Rudari zanemeli posle pogibije kolega u Sokobanji

Neprijatan miris širi se okolinom rudnika “Soko” u brdima iznad Sokobanje, u jugoistočnoj Srbiji, gde je u obrušavanju jame poginulo osam rudara.

Stari autobusi sa natpisom “Prevoz radnika” čekaju ispred ulazne kapije rudare koji su završili smenu, dok oni ulaze i sedaju u tišini, pognutih glava.

“Šta da ti kažem, bajo moj mili, kad su to sve bili drugari moji… Kako bi se ti osećao”, kaže za BBC na srpskom Saša Lazarević, jedan od rudara.

Vlada Stošić, njegov kolega, bio je deo čete za spasavanje ljudi koji su bili zarobljeni u jami.

“Došao sam da pomognem da se tela izvuku… Videti te ljude sa kojima si svakog dana radio…”, rekao je i zaćutao.

A svi rudari ponavljaju isto – da ovo nije prva nesreća u rudnicima u ovom delu Srbije.

U nesreći iz 1983. godine u aleksinačkom rudniku poginulo je 35 rudara, a na istom mestu šest godina kasnije, u požaru u jednoj od jama, poginuo je 91 čovek.

“Ovo nije prvi put… A verovatno nije ni poslednji”, kaže Lazarević kratko.

“Šta da ti kažem…”

Nekoliko muškaraca sedi za stolom lokala neposredno ispred rudnika, a koji je u isto vreme i prodavnica i kafana.

Ispred njih je piće i nešto grickalica.

Sede i pričaju, ali za izjave nisu raspoloženi.

“Razumi nas, poginuli su nam drugari… A i šta da ti kažemo”, navode.

Većina rudara reaguje isto – odmahivanjem ruke, sa vidljivom knedlom u grlu.

“Ne valja, brate, šta da ti kažem, izginulo osam ljudi, šta bi ti rekao”, kaže u prolazu jedan rudar u teksas jakni.

Nije želeo da se predstavi i reči teško cedi.

“Treba da siđeš dole u jamu, da vidiš kako je… A plata 60.000 dinara.

“Mi smo ti samo potrošni materijal”, rekao je na putu do automobila.

Lazarević sa suzama u očima priča o poginulim prijateljima.

“Znaš šta je najgore – jedan od stradalih nedavno je dobio dete, drugi ima dve ćerke… Ko će sad tu decu da čuva?”

“Moja ćerka ima pet godina, jutros je plakala kad sam krenuo na posao, razume i ona o čemu se radi.”

Veliki broj rudara za to vreme iza kapije, gde se šeta i nekoliko policajaca, stoji oko klupa i velikog stola pokrivenog “pečurkom”.

“To je druga smena, ne znaju šta će da rade, čekaju da im se kaže”, objašnjava 43-godišnji Stošić.

“Spoljni pogon će sigurno raditi, ali pitanje je šta će biti sa jamom, starešine se još dogovaraju o tome”, dodaje.

Rudar je, kaže, već 11 godina i od prvog dana poznaje nastradale.

“I jedan čovek da strada, pa je tragedija, a kamoli više kao sada”, kaže kratko.

Iako je nesreća velika, dodaje, rudari su se navikli.

“Dešavaju se ovakve stvari, to je priroda, jako je teško sprečiti ovakve nesreće, gotovo nemoguće”, ističe.

“Postoje ti veliki kolektori u jami, koji sadrže ogromnu koncentraciju metana i kada se oni otvore ljudi ostanu bez kiseonika i to je to”.

Šta se desilo?

Do nesreće je došlo u ranim jutarnjim časovima, a mediji su prvo preneli da je u pitanju eksplozija.

Međutim, zvaničnici to negiraju, ističući da je u pitanju curenje metana posle obrušavanja jame.

U bolnici u Aleksincu primljeno je 20 povređenih rudara koji nisu životno ugroženi, a dvojica su prebačena u Klinički centar Niš, objavili su zvaničnici.

“Ne mogu, sinko, više da pričam o tome, celo jutro me samo ispituju”, kaže žena ispred bolnice u Aleksincu, koja takođe nije želela da se predstavi.

“Muž mi ima povrede glave, grudnog koša, prijatelj mi je poginuo, stvarno ne mogu… Ali strašno je sve što se dogodilo”, dodala je.

U trenutku nesreće 49 rudara je bilo u smeni.

Svi su rudari su u međuvremenu izvučeni iz jame, kažu nadležni.

Saša Spasić, direktor Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, saopštio je imena poginulih rudara.

Najmlađi je imao 31 godinu.

“Prema još nezvaničnim informacijama, došlo je do zarušavanja uglja u otkopnoj komori VE 3/1 i naglog prodora metana u radni prostor”, rekao je Spasić.

Šestorica poginulih su iz Aleksinca, jedan iz Vranja i jedan iz Sokobanje, rekao je Dalibor Radičević, predsednik opštine Aleksinac.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike obišla je rudnik u Sokobanji i izjavila da će “država pomoći porodicama koliko god je moguće”, prenosi RTS.

“Tela su na putu za Niš, da se izvrši obdukcija, istražni organi rade svoj posao, verujem da će ubrzo imati napismeno uzroke ovih dešavanja”, rekla je ministarka.

Muk i u Aleksincu

Još jedna rudarska nesreća u njihovom gradu uznemirila je meštane Aleksinca, vraćajući sećanje na slične slučajeve iz istorije.

“Šta da kažem, tužno, strašno… Nemamo reči, velika tuga”, kaže drhtavim glasom 68-godišnja Ljiljana Milutinović.

“Sigurno ih znamo, to su sve mladi”, dodala je.

Njen suprug Živko ponavlja da je reč o trećoj velikoj rudarskoj nesreći u poslednjih nekoliko decenija koja je zadesila Aleksinac.

A da li će se dešavati i dalje?

“Sigurno, ne može se tu ništa”, kaže.

“Takve su te metanske jame, podzemne i duboke, a gas je nepredvidiv”, dodaje.

Rade Mladenović iz Aleksinca za nesreću je čuo u jutarnjem programu na televiziji.

“Nije prijatno, dosta mladih ljudi, a čuo sam i da je bio jedan čovek pred penzijom”, kaže.

Dve teške nesreće dogodile su se u Aleksinačkom rudniku tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Prvo je do eksplozije došlo 1983, takođe zbog porasta nivoa metana u jami – poginulo je 35 rudara.

A šest godina kasnije, nova tragedija je zavila Aleksinac u crno.

U požaru izazvanom paljenjem instalacija i transportnih uređaja u jednoj od jama, poginuo je 91 rudar.

Stradala je cela prva smena, a izvlačenje tela sa dubine od oko 700 metara trajalo je 25 dana, navodi RTS.

Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila.

Rudnik je tada zatvoren.

A jedna od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji dogodila se 26. avgusta 1990. godine u rudniku Kreka u Bosni i Hercegovini.

Poginulo je čak 180 rudara.

Istragom je utvrđeno da se nesreća dogodila usled eksplozije oblaka ugljene prašine, do koje je došlo nepravilnim miniranjem čelične podgrade.

Izvor: BBC na srpskom