Rat jeftinim raketama protiv čuda vojne tehnologije

Svake noći, ovih dana, na nebu iznad južnog Izraela odvija se smrtonosni svetlosni raketni pir. Iz pravca Gaze doleću snopovi Hamasovih raketa „kasam”, ostavljajući na noćnom nebu kao lenjirom povučene pravolinijske svetlosne tragove. Samo neki trenutak kasnije, aktivira se izraelski sistem protivvazdušne odbrane „gvozdena kupola” ispaljujući salve raketa koje se, lelulajući poput kobre koja se sprema za napad, uspinju visoko „hvatajući” trajektoriju raketa ispaljenih sa palestinske teritorije.

Televizijski kadrovi noćnih okršaja na nebu, sklanjanje stanovništva u skloništa uz zavijanje sirena za vazdušnu opasnost i izraelsko bombardovanje Gaze sve sa snimcima iz glava navođenih raketa, mnoge građane Srbije podseća na NATO agresiju. Ipak, na Bliskom istoku sada se vodi sasvim drugačiji vazdušni rat.

„Gvozdena kupola” je jedinstveni sistem, stvoren upravo kao odgovor na male ciljeve u vazdušnom prostoru kao što su rakete „kasam”. U značajnoj meri ih presreće, ali ovog puta Hamas ispaljuje „pljusak” raketa, mnogo više nego što „gvozdena kupola” može da presretne. Sa druge strane, rakete „kasam” su praktično kućne izrade, nepouzdane su (mnoge padnu neposredno po lansiranju) i neprecizne (često promaše i veliki cilj kao što je grad) pa je otuda i nesrazmerno manje žrtava među Izraelcima nego Palestincima, iako obe strane ne štede civile.

Rakete „kasam” pojavile su se 2001. godine kao nova vojna faza u dugom izraelsko-palestinskom sukobu. U početku su bile veoma malog dometa, ispaljene iz pojasa Gaze pogađale su naselja i gradove tik preko izraelske granice. Ispaljivane su sa jednostavnih improvizovanih lansera koji podsećaju na molerske merdevine. Tokom godina, domet im je sve više povećavan pa im se pre nekoliko godina u dometu našao i Tel Aviv, a sada i Jerusalim udaljen od Gaze oko 90 kilometara. Izraelski eksperti, kao i u mnogim drugim slučajevima, optužuju Iran, da je ovog puta Hamasu dostavio komponente za rakete koje su u Gazi samo sklopljene.

Inače, sa područja Gaze Izrael je minulih godina napadan i drugim improvizovanim vazduhoplovnim sredstvima. Tada su prema Izraelu puštani baloni i zmajevi sa zapaljenim podvesnim „teretom” sa ciljem izazivanja požara. Izgleda da su oni koji su izvodili te napade inspiraciju pronašli u istoriji – Japanci su u Drugom svetskom ratu pokušali da bombarduju SAD balonima sa podvesnim bombama koje je vazdušna struja trebalo da nosi preko Pacifika, što se završilo fijaskom.

Kako god, stanovništvo južnih delova Izraela tokom minulih godina postajalo je sve ugroženije. Na sličnim iskušenjima ova zemlja našla se tokom „Pustinjske oluje” ili Prvog zalivskog rata 1991. godine kada je bila pod udarom iračkih balističkih raketa „skad”, pa su u pomoć priskočile SAD sa svojim sistemom PVO „patriot”. Tada je hvaljena efikasnost tog sistema, ali je ona kasnije osporavana. Slična situacija dešava se i danas sa novim izazovom i generacijom naoružanja.

Na početku ovog veka odgovor izraelske vojske bio je stvaranje sistema protivvazdušne, preciznije rečeno protivraketne odbrane „gvozdena kupola” koji bi svojim raketama presretao neprijateljske. To je, sa tehničke strane gledano, veliki izazov. Nije lako pogoditi avion, a kamoli tako mali cilj kao što je raketa dužine par metara, a prečnika svega desetak centimetara ili nešto više, a upravo je toliki odraz cilja koji dolazi.

Posle niza godina razvoja, uz podršku SAD, „gvozdena kupola” je uvedena u upotrebu 2011. godine i narednih godina pokazala je izuzetne rezultate. Izraelci su se pohvalili sa efikasnošću od 90 odsto, mada treba imati u vidu da svi proizvođači glorifikuju svoje naoružanje i da tu uvek ima preterivanja. Ipak, nesporno je da je to najbolji sistem PVO te kategorije koji je svoju vrednost pokazao u borbenim uslovima.

Kako funkcioniše „gvozdena kupola”? Nakon ispaljivanja neprijateljske rakete radar je otkriva, a kontrolni sistem proračunava mesto njenog pada. Ako je izvesno da će pasti izvan naseljenog mesta, ona se propušta, a u suprotnom – lansira se raketa „gvozdene kupole” koja eksplodira blizu presretnute rakete i na taj način je uništava. Treba imati na umu da, prema procenama, rakete „kasam” koštaju nekoliko stotina, a jedna raketa „gvozdene kupole” oko 80.000 dolara. U praksi, moguće je da bojeva glava „kasama” i po presretanju i raspadu ove rakete ostane neaktivirana i, nakon promene putanje, izazove posledice po padu na zemlju.

Domet izraelskog čuda vojne tehnologije je 70 kilometara. Bateriju „gvozdene kupole”, kao osnovnu jedinicu, čine radar, kontrolno-računarska stanica i više (prema dostupnim podacima najčešće četiri) lansera, a na svakom od njih je po 20 visokomanevarskih raketa „tamir”. Za ovaj sistem zainteresovane su mnoge države pa i SAD, a Izrael je razvio i mornaričku verziju „gvozdene kupole”.

Ovih dana svedoci smo asimetričnog vazdušnog rata, sukoba skupe moderne tehnologije i jeftinih, skoro pa improvizovanih sredstava. Koga ćemo moći smatrati pobednikom na kraju će, ipak, zavisiti od političkog raspleta ove krvave epizode višedecenijskog konflikta.

Izvor: politika.rs