SAD zbog kineskih vežbi poslale dva nosača aviona u Južno kinesko more

Kina je postala nasrtljiva, a pandemija joj je za to samo dala povod. Događaji koji se odvijaju na Dalekom istoku sve više zabrinjavaju zapadne sile koje razmatraju koje taktike upotrebiti kako bi se oduprli sve jačim i češćim manipulacijama, nametanjima moći, drakonskoj politici i strateškim operacijama koje Kina praktikuje u poslednje vreme.

“Globalna Britanija”

Da spomenemo samo neke od njih koje su se dogodile unazad mesec dana: Peking je doneo novi zakona o sigurnosti u Hong Kongu, bivšoj britanskoj koloniji, koji preti njihovoj zajedničkoj deklaraciji o poluautonomiji teritorija; zatim je napao Indiju na teritoriju himalajske granice koji smatra svojom teritorijom; tu su tenzije u Južnokineskom moru sa susedima i sve češći pritisci na Tajvan koji Kina ne priznaje kao samostalnu državu. Uz sve to ne sme se zaboraviti na stalne kibernetičke i hibridne pretnje koje kineske tehnologije predstavljaju Zapadu. Zapad uzvraća odgovor. No, glavno je pitanje je li zato spreman i ima li dovoljno jak arsenal?

Ovoe nedelje su se šefovi britanske vojske, mornarice i vazdušnih snaga susreli s ministrima u Londonu kako bi odlučili o prioritetima vladinog pregleda sigurnosti, obrane i spoljne politike koji bi trebalo zaključiti ove jeseni – posebno zbog Brexita i repozicioniranja “Globalne Britanije’’.

Ministar obrane Ben Volas upozorio je da bi svet posle Covida-19 mogao doživeti pojačanu “ekonomsku krizu, sukob i konkurenciju’’, preneo je FT. U raspravama koje su obuhvatale ruske aktivnosti u severnom Atlantiku, iranske pretnje i operacije Islamske države na Bliskom istoku, dominirala je Kina. Ujedinjena Kraljevina sada razmatra kako će razviti svoju novu strategiju u strahu da Kina uskoro “ekonomski, tehnički i vojno ne nadmaši SAD u našem životnom veku’’, prema rečima Tobiasa Elvuda, konzervativnog zastupnika koji predseda Odborom za obranu Donjeg doma parlamenta.

Zavisnost od Kine

Britanija u novom obrambenu planu radi na diverzifikaciji lanca snabdevanja kako bi britanska industrija manje zavisila od Kine, većoj saradnji sa zemljama NATO-a i posebno onima na kineskom pragu poput Južne Koreje i Japana, te razvoju novih tehnologija i kibernetičke obrane kako bi se mogla suprotstaviti hibridnim pretnjama.

S ciljem jačanja prisustva, Kraljevska mornarica je već poduzela prvi korak ovoe nedelje i trajno rasporedila nekoliko stotina komandosa istočno od Sueza kao bi se njeni brodovi mogli brzo rasporediti na moguća krizna područja. Mora se uzeti u obzir da je Kina već u prednosti jer je u poslednjih pet godina kineska mornarica porasla kao cela britanska, a Peking je razvio precizne rakete dugog dometa sposobnih za gađanje aviona i ratnih brodova.

No, u slučaju da Britanija zakaže tu je uvek SAD koji može priskočiti u pomoć i koji je već etabliran u Južnokineskom moru. WSJ u petak 3. juna piše da je SAD poslala dva nosača aviona u jednu od najpopularnijih azijskih lokacija. USS Ronald Reagan i USS Nimitz trebali bi od subote održati neke od najvećih vežbi američke mornarice poslednjih godina u Južnom kineskom moru, u isto vreme kada će i Kina ovde održati vežbe.

“Svrha je pokazati jednoznačan signal našim partnerima i saveznicima da smo posvećeni regionalnoj sigurnosti i stabilnosti”, rekao je zapovednik udarne skupine američke ratne mornarice Džordž M. Vikof.

ježbe dvaju nosača i četiri druga ratna broda uključivaće svakodnevne letove testiranja sposobnosti aviona. Vikof je rekao da američke vežbe nisu odgovor na one kineske. No, poznato je da američki dužnosnici smatraju da će Kina možda pokušati iskoristiti američku borbu s pandemijom jačajući svoje aktivnosti u Južnom kineskom moru, glavnom globalnom trgovačkom putu.

Australija i Japan

SAD je još u aprila na tom području izveo vojnu vežbu s australskom mornaricom, a u junu s japanskom. Nije precizirano gde će se održavati nove vežbe u moru koje se prostire u dužini od 1.500 km kvadratnih, od kojih Kina tvrdi da je 90% njen teritoriji usprkos zahtevima susednih država jugoistočne Azije (Brunej, Malezija, Filipini i Tajvan). Kina je na novoizgrađena veštačka ostrva rasporedila projektile i opremu za ometanje.

Njen poslednji vojni potez u području počeo je 1. jula kada su započele kineske vežbe oko zaliva Paracel koje je Peking oduzeo Vijetnamu 1974. godine. Tajvan se poslednjih meseci žalio na patrole kineskih avionskih snaga u blizini otoka koje su u nekim slučajevima prelazile dozvoljeni vazdušnih prostor. U aprilu je u blizini Tajvana prošao i kineski nosač aviona.

U četvrtak su tajvanske oružane snage izvele vežbu “uništavanja neprijatelja na obali’’ uoči glavnih vežbi koje će se održati krajem jula. Tajvanska predsednica Tsai Ing-wen jačanje obrane ostrva smatra glavnim prioritetom.

Izvor: jutarnji.hr