Skandinavsko kovid čudo: Šta možemo da naučimo od Švedske?

Švedska je zabeležila manje kovidom izazvanih smrtnih slučajeva nego većina Evrope i još uvek beleži niže stope zaraze, piše Dejli Mejl.

Brojke sugerišu da se švedsko kockanje sa zatvaranjem (lokdaunom), tj. izbegavanjem istoga, isplatilo.

Ta skandinavska nacija je prošle godine prkosila savetima naučnika i odbila poput dobrog dela ostatka sveta da zatvori društvo kako bi se sprečilo širenje korona virusa.

Ne samo da se švedska ekonomija oporavila brže od bilo koje druge zemlje u EU, već najnoviji podaci pokazuju da je ta zemlja prošla bolje od većine i kad su u pitanju životi izgubljeni tokom pandemije.

Švedska je pretrpela gotovo 1.500 potvrđenih smrtnih slučajeva od kovida na milion ljudi, pokazuje platforma “Our World in Data” sa Univerziteta u Oksfordu, što je niže od evropskog proseka od 1.800 smrti na milion.

Upoređujući, Velika Britanija, koja je “odradila” tri nacionalna lokdauna i nekoliko regionalnih vanrednih situacija, zabeležila je 2.100 smrtnih slučajeva na milion, dok Belgija i Italija imaju stope iznad 2.000.

Što se tiče tzv. viška smrtnosti tokom pandemije, Švedska je tek na 21. mestu od 31 evropske zemlje s pet posto više smrtnih slučajeva od marta prošle godine nego što bi se očekivalo. S druge strane, Britanija, Italija i Španija su tokom pandemije pretrpele oko 10 posto više smrtnih slučajeva od proseka.

Statističari kažu da je višak smrtonosti najtačniji način merenja posledica pandemije jer objašnjava razlike između zemalja i uključuje tzv. slučajne smrtne slučajeve.

Švedska takođe trenutno ima nižu stopu zaraze od većine zemalja EU, sa samo 100 pozitivnih na milion ljudi, dok Austrija beleži 800, Belgija i Irska 700 te Velika Britanija 500 novozaraženih na milion, prenosi “Jutarnji list”.

Iako je Švedska odlučila da ne uvodi lokdaun na početku epidemije, prošle zime je uvela nešto stroža ograničenja kako se broj novih slučajeva zaraze i smrtnih slučajeva povećavao, ali su se ona ponajviše odnosila na restrikcije većih okupljanja dok, na primer, ni u jednom trenutku nije uvedena obveza nošenja maski, već je samo određeni period na snazi bila preporuka da se nose u javnom prevozu i to tokom gužvi u špicu.

Dok se čini da je Švedska tokom pandemije prošla bolje od kontinentalne Evrope, imala je znatno gore rezultate upoređujući sa svojim najbližim susedima.Norveška i Finska, na primer, pretrpele su oko 200 smrtnih slučajeva od kovida na milion ljudi otkako je virus prvi put detektovan na kontinentu – Švedska je imala gotovo sedam puta više.

U Danskoj je ta stopa oko 400. Sve tri nacije imale su stroža ograničenja od Švedske tokom pandemije, koja su verovatno odigrala ulogu.

Kada se gleda višak smrtnosti, Norveška i Danska su tokom kovida zabeležile manje smrtnih slučajeva nego inače, a Finska je zabeležila tek nešto više od 1 posto više smrtnih slučajeva od proseka.

Nije bilo obaveznog nošenja maske

Statističari kažu da je višak smrtonosti najtačniji način merenja posledica pandemije jer objašnjava razlike između zemalja i uključuje tzv. slučajne smrtne slučajeve.

Švedska takođe trenutno ima nižu stopu zaraze od većine zemalja EU, sa samo 100 pozitivnih na milion ljudi, dok Austrija beleži 800, Belgija i Irska 700 te Velika Britanija 500 novozaraženih na milion, prenosi “Jutarnji list”.

Iako je Švedska odlučila da ne uvodi lokdaun na početku epidemije, prošle zime je uvela nešto stroža ograničenja kako se broj novih slučajeva zaraze i smrtnih slučajeva povećavao, ali su se ona ponajviše odnosila na restrikcije većih okupljanja dok, na primer, ni u jednom trenutku nije uvedena obveza nošenja maski, već je samo određeni period na snazi bila preporuka da se nose u javnom prevozu i to tokom gužvi u špicu.

Šta možemo naučiti od Švedske?

Norveška i Finska, na primer, pretrpele su oko 200 smrtnih slučajeva od kovida na milion ljudi otkako je virus prvi put detektovan na kontinentu – Švedska je imala gotovo sedam puta više.

U Danskoj je ta stopa oko 400. Sve tri nacije imale su stroža ograničenja od Švedske tokom pandemije, koja su verovatno odigrala ulogu.

Kada se gleda višak smrtnosti, Norveška i Danska su tokom kovida zabeležile manje smrtnih slučajeva nego inače, a Finska je zabeležila tek nešto više od 1 posto više smrtnih slučajeva od proseka.

“Bez obzira da li mislite da je švedska strategija bila uspešna, priča se svodi na to s kojim je zemljama upoređujete. Mislite li da bi trebalo da imaju sličnu stopu smrtnih slučajeva od kovida kao njihovi susedi Finska, Norveška i Danska ili kao neke druge zemlje poput Nemačke i Holandije?

Da li su prošli dobro ili loše, zavisi o tome s kojom ih stranom uporedite. Iako u Švedskoj vlada nije kontrolisala poštovanje izolacije, postojao je oblik dobrovoljnog zatvaranja kojeg su se ljudi pridržavali. Ono što smo naučili od Švedske – i Ujedinjenog Kraljevstva – jeste da dobrovoljno ponašanje ljudi može prevesti zemlju preko vrhunca zaraze i bez zakonom propisanih ograničenja, iako same mere ne mogu sprečiti velike epidemije”, rekao je epidemiolog Raghib Ali sa Univerziteta Kembridž.

Izvor: b92.net