Rekordan pad privrede SAD i evrozone

Najrazvijeniji region sveta – Zapad – suočio se juče s katastrofalnim privrednim rezultatima u periodu prvog talasa pandemije virusa korona, višemesečnog karantina, privremenog zamiranja ekonomija, kolapsa javne potrošnje i gubitka više od 31 miliona radnih mesta. Istovremeno, Kina je, nakon rekordnog posrtanja svoje privrede od 6,8 odsto u prvom kvartalu, od aprila do juna imala rast od 3,2 procenta.

Najača ekonomija sveta, Amerika, u drugom kvartalu zabeležila je pad BDP-a od 32,9 odsto na godišnjem nivou, što je najsilovitiji pad privredne aktivnosti SAD u istoriji. U Americi je proleća ove godine nezaposlenost dostigla 14,7 odsto, dok više od 17 miliona Amerikanaca danas živi od državnih dotacija za one bez posla. U prvom tromesečju 2020, pre erupcije korone, privreda SAD zabeležila je pad BDP-a od pet odsto, kada je i zvanično skliznula u recesiju, prekidajući 11 godina uzastopnog rasta.

Predsednik američke Centralne banke (Federalne rezerve) Džerom Pauel upozorio je da privreda SAD ne može da se oporavi sve dok korona ne bude poražena.

„Potresno je što je pandemija preko noći izbrisala rezultate višegodišnjeg uspona američke privrede, od kojeg su korist imali milioni Amerikanaca”, ocenio je Pauel.

„Nikada ranije, ni u vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, ni tokom Velike recesije u prošloj deceniji, ni u desetak ekonomskih urušavanja u poslednja dva veka, privreda SAD nije doživela u tako kratkom periodu tako silovit pad”, upozorio je juče Američki institut za ekonomiju.

Poređenja radi, 2008. godine, u vreme najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, privreda SAD je u poslednjem kvartalu registrovala pad BDP-a od 8,4 odsto. Sadašnje posrtanje američke privrede veće je od onog iz 1921. godine.

Finansijska tržišta juče su besomučno počela da obaraju vrednost dolara na oko 1,19 evra, što je najviša vrednost valute EU od septembra 2010. godine. Cena unce zlata dostigla je gotovo 2.000 američkih dolara (1.970 dolara): samo u julu berzanska vrednost žutog metala porasla je za 11 odsto, navode u londonskom Sitiju. Američka agencija za kreditni rejting „Mudiz” upozorila je da je privreda SAD upala „u duboku tamnu rupu iz koje će izlazak potrajati godinama”.

Evrozona je tokom prvog talasa pandemije takođe zabeležila rekordan pad BDP-a. Od aprila do juna ekonomski se smanjila za 12,1 odsto, dok su vodeće ekonomije EU redom prijavile dvocifreni pad BDP-a. Ekonomska lokomotiva EU, Nemačka, registrovala je u drugom kvartalu pad BDP-a od 10,1 odsto, Italija 12,1 odsto, Španija 18,5 odsto, dok je Francuska zabeležila minus od 19 odsto u prvoj polovini 2020. Ovakav pad ekonomije viđen je jedino u ratnim vremenima, ocenio je Hoze Ignasio Konde Ruiz, profesor ekonomije na Univerzitetu Komplutense u Madridu, u izjavi za „Fajnenšel tajms”. Pojedini sektori španske privrede, poput maloprodaje, transporta i ugostiteljstva, zabeležili su u drugom kvartalu pad od 40,4 odsto.

Dalji privredni izgledi zapadnih ekonomija potpuno su neizvesni u atmosferi prvih signala drugog talasa pandemije.

Novi rast broja zaraženih i smrtnih slučajeva povezanih s kovidom 19, rastuća privredna neizvesnost, konfuzija i otpor investitora i potrošača prema bilo kakvim rizicima, kao i strepnje od novih prnudnih karantina, potpiruju košmar i dovode u pitanje ekonomski oporavak u dogledno vreme – to je zlokobna prognoza Američkog instituta za privredu.

„Korona je aktivirana tempirana bomba za nezaposlenost”, upozoravaju iz OECD-a.

Prvi talas korone izbrisao je u grupi razvijenih ekonomija sveta 31 milion radnih mesta, ističu iz OECD-a sluteći da bi sledeći talas u tim zemljama ostavio bez posla još 53 miliona ljudi.

Američki ekonomista i profesor na Harvardu Kenet Rogof opisao je strmoglavljivanje zapadnih ekonomija kao „katastrofu kojoj se ne vidi skori kraj”.

Izvor: politika.rs