Srce sportiste može da stane i zbog kapi za nos

Čitav svet je zanemeo kada je u 42. minutu utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu između Danske i Finske fudbaler Kristijan Eriksen pao na teren i prestao da diše. Lekari su objasnili da je imao srčani zastoj i da je urađena reanimacija, posle koje je poznati vezista Intera odveden na dalji oporavak u bolnicu u Kopenhagenu.

– Vratili smo ga posle jednog pokušaja. To je prilično brzo – preneo je AP reči timskog doktora Mortena Bousena. On je istakao da je brzina ukazivanja pomoći igraču danske reprezentacije bila ključni faktor, kao i da još uvek nije jasno zašto je Eriksen kolabirao. Mišljenje je da dvadesetdevetogodišnji Eriksen možda ne bi preživeo da se utakmica nije igrala na velikom fudbalskom turniru, na kome se koristi vrhunska medicinska oprema.

– Mislim da je to bilo odlučujuće. Period od trenutka kada se to dogodilo, kada je pao, do momenta kada je dobio pomoć ključni je faktor, a to vreme je bilo kratko i presudno – rekao je Bousen.

Fudbalski savez Danske saopštio je da je Eriksen u stabilnom je stanju.

Sandžaj Šarma, koji se smatra jednim od vodećih sportskih kardiologa u Engleskoj, kaže da za sada nije izvesno da li će se danski fudbaler u budućnosti vratiti fudbalu.

– Odličan je podatak da je stabilan i budan. Ne znam da li će igrati fudbal ikada više. Da ne kažem ovo previše otvoreno, on je umro danas. Iako na nekoliko minuta, ali umro je i da li će mu lekari dozvoliti da umre ponovo? Odgovor je ne – uverava Šarma.

Jedan od najpoznatijih srpskih kardiohirurga profesor dr Miljko Ristić, predsednik Zdravstvene komisije Fudbalskog saveza Srbije, kaže za naš list da se dugo bavi brigom o zdravlju fudbalera i da su uglavnom iznenadni srčani zastoji na terenu posledica propuštenih lekarskih pregleda. Ti pregledi se obavljaju dva puta godišnje i podrazumevaju ozbiljne kardiološke analize, pa se retko kad ne otkrije neka patološka malformacija ukoliko je sportista ima.

Profesor Ristić podseća da se Eriksen veoma brzo povratio u život, za nekoliko minuta, pa ne bi trebalo da ima neke ozbiljne posledice. Dešava se da reanimacije traju i po nekoliko sati, a da se ljudi u velikoj meri oporavljaju. Kada reanimacije dugo traju, dosta se ošteti srčani mišić, ali je dobro što on ima sposobnost brze regeneracije ukoliko reanimacija nije dugo trajala.

– Verujem da će Eriksen moći da se oporavi posle svega i da će da nastavi da se bavi sportom – smatra dr Ristić.

Kada je reč o problemima sportista na koje najviše treba obratiti pažnju, naš sagovornik ističe da su to iznenadna srčana smrt, povrede, upotrebe narkotika. Mnogi preparati su zabranjeni za sportiste, ali ih oni koriste bez konsultacija s lekarom.

– Nekada fudbaleri nisu ni svesni da neke stvari koje se koriste uobičajeno u svakodnevnom životu kod njih mogu da izazovu određena stanja. Dakle, određeni preparati mogu kod sportista u naporu da utiču na rad srca. Na primer, kapi za nos su potpuno bezazlen proizvod i neki sportisti u isto vreme koriste po četiri-pet bočica. To nije preporučljivo, kao ni uzimanje preparata za izbacivanje tečnosti, što kod njih može da izazove kontraefekat. Postoji knjižica s više od 500 zabranjenih sredstava i medikamenata koje sportisti ne smeju da koriste. Jedna je stvar kada neko miruje i uzima neke lekove, a druga kada to radi takmičar pod velikim naporom – napominje dr Ristić.

Najčešći uzroci iznenadne srčane smrti mlađih sportista jesu nasledni poremećaji koji uzrokuju smrtonosne aritmije. Više od 20 patoloških stanja može da dovede do otkazivanja rada srca, podseća ovaj stručnjak.

Izvor: politika.rs