Rusija registrovala vakcinu Sputnjik izazvala je zabrinutost da su korišćene prečice.

U julu su Velika Britanija i Kanada optužile su Rusiju za pokušaj hakovanja baza podataka o toku istraživanja, što je Kremlj porekao. Obaveštajni izvori tada su izneli pretpostavku da Rusija ne pokušava da omete rad, nego da ukrade podatke.

Nedelju dana kasnije, američko Ministarstvo pravde optužilo je dva hakera iz Kine za pokušaj krađe podataka o razvoju vakcine u ime obaveštajnih službi te zemlje.

Kina je negirala optužbe, rekavši da su oni ionako već podelili informacije o virusu sa drugim zemljama, te da su pokazali otvorenost za međunarodnu saradnju.

Presentational grey line

Stručnu javnost najviše brine ubrzavanje procesa medicinskog testiranja, koje je inače sporo.

„Koriste se razne prečice, Rusi su naročito skloni tome”, kaže Tomas Boliki, direktor globalnog programa zdravstvene zaštite Saveta za spoljne poslove.

“Nije teško razviti vakcinu, teško je dokazati da je bezbedna i delotvorna. Ako zemlje zanima samo da je naprave, one će koristiti prečice”.

Odluka Rusije da registruje vakcinu Sputnjik pre nego što je sprovedeno testiranje na široj populaciji i bez prethodnog objavljivanja podataka o istraživanju, izazvalo je kritike Zapada.

Dr Entoni Fauči, jedan od najistaknutijih članova Štaba za borbu sa korona virusom Bele kuće izrazio je „duboku sumnju” da je Rusija dokazala da se vakcina bezbedna i delotvorna.

Moskva takve tvrdnje otpisuje kao „ljubomoru”. Tvorci vakcine kažu da će uskoro objaviti rezultate svog istraživanja u renomiranom međunarodnom naučnom časopisu.

Za to vreme, Kina takođe žuri da se dokaže.

Kineske farmaceutske kompanije kažu da su viši izvršni direktori već primili test verziju vakcine. Ovim potezom, Kina želi da dokaže spremnost ljudi na odgovornim pozicijama da rizikuju i da se žrtvuju.

U Rusiji, dozu Sputnjika primila je Putinova ćerka, kako je saopštio sam predsednik.

I izveštaji medija da Kina i Rusija planiraju da testiraju vakcinu na pripadnicima oružanih snaga izazvala je etičke dileme, s obzirom da vojnici možda neće biti u prilici da se iskreno saglase sa učešćem u testu.

Kineska firma CanSino, koja sarađuje sa oružanim snagama NR Kine, u junu je dobila saglasnost da vakciniše vojni kadar pre nego što treća faza kliničkih ispitivanja otpočne.

„Postoji set etičkih pravila kada je u pitanju testiranje na ljudima, koje služe da ih štite od zloupotreba”, podseća profesor Gostin.

Presentational grey line

Podsticaj za antivaksere

S obzirom na veliku potrebu da vakcina bude pronađena, zar nije očekivano da se koristi poneka prečica?

Požurivanje i preskakanje faza kliničkih ispitivanja može da dovede do očekivanja javnosti da će se vakcina ubrzo pojaviti, ako i do dodatnog širenja Kovida-19.

Takođe, ukoliko se ispostavi da takva vakcina ima neželjene efekte, to može pružiti podsticaj antivakserima.

Mnogi programi razvoja vakcine su komercijalne prirode i zasnivaju se na međunarodnoj saradnji.

Međutim, to ne sprečava vlade pojedinih država da trku za uspešnost u jurišu za vakcinom vide kao simbol nacionalnog prestiža i naučne nadmoći, kao i način da stanu na put kritikama koje su im upućene za rukovođenje krizom.

„Ono što posebno podstiče takmičarski duh kod pojedinih zemalja je što se razvoj vakcine uglavnom odražava na to kako se gleda na veštine rukovanja krizom koje su do sada preduzeli”, smatra Boliki.

Administracija američkog predsednika Trampa je pod posebnim pritiskom, jer je ovo izborna godina. Dok se Moskva ne stidi poređenja pronalaženja vakcine sa podvizima u osvajanju svemira, pa je taj poduhvat krstila Operacija vorp brzina – (Operation Warp Speed), što je referenca na popularnu seriju Zvezdane staze (Star Track).

Pronalazak vakcine u Velikoj Britaniji bio bi injekcija stabilnosti i za aktuelnu vladu premijera Borisa Džonsona, koji se zbog korona krize našao na vetrometini. Njegov sekretar za zdravstvenu zaštitu Met Henkok ocenio je da „Britanija i dalje predvodi svet” u razvoju vakcine.

Kao i druge zemlje, Velika Britanija takođe već pregovara sa drugim firmama o eventualnoj kupovini vakcine, za slučaj da se ispostave kao uspešne.

Nacionalizam po liniji vakcine

„Među zapadnim zemljama definitvno postoji nacionalizam po liniji vakcine”, smatra Tomas Boliki.

„Obrazac koji vidite u Americi i Velikoj Britaniji ukazuje na pokušaj da se određena doza vakcine obezbedi za građane tih zemalja”.

Naravno, nacionalizam je i pre korona virusa bio u porastu. Zaraza je sada samo pojačala već postojeća trenja.

Inicijalna trka u nabavci respiratora i medicinske opreme za ličnu zaštitu pokazala je da su zemlje spremne da se nadmeću do toga ko ima više keša na aerodromima da obezbedi isporuke, podsetila zemlje koliko zavise od uvoza zaliha i naterala ih da pojačaju domaće kapacitete.

Dok traje diskusija kako će vakcina biti distribuirana na međunarodnom nivou, oni koji je prvi proizvedu moći će da spasu živote svojih građana i pomere privredu sa mrtve tačke.

Isto tako, vlade koje ne obezbede zalihe vakcina rizikuju da se suoče sa nezadovoljstvom građana i preispitivanje njihove stručnosti.

Predsednik Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus uputio je 18. avgusta poziv bogatijim zemljama da se uključe u globalni program pomoći siromašnijima.

„Moramo da stanemo na put nacionalizmu po liniji vakcine”, rekao je.

Boliki smatra da će „sve vlade u nekom trenutku poslati nešto tih zaliha kao vid diplomatskog gesta”.

To što će neko biti prvi u lansiranju vakcine na tržište ne znači nužno i da će biti najefikasniji, a stručnjaci upozoravaju da je ovo trka u kojoj će verovatno biti više od jednog pobednika.

Ovo je tek početak rivalstva.

Izvor: BBC na srpskom