Šamar poslanika EP Briselu i Berlinu

Poslanici Evropskog parlamenta ponovo ovih dana zagorčavaju život vrhu političke piramide Evropske unije. Taman što su lideri EU utanačili dnevni red predstojećeg samita u Briselu (15–16. oktobar) – epidemiološka situacija, odnosi s Velikom Britanijom, klimatske promene i odnosi s Afrikom – plan im je zamutio budžetski komitet Evropskog parlamenta (EP).

Nismo imali izbora sem da prekinemo sastanak, objavili su predstavnici dotičnog komiteta nakon naglog završetka susreta s predstavnicima Evropskog saveta (ES) povodom sledećeg srednjoročnog budžeta (EU), o kojem do kraja godine mora da se izjasni EP. Budžetski komitet suspendovao je sve dalje kontakte povodom budžeta 2021–2027. do danas, to jest dok Brisel ne pokaže „stvarnu volju” za postizanjem sporazuma, poručili su iz Evropskog parlamenta.

Bez „zelenog svetla” EP, političko rukovodstvo EU nema pravnu mogućnost da ozvaniči svoj julski dogovor o formatu srednjoročnog budžeta (1,04 biliona evra), kojem su zbog virusa korona pridodali SOS fond od 750 milijardi evra, s još neizvesnim uslovima pod kojima bi taj novac trebalo da bude vraćen.

Evropski parlament od letos je vidno nezadovoljan brojnim potezima Brisela u vezima s budžetom i SOS fondom. Ponajviše odlukom ES da zajedničku sedmogodišnju kasu uobliči daleko skromnije od očekivanja EP (1,3 biliona evra), i planovima da „zaseče” ulaganja u 15 projekata koje parlamentarci smatraju ključnim za ekonomski oporavak Evrope od pandemije.

Kompromisa ne može biti dok Evropski savet odbija da poveća „plafon” budžeta, dok isključuje izvesne „stavke trošenja”, i dok se oglušava o ključni zahtev EP za nova izdvajanja u 15 programa za koje smatramo da su od izuzetnog značaja za građane Evrope, preneo je portal „Evroaktiv” ocenu predstavnika Budžetskog komiteta. Inače, tokom naglo prekinutog sastanka krajem prošle sedmice, evroparlamentarci su „s indignacijom” odbili najnoviji predlog Berlina da „negde sredinom perioda trajanja sledećeg budžeta dođe do njegovog uvećavanja”, budući da nijedan konkretan broj tom prilikom nije bio ponuđen.

Sve su prilike da će budžetska nadgornjavanja Evropskog parlamenta i Brisela dominirati predstojećim samitom, nezvanične su procene u sedištu EU.

U međuvremenu, da li će emisari Evropskog saveta na nastavku pregovora s predstavnicima Budžetskog komiteta EP, zakazanom za danas, izaći s novim „krojem” za sedmogodišnju kasu – neizvesno je. Eventualni izostanak dogovora EP i ES oko sledećeg sedmogodišnjeg budžeta do Nove godine najgori je scenario, koji će verovatno biti izbegnut. U Briselu ipak ne znaju dokle je EP spreman da ide u svojim zahtevima da se – pre nego što da „ zeleno svetlo” – u budžet upišu oštre izmene sadašnje verzije dokumenta. Na primer, da se briselska davanja povežu direktno s poštovanjem vladavine prava u zemljama korisnicama, što je u suprotnosti s kompromisnim rešenjem koje je nedavno ponudila Nemačka. Naime, početkom oktobra Berlin je predložio da se ubuduće ocenjuju „kršenja vladavine principa”, a ne „generalizovani nedostaci” u sprovođenju vladavine prava. Berlin je pred prethodni samit EU predložio da bi države koje predlažu uskraćivanje budžetskih sredstava članicama „kršiteljima vladavine prava” trebalo da oforme kvalifikovanu većinu u EU. Dakle, ne kao što je Brisel ranije predlagao – da kvalifikovanu većinu treba da oforme one koje su „označene” kao kršiteljke vladavine prava.

„Političari treba da začepe o procenama vladavine prava. To je stvar sudija. Stvar je nezavisnih autoriteta da donesu sud o tome da li je vladavina prava pod pritiskom ili ne u EU”, upozorio je Manfred Veber, vođa najveće političke koalicije u EP.

Prema Veberovim rečima, „EP neće progutati SOS-korona pilulu a da se ne uspostavi direktna veze s vladavinom prava”. U još oštrijoj verziji, David Sasoli, predsednik EP, i pre početka julske parlamentarne debate o srednjoročnom budžetu izašao je s daleko širim spiskom zahteva Briselu, bez čijeg ispunjenja neće biti „zelenog svetla”.

Izvor: politika.rs