Putin potpisao zakon – može još dva puta da bude biran za predsednika

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon koji mu omogućava da još dvaput bude biran za predsednika, u skladu sa prošlogodišnjim ustavnim promenama, koje je sam inicirao.

Prema novom Zakonu o izboru predsednika Ruske Federacije, na izborima ne može da učestvuje državljanin koji je na tom mestu već bio dva mandata, kao ni onaj ko na dan raspisivanja izbora služi drugi mandat.

Međutim, na Putina se taj zakon ne odnosi, jer sadrži i odredbu prema kojoj u ovu računicu ne ulaze mandati do ustavnih promena.

Ovim zakonom su zapravo poništeni njegovi dosadašnji predsednički mandati.

Putin je za predsednika biran 2000, 2004, 2012. i 2018. godine, a sada može da učestvuje na izborima i 2024. i 2030. godine.

Kada je od 2008. do 2012. godine na čelu šefa države formalno bio Dmitrij Medvedev, na njegov predlog je predsednički mandat produžen sa četiri na šest godina.

Na Medvedeva se ta odredba nije primenjivala i on je prešao na mesto premijera.

Kada je Putin saopštio ideju da sprovede ustavne promene, Medvedev je podneo ostavku.

Ako bi se Putin kandidovao 2024. i 2030. godine i bio izabran, to bi značilo da bi vladao do 2036. godine.

Putin sada ima nepunih 69 godina, a imao bi 84 godine ako bi predsednik 2036. godine.

Ustavne promene i poništavanje mandata

Promenu Ustava kojom bi dosadašnji predsednički mandati bili poništeni neočekivano je 10. marta 2020. godine predložila poslanica Dume Valentina Terješkova – svetu poznata kao prva žena koja je letela u kosmos.

U tom trenutku, Ustav je Putinu omogućio da se još jednom kandiduje za predsednika.

Putin je uskoro posetio zasedanje Dume i rekao da nema ništa protiv poništavanja njegovih dosadašnjih mandata, ako Ustavni sud i građani budu dali saglasnost za tako nešto.

Duma se istog dana složila oko opšteg paketa ustavnih promena.

Ustavni sud nije reagovao, a referendum je takođe prošao glatko.


Ko je Vladimir Putin: Najdugovečniji vladar u istoriji savremene Rusije

Predlog zakona koji reguliše ovu oblast sačinili su senator Andrej Klišas i poslanici Pavel Krašeninikov i Olga Savsjanova, a podržali su ga Duma i Savet Federacije – gornji dom ruskog parlamenta.

Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko objasnila je promene sledećim rečima: „Rusija je ogromna zemlja sa nuklearnim potencijalom, najozbiljniji spoljnopolitički igrač na svetu. […] Od velike je važnosti ko će biti [Putinov] naslednik, šta će biti sa pitanjem bezbednosti i slično”.

Putin je prethodno više puta ponovio da neće menjati Ustav samo da bi ostao na vlasti.

Zakon koji je danas potpisao uvodi nekoliko novih uslova za buduće predsedničke kandidate – za ovo mesto može biti biran građanin Ruske Federacije koji nije mlađi od 35 godina, koji u Rusiji stalno živi ne manje od 25 godina, koji nema i nikada nije imao državljanstva druge države, ali ni prebivalište, niti pravo stalnog prebivališta u drugoj državi.

Međutim, ova odredba se ne odnosi na „državljane Rusije koji su ranije imali državljanstvo druge države koja je u međuvremenu postala deo Ruske Federacije”.

Ova odredba ostavlja teoretsku mogućnost da se stanovnici poluostrva Krima, koji je Rusija anektirala 2014. godine, kandiduju na predsedničkim izborima.

Izvor: BBC na srpskom