Srce bolje kuca bez cigareta i visokog holesterola

Naša zemlja se nalazi među evropskim državama koje beleže visoku smrtnost od kardiovaskularnih bolesti jer gotovo svaka druga osoba umire od posledica ovih oboljenja. Statistika pokazuje da svake godine u Srbiji više od 15.000 ljudi doživi srčani udar iako je u poslednje vreme stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova donekle opala, kod žena za 14 odsto, a kod muškaraca za 16 odsto.

Zbog zbrinjavanja velikog broja pacijenata s bolesnim srcem u svako doba dana i noći, krcata je Klinika za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, u kojoj se godišnje obavi više od 1.500 teških operacija. Najčešći pacijenti su oni koji su stariji od 65 godina, ali ima i dosta mladih koji su iznenada u 40 godini doživeli infarkt.

Profesor dr Svetozar Putnik, direktor ove klinike, pojašnjava da, kada se na vreme postavi dijagnoza angine pektoris, pre nego što je čovek imao infarkt srca, mogućnosti lečenja su šire. To znači da kada je kod pacijenta očuvan srčani mišić, jer je lečenje započeto na vreme, onda on ima šansu da doživi normalan životni vek i da ima kvalitetan život.

– Zbog lečenja angine pektoris najviše se radi intervencija autokoronarni bajpas. Svaka operacija u kardiohirurgiji je teška, a u proseku traje oko četiri sata. Uradimo godišnje oko hiljadu takvih procedura. Ideja je da se premosti obolelo mesto na krvnom sudu i da na taj način dovedemo krv iza mesta na kojem je krvni sud srca oboleo. To se postiže tako što se prebace krvni sudovi koji su manje važni s drugih delova organizma, iz noge ili iz samog grudnog koša. Cilj je da se tom intervencijom spreči da čovek dobije infarkt i da nema nikakve tegobe. Svaka operacija nosi rizik od komplikacija. Ukoliko do toga ne dođe, čovek posle mesec dana od operacije može da se vrati normalnim aktivnostima. To znači da ako je čovek mlad, može rekreativno da se bavi sportom – pojašnjava dr Putnik.

Osim toga, na klinici se svakodnevno obavljaju procedure na srčanim zaliscima, samom srcu i aorti, najvećem krvnom sudu koji izlazi iz srca, a ukoliko dođe do pojave srčane slabosti – kod pacijenta se radi ugradnja mehaničke pumpe ili transplantacija srca.

– Angina pektoris je vodeći uzročnik smrtnosti u celom svetu u prethodne tri decenije. Imam utisak da je moderna medicina, koja je zasnovana na dokazima zahvaljujući velikim studijama, iznedrila dobre podatke. Uspeli smo da sklopimo sliku kako možemo da se borimo protiv ishemijske bolesti srca, odnosno nedovoljnog protoka krvi u srčani mišić ili suženja u srčanim arterijama, kao vodećeg uzroka smrtnosti. To se češće javlja nego što je slučaj sa, recimo, malignim bolestima. Dobro lečenje je jedan od glavnih razloga zbog čega je životni vek značajno produžen u SAD i Zapadnoj Evropi. Produžen je i kod nas, ali i dalje postoji mogućnost da bi teoretski mogao da bude još duži, od pet do sedam godina, uprkos koronarnoj bolesti, ukoliko bi se problem uočio na vreme i lečio – naglašava naš sagovornik.

On obrazlaže da je došlo do napretka i u lečenju obolelog srca i angine pektoris kod najteže grupe bolesnika. To su oni koji su preskočili sve korake prevencije i nisu se lečili, pa su završili odmah na operacionom stolu. Budući da je reč o podmukloj bolesti, dešava se da neko i ne zna da ima ovu dijagnozu, pa doživi iznenadnu srčanu smrt i da se svi iznenade govoreći da je bio zdrav. Na primer, to se događa kada neko rekreativno igra fudbal i onda odjednom u, na primer, 45 godini padne i umre nasred terena. Zato je važno da se nijedan „slučajan” bol olako ne zabašuri.

– Kod nekih osoba mogu se javiti simptomi kao što su bol u grudima prilikom napora, izlaska iz tople sobe na hladan vazduh, ili posle pretrpljenog emocionalnog stresa. Nažalost, kod nas ljudi često zanemaruju ove simptome. Onda se pojave pacijenti koji su imali dva ili tri infarkta, od kojih su neke preležali na nogama, već imaju više od 65 godina, pa tada mora da im se uradi ozbiljna operacija srca, s oštećenjem tog organa – kaže dr Putnik.

A kako sprečiti ovaj problem? Naš sagovornik kaže da je ključno da se zabrani pušenje cigareta na svim mestima, što su neke bogate zemlje davno uvele kao pravilo jer je konzumiranje duvana jedan od glavnih faktora rizika za pojavu bolesti. Osim toga, neophodno je da ljudi imaju svest o značaju fizičke aktivnosti, ali i da povedu računa o ishrani i količini masnoće koju konzumiraju. Veoma je važno voditi računa o vrednostima holesterola u krvi koji treba držati pod kontrolom, a pohvalno je što je u praksu uvedeno pet novih lekova koji dobro deluju na snižavanje holesterola. Tako se eleminiše jedan od važnih faktora rizika za obolevanje.

– Svaki muškarac stariji od 40 godina mora da uradi pregled kardiovaskularnog sistema, a sledeći korak je adekvatna terapija za hipertenziju ukoliko se utvrdi da ima taj problem. Kod žena to treba uraditi uglavnom posle pedesete, kada uđu u menopauzu. Ukoliko se primeti neki problem, kod osobe treba uraditi test opterećenja nekim naporom ili lekom, da bi se videlo kako se srce u takvom stanju ponaša. Tada se najbolje ustanovi da li postoji povišen rizik za težu bolest – smatra dr Putnik.

Naš sagovornik ističe i da ne treba izbegavati kontakte s lekarima, iako je svestan da ljudi uglavnom ne vole da odlaze na preglede. A ukoliko imaju bolove u grudima, veoma je važno da pacijent lekaru dobro opiše simptome jer će to umnogome pomoći da se dijagnoza postavi što pre.

Izvor: politika.rs