Revolt u vazduhu: U Evropi raste strah od izbijanja građanskih nereda

Dok drugi talas koronavirusa puni bolnice širom Evrope, a države nevoljno primenjuju različite stepene „zaključavanja“, nacionalne televizije organizuju programsku šemu kako bi napravile prostor za obraćanje državnih lidera napetim građanima.

Kada je u šest sati popodne najavio policijski čas i zatvaranje restorana i kafića, italijanski premijer Đuzepe Konte je pozvao na nacionalno jedinstvo. „Ukoliko svi budemo poštovali pravila tokom novembra uspećemo da držimo epidemiološku krivu pod kontrolom. Tako ćemo uspeti da popustimo restrikcije i opuštenije uđemo u božićne praznike“, kazao je Konte.

Obraćajući se iz Jelisejske palate, Emanuel Makron je proglasio novo nacionalno zaključavanje, koje će trajati najmanje do 1. decembra, i upozorio Francusku da će novi talas zaraze verovatno biti „smrtonosniji od prethodnog“.

U Belgiji, gde se kovid širi brže nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi, novi premijer Aleksandar de Kro se nada da će „tim od 11 miliona Belgijanaca“ zajedno uspeti da sledi strože regulative.

Sličnog tona i duha, ovakve poruke su podsetile na one koje su lideri upućivali u martu, kada su u šoku i strahu građani stali uz lidere i pristali na ograničenja kakva nisu bila zabelžena u mirnodopskim uslovima.

Osam meseci kasnije, izgleda da takva vrsta poverenja i dobre volje nedostaje, piše „Gardijan“.

Britanski list ističe da je Evropa, ponovo, centar globalne pandemije i da predstavlja skoro polovinu zaraženih u svetu.

Međutim, budući da je očajnički potrebna finansijska podrška izostala a sistem praćenja i testiranja ne uspeva da pruži rezultate usled naglog porasta obolelih u javnosti je prisutna napetost, a u pojedinim slučajevima, i pobuna.

U petak veče, demonstranti su Molotovljevim koktelima gađali policiju u Firenci u socijalnim neredima koji su usledili nakon Konteovih novih pravila.

Pino Esposito, napolitanski berberin, jedan je od onih koji su izgubili poverenje u naređenja koja stižu sa vrha. U njegovom rodnom gradu Esposito predvodi grupu malih preduzeća u kampanji protiv novih restrikcija.

„Protestujemo“, kazao je on za Gardijan, „jer su evropske vlade, uključujući i našu, nepripremljene za drugi talas. Od marta govore da će drugi talas doći u oktobru ili novembru i da će biti gori od prvog. Međutim, nisu pripremili škole, zdravstveni sistem, radna mesta niti su pokrenuli inicijative. A finansijska pomoć koja nam je obećana nije dostupna. Međutim, ona je neophodna ako misle da zatvore preduzeća, a radnicima je odmah potrebna pomoć za nezaposlene“.

Širom kontinenta postoje slični primeri ljudi suočenih za ozbiljnim ekonomskim problemima koji su pored toga i psihički iscrpljeni.

Ranije ovog meseca, studija Svetske zdravstvene organizacije je pokazala da postoji rasprostranjena apatija i smanjena motivacija za praćenje smernica o javnom zdravlju.

Emocionalni danak kovida-19 pogoršan je sve većom sumnjom u kapacitete vlada da izađu na kraj sa ovom krizom koja uništava živote ljudi i ugrožava njihovo zdravlje.

Prema rečima predsednice Evropske centralne banke, Kristine Lagard, delimični ekonomski oporavak kontinenta na leto i početkom jeseni je bio „neuravnotežen, neizvestan i nedovršen“. U svetlu udara drugog talasa, ona je u nedavnom intervju kazala, „sada rizikuje da bude poništen“.

Od Milana do Mančestera, Marselja do Madrida, ovakve procene izazvale su talas pobuna. Pošto je prolećne zaključavanje popušteno, naknadne mere i organičenja pogodila su pojedine radnike i regione teže nego druge, ističe „Gardijan“. Odluka španske vlade da proglasi šestomesečno vanredno stanje izazvala je žestoke proteste širom zemlje i spor sa konzervativnom regionalnom vladom Madrida, koja je optužila nacionalne vlasti da su prekoračile svoja ovlašćenja.

Gradonačelnici devet gradova, uključujući Barselonu, Lisabon, Prag i Milano, zaobišli su njihove nacionalne vlade i direktno pisali predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, tražeći da im se omogući pristup fondu EU za oporavak koji iznosi 750 milijardi eura.

U Nemačkoj gde jelimično zaključavanje počinje danas, hiljade zaposlenih i poslodavaca u umetničkoj i ugostiteljskoj industriji izašle su na ulice Berlina prošle nedelje, trežeći veći finansijsku pomoć.

U Italiji, kulminacija je uznemirujuće blizu. Pre svega nedelju dana izbile su žestoke demonstracije u Napulju, nakon što je uveden policijski čas. Nakon protesta su usledili građanski neredi u Milanu i Torinu, gde su opljačkane radnje luksuzne robe.

„Mislim da je ovo samo početak“, kazao je za „Gardijan“ italijanski novinar i autoro „Gomore“ Roberto Savijano.

„Tokom prvog zaključavanja Italijani su bili ujedinjeni u ideji da je ovo jedna sasvim nova vrsta pretnje; situacija u kojoj bi se svaka vlada teško snašla. Sada se osećaju prevarenim“, kazao je Savijano.

„Rečeno im je da stvari idu dobro, da pobeđujemo. Međutim, ušteđevina je potrošena, vide probleme sa sistemom testiranja koji ne funkcioniše, a postoji i konfuzija i neslaganje među naučnicima. Ljudi su počeli da gube veru da su institucije u stanju da ih spasu“, smatra italijanski novinar.

Istraživanje rađeno nakon prošlonedeljnih nereda pokazalo je da tri četvrtine Italijana veruju da će ove zime na ulicama biti više nasilja.

„Biće nereda i širom Evrope“, kazao je Savijano. „To će se događati na različite načine i sa različitim pokretačima, ali će se događati zato što se centar više ne drži. Miljama smo daleko od raspolaženja kakvo je vladalo u martu kada se radilo o tome da moramo poštovati pravila i zaštiti se ili ćemo nestati. Sada ljudi razmišljaju: svejedno tonem ukoliko ne mogu da preživim ekonomski“.

Geograf Kristof Gili, u čijim knjigama su naznačene rastuće socijalne razlike i podele između provincijske i metropolske Francuske, takođe je pesimističan povodom očuvanja duha jedinstva.

Tokom leta, lokalni lideri u Marselju žestoko su se žalili da su policijski sat i obavezna upotreba maski nametnute od strane Pariza bez prethodnih konsultacija.

Makronova odluka za novo zaključavanje, prema mišljenju Gilija, već stvara nove podele, dok se oni koji imaju dovoljno sredstava izoluju od najgoreg što sledi.

U četvrtak veče, nastale su ogromne saobraćajne gužve dok su Parižani pokušali da pobegnu iz prestonice i odu u svoje vikendice pre policijskog časa koji stupa na snagu u devet uveče.

„Parižani koji su pobegli u vikendice rizikuju da zaraze stanovnike provincijskih i ruralnih oblasti. Oni nisu naišli na dobar prijem. Pandemija je naglasila nejednakost između klasa i regiona. Istina je da socijalne i kulturne tenzije nikada nisu bile tako akutne u Francuskoj kao sada, a političke klase pokušavaju da ih zamaskiraju apelujući na osećaj republikanskog jedinstva“, kazao je Gili.

Politički rivaliteti i ambicije koji datiraju iz vremena pre korone takođe komplikuju reakciju na drugi talas zaraze.

U Belgiji – gde u pretrpanim bolnicama u pojedinim gradovima rade i kovid pozitivni članovi medicinskog osoblja – jedinstvenu akciju podrili su sukobi između političara iz flamanskog sjevera i frankofonog juga zemlje.

Zemlja je sada zaključana do sredine decembra.

Međutim lider Flandrije Žan Žambon, prethodno je tvrdio da su stroge akcije neophodne samo u Valoniji.

Dok je on prošle nedelje promenio mišljenje, 600 000 Belgijanaca je širilo virus.

„Od maja tokom juna i sve donedavno, bili smo svedoci rastuće polarizacije mišljenja u javnoj debati“, kazao je Dejv Sinardet, politikolog sa Univerziteta Sent Luis u Briselu.

„Virolozi se zalažu za strože mere, ali sve je jači lobi koji traži da ekonomija ostane otvorena. Dakle u septembru, kada je stopa zaraze brzo rasla, i dalje su na snazi bila blaža ograničenja. Snažne kritike su upučene ljudima koji su se zalagali za uvođenje oštrijih mera“.

Očigledni neuspeh sistema za lociranje i praćenje zaraženih doprineo je razočaranju u način na koji se upravlja krizom.

„Postoji nezadovoljstvo i osećaj da su preduzeća poput kafića restorana učinila mnogo, a da vlada nije učinila dovoljno“, kazao je Sinardet.

Boris Džonson će u četvrtak staviti Englesku na listu evropskih država koje se drugi put zatvaraju.

Prema rečima nemačkog ministra finansija Olafa Šolca „novembar će biti mesec istine“ u borbi protiv drugog talasa kovida-19. Međutim postoje pokazatelji da bi ta borba mogla krenuti u bilo kojem pravcu, piše britanski list.

Brzina i intenzitet rasta infekcija iznenadio je vlade usled čega one sada deluju nespremno.

Da bi javnost prihvatila nova zaključavanja vlade će očigledno morati da izraze veću podršku i solidarnost, a finansijska cena će biti ogromna.

U kolumni za „Stampu“ prošle nedelje, filozof i bivši gradonačelnk Venecije, Masimo Kačari, je napisao. „Socijalna kriza se nadovezala na krizu javnog zdravlja i to stvara razlike u prihodima i životnim uslovima koji su potpuno nekompatiblni sa onim što mi podrazumevamo pod demokratijom. Da li smo toga svesni? Mislim da do sada to nije bio slučaj. Međutim, ne smemo gubiti vreme“.

Ulozi su bili dramatično visoki pre prvog zaključavanja u martu. Sada su možda još i veći, zaključuje britanski list.

Obrazovanje dece ne sme biti žrtva virusa

Kada je kancelarka Angela Merkel najavila nova ograničenja u javnom životu ona je nabrojala kafiće, restorane, pozorišta, koncertne dvorane, teretane i salone za tetoviranje kao institucije koje će biti primorane na zatvaranje.

Međutim na tom popisu nije bilo škola i vrtića – koji su među prvima zatvoreni na proleće.

U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron takođe je kazao da će škole biti izuzete iz ograničenja, dok je i Irska saopštila da će škole ostati otvorene uprkos nacionalnom zatvaranju koje je stupilo na snagu ranije ovog meseca.

Niz mera i ograničenja za sprečavanje širenja novog talasa koronavirusa u Evropi ovog puta je uglavnom zaobišao škole, primećuju strani mediji i navode da nijesu svi zadovoljni takvom odlukom ali da su nadležni preduzeli dodatne mere predostrožnosti kako bi se obrazovanje dece nastavilo.

Donosioci odluka tvrde da primenjuju teško naučene lekcije nakon višemesečne borbe sa pandemijom i da su spremni da promene pravac ukoliko se situacija dramatično pogorša.

Majkl Martin, irski premijer, kazao je da mada njegova zemlja više ne može da izbegava restrikcije, uprkos razornom uticaju na ekonomiju, od ključnog je značaja da škole ostanu otvorene.

„Ne možemo i nećemo dozvoliti da budućnost naše dece i mladih ljudi bude još jedna žrtva ove bolesti“, kazao je Martin u obraćanju naciji. „Njima je potrebno obrazovanje“.

Širom sveta raste zabrinutost da pandemija nanosi trajnu štetu akademskom i emocionalnom razvoju cele generacije dece.

Ranije ovog meseca, nemačka vlada je istakla pravo dece na obrazovanje, koje najbolje ispunjavaju u učionicama sa svojim vršnjacima.

„To mora da bude najveći prioritet prilikom donošenja svih restriktivnih mera“, saopštilo je ministarstvo obrazovanja.

Merkel je u njenom saopštenju navela još jedan razlog zbog kojeg ona smatra da je važno da škole budu otvorene, ukazujući na „dramatične socijalne posledice“ koje je zatvaranje škola i vrtića imalo na porodice tokom zatvaranja u martu i aprilu.

„Da budem jasna: nasilni napadi na žene i decu su dramatično povećani“, kazala je Merkel, obrazlažući odluku da umesto škola vlada zatvori restorane i zabrani sportska i kulturna dešavanja.

„Važno je imati na umu socijalne posledice kada donosimo ovakve odluke“.

Izvor: Vijesti.me