Slučaj “Kirjos”

Čitao sam nedavno tekst o lošim momcima u sportu, tačnije njihovom “izumiranju”. Osnovna teza jeste da se profesionalni sport, u svakoj svojoj sferi, polako uniformiše i ukalupljuje u jedinstvenu modlu. Širi osvrt na trenutno stanje pokazuje da ta tvrdnja možda i nije daleko od istine.

Čak i najveći laici upoznati su ili barem nekad čuli za ono što su radili Džordž Best, Majk Tajson, Denis Rodman, Erik Kantona, Vini Džons, Džon Mekinro, Muhamed Ali, Roj Kin i ekipa. Ostvarivali su velike rezultate, ali su gotovo gde god da se pojave, podizali još veću prašinu.

Neki nisu mogli da ih podnesu, drugi ih voleli baš zbog onoga što čine i predstavljaju, uz veoma malo ili nimalo onih koji su bili ravnodušni.

Kako je vreme odmicalo, tako su se i trendovi menjali, pa se u tekstu nastavlja da je prelazak iz jednog u drugi milenijum pokrenuo stvari na drugu stranu. Navodi se da je Mihael Šumaher među prvima počeo da stvara imidž “mirnog, dostojanstvenog i savršenog šampiona”, koji se potom preselio i u ostale sportove.

Rodžer Federer, Zinedin Zidan (sve do nabadanja glavom Marka Materacija), Kobi Brajant, Rafael Nadal, Lebron Džejms, braća Kličko, Novak Đoković i dalje važe za “bezgrešne”, one koje ne prate skandali i vansportske priče. Primera radi, Leo Mesi i Kristijano Ronaldo su pokušali da budu takvi, ali im ono iza kulisa baš ne ide u prilog.

“Loših momaka” na velikoj sceni ima sve manje, tek ponekad neko iskoči iz kalupa, ali onaj koji nikada i nikako neće biti uglavljen u isti, jeste Nik Kirjos.

Australijski teniser ima samo 24 godine, osvojio je pet ATP titula i, što često voli da istakne, stekao bogatstvo u vrednosti od oko 10 miliona dolara. Sponzori su mu između ostalih “Najki”, “Joneks” i “Bits baj Dre”.

Momka koji se 2014. predstavio razbijanjem Nadala baš na Vimbldonu ne treba previše opisivati – njegovi ispadi u javnosti su poznati, redovne su kritike i vređanja ostalih igrača, ne baš najbolji odnos prema onime čemu se bavi osnovna karakteristika.

“Na kraju krajeva, ovo je samo tenis, zar ne? Nije najvažnije na svetu… Za vas koji ste ovde možda i jeste, ali za mene ne”, kazao je novinarima nakon poraza od španskog tenisera u četvrtak.

Pripremu za taj meč “odradio” je u pabu dan ranije. Britanski kolega ga je pitao da li žali što se toliko zadržao u poznatom lokalu “Pas i lisica” i da li bi bolje igrao da je veče proveo skupljajući snagu.

“Ne”, surovo je odgovorio Nik.

“Izgledaš previše uzbuđeno što postavljaš to pitanje, sigurno ti je mnogo dosadno u životu”, nastavio je sa ponižavanjem novinara.

Od Nadala je ispao posle velike borbe, dobar deo meča je bio u egalu i pokazao još jednom kvalitet koji poseduje. U drugom setu se izdvojio detalj kada je Rafu, kojeg je umeo da nagazi tokom svojih javnih ispada, namerno pogodio lopticom. Ovom se to logično nije svidelo.

“Želeo sam da ga pogodim u grudi. Zašto bih mu se izvinio? Koliko grend slemova ima? Koliko miliona na bankovnom računu? Može da primi jedan udarac”, nastavio je.

Na mastersu u Rimu je zbog divljanja diskvalifikovan, svojim ponašanjem u poslednje vreme počeo da gubi navijače, da dodatno ide na živce onima koji ga ne vole, pa je osnovno pitanje da li je Nik Kirjos potreban tenisu?

Ako mene pitate, iako se mnogi ne bi usaglasili, i te kako jeste.

Odmah da se razumemo, nije dobar uzor i nijedan klinac ne bi trebalo da se ugleda na njega kada uzima reket u ruke. Treba da radi bukvalno sve suprotno od Kirjosa. Teško je navesti bilo koji razlog “za” kada čovek nema problem da protivnika napuca loptom, stvarno jeste. Međutim, baš zbog toga što je loš primer je dobar primer.

Spomenuta situacija sa napucavanjem je toliko uticala na Nadala da je malo falilo da ispusti prednost u gemu, u finišu trećeg seta. Da se to dogodilo, možda bi se sada druga pesma pevala.

Malo je onih koji tako lako uspevaju da Rafi uđu u glavu, tačnije samo ih je do sada bilo dvojica – Novak Đoković od 2011. godine i Rodžer Federer od početka 2017. do sredine 2018. Namerno gađanje u telo je ekstremna krajnost, ali jedino momak iz Kanbere ima tu sposobnost da psihički potpuno poremeti jednog od najvećih tenisera svih vremena.

“Iskreno sam ljut zbog toga što je ovaj sport takav da se radi o poštovanju i da budeš fer sve vreme. Ne kažem da je Nik uradio to da bi naudio protivnku, ali istina je da je nekad opasan, posebno kada tako udari lopticu. Ne po mene, već po linijske sudije i po publiku. Bilo je opasnih trenutaka po sudiju u stolici. Lopta udari nekoga u oko i to je problem. Ne radi se o tome da sam ljut na njega, radi se o tome da hoću da igram tenis, a to je nekad teško”, kaže “bik sa Maljorke”.

Tenis nije samo ono što se dešava na terenu, veliki deo predstavljaju i mentalne igre za koje ćete teško naći nekoga boljeg od Kirjosa. To je nešto što je svima postalo jasno i na čemu su mnogi analitičari potencirali ovih dana.

Nikada neće biti šampion kakvi su Đoković, Federer i Nadal, uprkos tome što je za to potencijal verovatno imao. Pitanje je da li će doći do grend slem trofeja za koji veruje da je sposoban.

S vremena na vreme će nas iznenaditi nekom velikom pobedom, mnogo češće će uz njegovu sliku ići bombastični naslovi, ali jedno je sigurno – niko neće biti srećan kada ga vidi sa druge strane mreže.

Preuzeto sa: rts.rs