Putinov „pojas za spasavanje” Lukašenka

Posle četvoročasovnog razgovora s Vladimirom Putinom u Sočiju Aleksandar Lukašenko se vratio u Minsk sa 1,5 milijardi dolara u džepu. Vladar Kremlja je „mlađem” slovenskom bratu, ozbiljno uzdrmanom višenedeljnim protestima, bacio pojas za „spasavanje”. Ali, ova pomoć prijatelju u nevolji zapravo je kupovina vremena, kako bi se Belorusija zadržala u ruskoj orbiti, a Lukašenku omogućilo da se pod plaštom ustavnih reformi časno povuče.

Ruski predsednik Putin izjavio je da će Belorusiji odobriti kredit od 1,5 milijardi dolara kako bi se ta zemlja „sama, bez ikakvih sugestija i pritisaka, izborila sa situacijom” u vezi s demonstracijama protiv predsednika Aleksandra Lukašenka.

Iako se još ne zna cena ove podrške Moskve, nema sumnje da ona znači da će od sada beloruski čamac morati da bude čvršće privezan uz komandni ruski brod. Istog dana kad su Lukašenko i Putin razgovarali iza zatvorenih vrata ruski premijer Mihail Mišustin je bio u Minsku da dogovori saradnju dve zemlje. A u Belorusiji je započela zajednička desetodnevna vojna vežba dve države.

Pored najave kredita, Putin je podržao i ustavnu reformu koju je najavio Lukašenko. „Znamo za vašu inicijativu da sprovedete ustavnu reformu i smatram da je to logično, blagovremeno i smisleno”, izjavio je predsednik Rusije.

Iako je u samoj Rusiji nedavno na referendumu izglasana reforma Ustava koja otvara Putinu put da ostane na vlasti do 2036. godine, podrška beloruskoj ustavnoj reformi više je želja Rusije da se omogući mirna tranzicija vlasti i ublaži oštrica protesta. Samim tim što je Putin poručio da Belorusi treba sami, bez ikakve pomoći spolja, da reše ovu situaciju kroz međusobni dijalog, posredan je znak da u Moskvi ne isključuju belorusku opoziciju iz priče, barem ne onu koja se unapred obećala Zapadu.

Glavna Lukašenkova protivkandidatkinja Svetlana Tihanovska, koja se nalazi u egzilu u Litvaniji, izrazila je žaljenje što je „Putin odlučio da vodi dijalog sa diktatorom, a ne sa beloruskim narodom”. Tihanovska, koja je prema zvaničnim rezultatima na izborima 9. avgusta osvojila 10 odsto glasova, upozorila je Putina da nijedan sporazum koji sklopi s Lukašenkom neće imati pravnu snagu, jer mu je beloruski narod uskratio poverenje.

Podrška oslabljenom Lukašenku, koji je zbog krađe na izborima i policijske torture i masovnog pritvaranja protestanata zaradio nove sankcije EU, za Moskvu je iznuđen potez, koji nosi i svoj rizik. Proruski orijentisani beloruski građani, koji već šestu nedelju demonstriraju protiv Lukašenka, mogli bi zbog toga da se okrenu ka Zapadu.

Javna je tajna da mu Putin nikad nije previše verovao, niti je voleo Lukašenka, koji je često istovremeno flertovao i sa Zapadom i sa Istokom. Odnos dvojice lidera naročito je zahladneo posle njihovog prethodnog susreta, takođe Sočiju, u februaru ove godine. Beloruski predsednik je uoči izbora bezuspešno pokušavao da kupi naklonost Zapada. Lukašenko je primio šefa Stejt departmenta Majka Pompea, koji mu je obećao američku naftu i gas u vreme kad je javno kritikovao „Gasprom” zbog visokih cena energenata. Odnosi s Moskvom dodatno su se iskomplikovali kad su krajem jula u Minsku uhapšena 33 ruska plaćenika iz privatne paravojne firme „Vagner”, koji su navodno došli da ruše Lukašenka.

Andrej Kortunov, direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose, za „Njujork tajms” kaže da Moskva, uprkos animozitetu prema čoveku koji već 26 godina vlada Belorusijom, nije mogla da dopusti da demonstranti uspeju da na ulici smene vlast. To bi bio ozbiljan egzistencijalni izazov za Rusiju.

„Kremlj neće dugo sedeti skršenih ruku, čekajući da Lukašenko sam odstupi. Verovatno će manevrisati dok ne nađu alternativu kojoj se može verovati”, ističe Kortunov.

Aleksandar Baunov iz Moskovskog Karnegi centra objašnjava da je Kremlj pružio ruku Lukašenku tek posle pažljive analize događaja u Minsku. Hteli su da vide da li će se beloruski predsednik održati u sedlu, da ga bezbednosne službe neće izdati.

„Zadovoljni smo što nije došlo do podela u beloruskoj vladajućoj eliti, Kremlj je doneo odluku da ga podrži. Uostalom, za sada nema na vidiku drugog kandidata koji bi garantovao uniju dve države i koji bi Belorusiju držao na istoj, ako ne i većoj udaljenosti od Zapada”, kaže Baunov za „Vašington post”.

Izvor: politika.rs