Serijski ubica Lars von Trier-a

Iza nas je sedamdeset drugi filmski festival u Kanu na kom je Zlatna palma otišla u ruke fantastičnom Bong Džun-Hoa-u i filmu Parazit.

Među ostalim pobednicima ove godine nalaze se i Mati Diop, Sezar Diaz i Antonio Banderas. Kao što se to često dešava, veliku prašinu je digao danski reditelj Lars fon Trir sa svojim filmom Kuća koju je sagradio Džek. Naime, publika je imala drastično različita mišljenja. Kako navodi Varajeti(Variety) magazin, projekcija je praćena uz veliko negodovanje koje je dovelo i do toga da ljudi napuste salu. Uprkos tome kraj filma je uz manjak od stotinak ljudi ipak pozdravljen stajaćom ovacijom.

Danski režiser i famozni film

Naša publika upoznata je sa radom ovog vizionara i čini se da ga voli s obzirom da se za projekciju njegovog dvodelnog filma Nimfomanijak na FEST-u 2013. godine tražila karta više. Lars se istakao svojim kontraverznim stilom još na početku karijere i pružio nam je provokativne filmove poput Evropa, Antihrist, Melanholija, Epidemija. 

U novom ostvarenju pratimo Džeka (Met Dilon) serijskog ubicu tokom 12 godina njegovog ubijanja, gde nam kroz pet, kako ih on naziva, incidenata pokazuje kako je postao to što jeste. Vrlo eksplicitne scene nasilja, ubijanja i ludila prikazane su kroz 2 i po sata. Kritičari su takodje podeljeni. 

Možda ovaj film nije za svakoga, ali sigurno vam nakon gledanja scene nasilja neće biti prva stvar na pameti. U neku ruku ovo je i satirična komedija sa gomilom inteligentnog humora; komentar i rasprava o umetnosti i smrtnosti u raznim oblicima i udarac na preteranu političku korektnost koja se viđa u velikom broju aktuelnih filmskih ostvarenja. Dijalozi su fantastični, poređenja koja Lars koristi vas teraju na razmišljanje i razgovor i danima nakon što ste napustili bioskopsku salu. Met Dilon je odigrao ulogu života.

Bilo da se odlučite da Džeku pružite šansu jer vas zanima tematika filma, ili vas je privukla prašina koju je digao, nećete ostati ravnodušni. Kako bi to Quentin Tarantino najbolje rekao:

“Ubiti Bila jeste nasilan film, ali to je Tarantinov filma. Ne biste otišli na koncert Metalike i tražili od tih momaka da utišaju muziku”.

Autor teksta: Jelena Stančić