Protivnici vakcine problem za vlade

Širom sveta milioni ljudi broje dane do pronalaska vakcine za kovid-19. Istovremeno se održavaju protesti onih koji ne žele da se vakcinišu.

Devetu nedelju zaredom, hiljade ljudi se okupljaju u evropskim gradovima da iskale bes zbog mera socijalne distance koje smatraju zaverom za ukidanje osnovnih građanskih prava i prirpemanje terena za „prisilnu vakcinaciju“ koja će napraviti više štete nego sami virus.

Ne protestima za vikend u Berlinu, jedna žena je rekla da je pandemija prevara koju je smislila farmaceutska industrija.

„Nikad se ne bih vakcinisala. Nisam se vakcinisala ni protiv gripa, pa sam još živa“.

Savez protivnika vakcinacije, neonacističkih provokatora i ezoteričnih hipika, koji proteklih nedelja puni trgove u gradovima poput Berlina, Beča i Ciriha, počinje da zabrinjava vlade dok prave planove za oporavak privrede i borbu protiv koronavirusa na duži rok, piše „Obzerver“.

I pre nego što je proizvedena delotvorna vakcina protiv kovida-19, nacionalni lideri su suočeni sa dilemom da li bi trebalo da sprovedu imunizaciju što većeg dela stanovništva i to što pre, ili obavezna vakcinacija rizikuje da osnaži ulični pokret koji je već sklon teorijama zavere o farmaceutskim koncernima i autoritarnim tendencijama svoje vlade?

Preliminarni rezultati ispitivanja koje su Projekat poverenja u vakcinu i ORB Internešnal sproveli kada se zaraza u Evropi i dalje brzo širila početkom aprila, pokazuju da je otpor vakcini naročito visok u državama koje su uspele da izbegnu najgore tokom pandemije.

U Švajcarskoj, gde su imunolozi predložili da se masovna vakcinacija obavi već u oktobru, 20 odsto ispitanih je kazalo da nije voljno da se vakciniše. „Obzerver“ piše da je raspoloženje u vezi sa vakcinom slično u Austriji, gde je 18 ispitanika kazalo da bi odbilo vakcinisanje.

U Nemačkoj, gde se devet odsto protivilo vakcinaciji u aprilu, ta cifra je možda porasla jer je virus odneo manje života u odnosu na druge zemlje. Paralelno ispitivanje Univerziteta Erfurt je pokazalo da je broj Nemaca kojima je postavljeno pitanje da li bi se vakcinisali protiv kovida-19 opao sa 79 odsto sredinom aprila na 63 odsto prošle nedelje.

U Velikoj Britaniji, gde je ispitivanje sprovedeno 6-7. maja, deset odsto ispitanika je kazalo da nije voljno da se vakciniše.

Dok naučnici predviđaju da bi imunizacija oko 70 odsto stanovništva mogla biti dovoljna da virus nestane, postoji zabrinutost da bi bučna manjina mogla preuzeti kontrolu nad pričom o vakcinisanju, ističe „Obzerver“.

Nemački ministar zdravlja Hajko Mas je u šali savetovao javnost da od onih koji šire teorije zavere drže distancu veću od 1,5 metara, ali se čini da strah od toga da taj pokret ne preraste u snagu poput protesta PEGIDA protiv imigrantske politike Angele Merkel utiču na odluke vlasti u Berlinu, navodi britanski list.

Iako neki naučnici pozivaju na obavezno vakcinisanje protiv kovida-19, ministar zdravlja Jens Špan je rekao da će se zalagati za dobrovoljni program, dok je predlog o uvođenju „imunitet pasoša“ za one koji su vakcinisani ili su razvili antitijela, povučen iz novog „zakona o pandemiji“ koji je ovog meseca usvojen u Bundestagu.

„Postoji realan strah od saveza ezoteričnih levičara, ultradesnice i Rajhsberger pokreta“, kaže Natali Grams, lekarka i spisateljica kojoj je uža specijalnost raskrinkavanje tvrdnji o delotvornosti alternativne medicine.

„Kada su u pitanju ljudi koji se snažno protive vakcinaciji, to je obično 2-4 odsto stanovništva u Nemačkoj. Ali, sa ovim savezom, imate širi otpor među stanovništvom“.

Grams kaže da je u situaciji kada ne postoji vakcina, nego svi pričaju o njoj, pokret protiv vakcinisanja našao „savršeno okruženje da cveta“.

„Virolozi razmatraju dokaze i daju pomalo oprečne savete, dok su velikim zdravstvenim telima potrebne nedelje da formulišu poruke. Protivnici vakcina iskorištavaju tu neizvesnost“.

„Obzerver“ piše da se u Francuskoj stavovi protiv imunizacije vide kao fenomen ovog milenijuma i da ih hrani šire nepoverenje prema centralnoj vladi. Sa druge strane, u državama gde se govori nemački, zaziranje od programa vakcinacije datira iz 19. veka.

„U prvoj polovini 20. vijeka, stavovi protiv vakcinacije preplitali su se sa antisemitizmom: Treći rajh je obilovao teorijama zavere koje su programe vakcinacije predstavljale kao jevrejsku zaveru za trovanje nemačke nacije ili da se „čovečanstvo potčini jevrejskom mamonizmu“.

Neki istoričari veruju da dobrovoljni programi vakcinacije protiv kovida-19 ne bi bili samo manje politički rizični, nego i efikasniji u zaštiti stanovništva od koronavirusa.

„Kada su u pitanju programi vakcinisanja, rasprava se retko vodi o samoj bolesti, nego o odnosu između pojedinca i države”, kaže istoričar Malte Tisen.

„U Nemačkoj je to pitanje sa korenima u 19. veku: može li vlada primorati ljude da budu zdravi“?

Četvrtina Amerikanaca sumnja u vakcinu

Četvrtina Amerikanaca je malo ili nimalo zainteresovana za vakcinu protiv koronavirusa, pokazalo je ispitivanje Rojters/Ipsos prošle nedelje. Neki su zabrinuti da bi rekordna brzina kojom se vakcina ispituje mogla kompromitovati bezbednost.

Građani Montane nezadovoljni odgovorom vlade na krizu
Građani Montane nezadovoljni odgovorom vlade na krizu(Foto: AP)

Dok zdravstveni eksperti kažu da je vakcina protiv zaraze potrebna da bi se život vratio u normalu, ispitivanje je ukazalo na potencijalni problem sa poverenjem u administraciju Donalda Trampa, koja je već na udaru zbog često kontradiktornih bezbednosnih smernica tokom pandemije.

Oko 36 odsto ispitanika je kazalo da bi bilo manje voljno da primi vakcinu ako bi Tramp rekao da je to bezbedno, u poređenju sa 14 odsto, koji bi bili više zainteresovani.

Više Amerikanaca je odgovorilo da bi na njihov stav snažno uticale smernice Agencije za hranu i lekove ili rezultati naučih studija koji bi pokazali da je vakcina bezbedna.

Izvor: Vijesti.me