Rampa „Severnom toku 2” u Diseldorfu

Nadležni sud naložio „Gaspromu” da digne ruke od većinskog vlasništva nad gasovodom i deo njegovih kapaciteta ustupi konkurenciji.

Bitka oko sudbine „Severnog toka 2”, iz dosadašnje podvodno-diplomatske faze, preselila se ove sedmice u nemačke sudnice, izazvavši neskriveno oduševljenje zvaničnog Kijeva i Varšave i apele Udruženja privrednika istočne Nemačke.

Ruski „Gasprom”, proizvođač sibirskog gasa, njegov prevoznik do Evrope i istovremeni vlasnik gasovoda „Severni tok 2”, moraće da „razdvoji” te sekcije biznisa. I to tako što će dići ruke od većinskog vlasništva nad gasovodom, a zatim odgovarajući deo njegovih transportnih kapaciteta otvoriti drugim evropskim ponuđačima energenta. Tako nalažu pravila Direktive EU za gas, ažurirane 2019. godine. Okružni sud u Diseldorfu odbio je na ovaj način zahtev „Gasproma” da „Severni tok 2”, finansijski zaokružen projekat 2016. godine, gradnje započete 2018, bude izuzet od amandmana koje je Evropska komisija 2019. godine žurno dodala sopstvenoj Direktivi za gas (iz 2009).

Naime, Brisel je u jeku gradnje „Severnog toka 2” u proleće 2019. godine brzinski odlučio da sve što je dotle važilo za domaće operatere gasnog biznisa (proizvodnja, transport, distribucija u rukama različitih vlasnika), po novom ima da važi i za snabdevače iz „trećih zemalja” – ako nove cevovode nisu završili do 23. maja 2019. godine.

„Gasprom” je tada, kao i sada, posle odluke suda u Diseldorfu, ocenio da je reč o „diskriminaciji” projekta „Severni tok 2”. Ruski energetski džin, kao i švajcarska firma „Severni tok 2”, uzdržali su se ove sedmice od objavljivanja svojih poteza nakon presude iz Diseldorfa. Ipak, „Gasprom” je podsetio da je odluka te ruske firme i kvinteta zapadnoevropskih energetskih investitora o finansiranju „Severnog toka 2” doneta u vreme kad je Direktiva EU za gas bila bitno drugačijeg profila od verzije s proleća 2019. godine. „Uložili smo milijarde evra u projekat koji je bio u skladu s tada važećom zakonskom regulativom EU. Ovo sada je nezakonita diskriminacija. Svi drugi gasovodi koji su bili finansirani pre tih amandmana kvalifikovali su se za izuzeće od njihovog važenja, ponovili su predstavnici najvećeg svetskog proizvođača prirodnog gasa. Da li će „Gasprom” u odbrani svog viđenja da je „Severni tok 2” bio „ekonomski kompletiran” 2016, kad je bio obezbeđen najveći deo novca, ići dalje od Vrhovnog suda Nemačke, kojem ima pravo da se žali na odluku suda u Diseldorfu, zagonetka je. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno je u Kalinjingradu najavio da su svi pravni argumenti na strani „Severnog toka 2”.

Zvanična Varšava i Kijev ubeđeni su da se Moskva u slučaju „Severnog toka 2” konačno pravno spotakla o regulativu EU. Poljska nacionalna kompanija za naftu i gas (PGNiG), najavila je nakon presude u Diseldorfu da priprema dokumentaciju za još jednu parnicu protiv „Severnog toka 2” – u vezi s tim ko sve treba da učestvuje u tzv. sertifikaciji budućeg gasovoda. Varšava je već najavila da bi se vrlo rado uključila u tu sertifikaciju. Ukrajinski protivnici „Severnog toka 2” javno se spremaju za „tešku borbu” protiv tog gasovoda.

„Kremlj je i prošle zime ucenjivao Evropu nestašicama gasa: neki zapadnoevropski zvaničnici ne znaju, ili se prave da ne znaju, šta pravila EU tačno znače”, ocenio je Jurij Vitrenko, šef ukrajinskog „Naftogaza”. U međuvremenu, Udruženje privrednika istočne Nemačke (OAOEV) glasno stavlja energetske interese najjače evropske ekonomije u prvi plan. „Nemačkoj je ’Severni tok 2’ neophodan da ostvari svoje klimatske ciljeve. Tri četvrtine Nemaca podržavaju završetak gradnje tog gasovoda. Buduće nemačke vlade ne bi trebalo da dovode u pitanje implementaciju tog projekta. Bez Rusije teško je moguće rešiti brojne probleme u Evropi”, smatra Oliver Hermes, predsednik OAOEV.

Na međunarodnim berzama energenata s izvesnom jezom ovih dana prate najnoviji pravni zaplet oko sudbine gasovoda koji bi trebalo da udvostruči količine sibirskog gasa na evropskom tržištu. Naime, na tržištima energenata uveliko znaju da su sredinom ovog meseca ruske isporuke gasovodom „Jamal” (kroz Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku) pale s prosečnih 81 milion kubnih metara gasa dnevno na 20 miliona kubnih metara na dan, i to bez opširnih objašnjenja snabdevača. Redovno održavanje i opsežne pripreme za zimsku sezonu – lakonski su se tim povodom izjasnili iz „Gasproma”. Istovremeno, cena gasa na evropskom tržištu porasla je od početka godine za 116 odsto, dok su rezerve gotovo ispražnjene (prethodna zima bila je jaka, dok je privreda proletos počela da se oporavlja i kupuje više gasa). I dok tražnja u Evropi raste, „Gasprom”, prema berzanskim analizama, ne žuri da poveća isporuke. „Ispunjavamo sve postojeće ugovorne obaveze”, istakla je Elena Burmistrova, generalni direktor za izvoz u „Gaspromu”, u izjavi za „Fajnenšel tajms”.

„Dodatne isporuke moći ćemo da obezbedimo kada ’Severni tok 2’ počne sa radom”, najavila je Burmistrova.

Izvor: politika.rs