Proteni, ishrana i uticaj na rast
Neki specijalisti jos uvek, ali sve manje, tvrde da pravilan režim ishrane mora sadržati veliku količinu proteina. Međutim, lagane, svakodnevne količine proteina se poslednjih desetak godina smanjuju. Pre dvadeset ili trideset godina, odraslim osobama se preporučivalo da unose 1 gram proteina dnevno po kilogramu telesne težine. Mnogi su preporučivali 1,2 pa čak i 1,5 g/kg težine dnevno. Prema informaciji jedne studijske grupe Svetske zdravstvene organizacije o ishrani, 0,75 g/kg težine dnevno dovoljno je za odraslu osobu (56 g za muskarca ili zenu od 70 kg). Danas znamo da je preterana kolicina proteina usko povezana sa reumatskim oboljenjima, osteoporozom, povišenom mokraćnom kiselinom, i dovodi čak do smanjenja zivotnog optimizma.
Prema tome, kvalitet režima ishrane ne zavisi, kao što se mislilo, od količine proteina i njihovog porekla, već od raznovrsne upotrebe zdravih namirnica.
To je jedan od parametara koji je do nedavno korišćen za procenu kvaliteta režima ishrane. Mislilo se da je utoliko bolji ukoliko više pospešuje rast. Uzimani su za primer visoki narodi, kao što su Masai iz Tanzanije i Kenije. Ovi narodi u svojoj ishrani koriste dosta mesa i mleka. Pripadnici obližnjeg plemena Kikijos, koji koriste samo biljne proteine, niži su i mršaviji. Do skoro se nije znalo da su se pripadnici prvih pomenutih plemena brže fizički razvijali, ali i razboljevali i umirali mladi. Hrana bogata proteinima i kalorijama, koja se deci daje u razvijenim zemljama i utiče na brzi rast, može dovesti do teških posledica u pubertetu i kasnijim periodima života: gojaznosti, povećani rizik od dobijanja dijabetesa i ateroskleroze.
Otuda, to što neki režim ishrane utiče na brzi rast, ne znači i da je dobar. Iako je tačno da nizak rast može proizaći iz nedovoljne uhranjenosti, više je nego jasno da začuđujuće visok rast nije uvek posledica pravilne ishrane.
Iako to izgleda paradoksalno, intenzivna fizička aktivnost ne izaziva povećanu potrebu za proteinima. To su pokazala mnoga ispitivanja vršena na atletičarima, iako brojni treneri i dalje preporučuju sportistima da uzimaju obroke koji sadrže povećanu količinu proteina. Sportistima je pre svega neophodno više složenih ugljenih hidrata (integralne žitarice). Samo oni koji se bave bodi-bildingom, što nije preporučljivo za zdravlje, imaju potrebu za povećanom potrošnjom proteina.
