Srbi najviše troše na hranu, Evropljani na račune – da li je razlog samo u parama

Domaćinstva su prošle godine u Srbiji prosečno trošila 64 i po hiljade dinara. Najviše novca ide na hranu. Situacija u EU je drugačija – domaćinstva najveći deo budžeta troše na režije. Zbog čega je to tako i da li se sa stepenom bogatstva jedne zemlje to menja?

Stanovnici siromašnih zemalja izdvajaju više novca iz kućnog budžeta za hranu nego oni iz bogatih država. U Srbiji se pojede i popije trećina svega što se zaradi, po čemu je Srbija među rekorderima u Evropi.

Na hranu su od Srba manje trošili samo stanovnici Bugarske, Turske i Makedonije.

U EU se na hranu u proseku u prošloj godini trošio 1.861 evro po stanovniku, a u Srbiji 926 evra.

Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije objasio je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da pored razlika u platežnoj moći, postoje i kulturološke razlike, odnosno drugačije potrošačke navike.

U EU se tri puta više troši na restorane i hotele, kaže Malinović i navodi primer Italije, gde se proseku jedan ili nijedan obrok priprema u kući, a dva u restoranima.

U Srbiji se troši gotovo isto na alkoholna pića i duvan kao i u EU, a Malinović ukazuje na činjenicu da građani više pića konzumiraju kući nego po kafanama, navodeći primer slava i drugih kulturoloških razlika.

Što se tiče slobodnog vremena, građani EU troše tri puta više za kulturu i rekreaciju, što ne znači da građani Srbije prema tome nemaju kvalitetan odnos – čak se može reći suprotno, smatra Malinović.

Suština je, objašnjava, da su cene u oblastima kulture i rekreacije značajno niže nego u EU.

Mladi u Evropi više iznajmljuju stanove

U zemljama Evropske unije najveći procenat novca odlazi na stanovanje i račune, 24 odsto.

Malinović kaže da u Srbiji, kao i u nekim zemljama EU, mladi kasno zasnivaju domaćinstvo, dok se na primer u skandinavskim zemljama osamostaljuju odmah posle punoletstva.

Takođe, kako dodaje, mladi u Srbiji žele što pre da steknu nekretninu, dok je u EU filozofija promenjena i mladi se sve više opredeljuju za rentu.

Zato su troškovi iznajmljivanja veći i dominiraju ukupnim troškovima, ističe Malinović.

Upitan da li će se struktura troškova menjati sa povećavanjem plata, Malinović smatra će se više izdvajati za slobodno vreme, a menjaće se i potrošačke navike, kao na primer češće konzumiranje obroka van kuće.

Ukazuje na primer brojnih “ekspres restorana” koji se pojavili u Beogradu poslednjih godina.

Izvor: RTS