Prva studija koja nudi odgovor: Da li visoke temperature usporavaju širenje novog virusa

Preliminarna studija Državne meteorološke agencije (AEMET) sprovedena u Španiji između 26. marta i 5. aprila povezuje meteorologiju sa širenjem koronavirusa: niske temperature pogoduju infekcijama. Jedna od nepoznanica trenutne pandemije koronavirusa je da li će, poput slučajeva koji su se dogodili sa drugim virusima, toplota oslabiti SARS-KoV-2.

Naučnici su do sada bili veoma oprezni, ali nedavno objavljena španska studija pokazuje da, kako se ranije sumnjalo, visoke temperature izgleda usporavaju širenje novog virusa i njegovu učestalost.

Istraživanje, koje su zajedno razvili Državna meteorološka agencija (AEMET) i Zdravstveni institut Karlosa III (ISCIII), zasniva se na analizi u periodu od 26. marta do 5. aprila.

Naučnici su primetili da što je niža temperatura, veća je učestalost i veće je širenje koronavirusa. Takođe i vlažnost vazduha utiče na krivu zaražavanja.

Visoke temperature i visoka vlažnost vazduha smanjuju prenos i širenje virusa, pa bi prolećno vreme na severnoj hemisferi moglo da pomogne u borbi protiv Kovida-19, prema ovoj studiji.

“Naši rezultati su u skladu sa onim što smo videli u bibliografiji i to je da se nagomilana obolevanja, povećavaju kada su temperature niže”, objasnio je Fernando Belda, meteorolog iz AEMET-a u telefonskom razgovoru za El Mundo.

Kako je teklo istraživanje 

On naglašava da se zaključak zasniva na meteorološkim podacima kao i da “prirodno postoje druge komponente, socijalne i ekonomske, u svakoj autonomnoj zajednici, koje su presudne u evoluciji pandemije”.

Kako Belda objašnjava, da bi obavio ovaj posao, indeks akumulirane učestalosti infekcije u toku 14 dana (odnosno, broj novih dnevnih infekcija na 100.000 stanovnika) upoređivan je sa prosečnom dnevnom temperaturom u svakoj autonomnoj zajednici Španije. Njihova analiza otkrila je da, što je niža prosečna dnevna temperatura, to je veća učestalost virusa.

“Ako idemo u zajednicu po zajednicu, ponašanje je nešto drugačije, mada i dalje ostaje na nižim temperaturama, veći je uticaj”, ističe Belda.

Iako uzeti sa oprezom, ovi preliminarni podaci su ohrabrujući za Španiju koja je, takođe prema podacima AEMET-a, imala je najtopliju zimu od početka ovog veka. U kvartalu od decembra 2019. do februara 2020., zabelležena je druga po visini prosečna temperatura od kada se prikupljaju ti podaci a prevazišla ju je zima 1989-90.

Maksimalne temperature zabeležene prošle zime su takođe bile najviše od 1965. godine. S druge strane, dok je februar bio izuzetno suv, mart je bio veoma kišovit, udvostručujući vrednosti normalnih padavina za ovaj mesec.

Uloga zagađenja vazduha 

Rezultati istraživanja mogu navesti na pomisao da će se infekcija koronavirusom u Španiji smanjivati jer se temperatura tokom leta povećava.

Međutim, Belda pojašnjava, da  “iako su visoke temperature povoljna komponenta za smanjenje širenja, leti ima situacija kada dugotrajne visoke temperature prouzrokuju i više zagađenja vazduha recimo u Madridu. Ukratko: sa jedne strane toplota može da pomogne da se virus širi manje, ali takođe može da izazove situacije sklonije širenju virusa “.

Pored proučavanja veze meteorologije i širenja koronavirusa istraživači iz AEMET-a i ISCIII analiziraju i uticaj drugih faktori životne sredine, poput zagađenja vazduha, u razvoju pandemije.

Područja Sjedinjenih Država koja se nalaze između Njujorka i Bostona, imaju više slučajeva i veću smrtnost. Ostali gradovi poput Čikaga, Detroita, Hjustona, Majamija, Atlante ili Los Anđelesa beleže veću učestalost obolevanja.

Što se tiče Italije, istraživanje sa Univerziteta u Sijeni sugerišu da bi visoko zagađenje vazduha moglo da stoji iza visoke smrtnosti u industrijski najrazvijenijim delovima zemlje (12 odsto u Lombardiji i Emiliji Romanji ) u poređenju sa drugim oblastima u Italiji , u kojima je stopa moratliteta od koronavirusa oko 5 odsto.

Izvor: Vijesti.me