Šta ako Tramp izgubi, a odbije da napusti Belu kuću?

U Evropi vlada zabrinutost zbog rizika od spornog ishoda predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama i uticaja koji bi imao na ostatak sveta.

Prestojeći izbori su jedinstveni jer pored dva moguća ishoda, postoji i treći – šta će se desiti ako Donald Tramp odbije da napusti Belu kuću čak i ako bude poražen?

Demokrata Džo Bajden vodi u anketama, ali su izbori 2016. proizveli podelu između glasova naroda i Elektorskog kolegijuma.

Bajden
Bajden; foto: Reuters

Analitičari kažu da je to moguće i trećeg novembra.

Dok Tramp nije jasno rekao hoće li prihvatiti mirnu predaju vlasti ako uzgubi i poručuje da će Vrhovni sud možda morati da odluči ko je pobednik, rizik od spornog rezultata je značajan.

Jedna britanska kladionica nudi kvotu 9/4 da će Tramp dobiti manje glasova naroda, ali da će biti ponovo izabran, pri čemu verovatnoća iznosi 60 odsto.

Anketa među menadžerima globalnih fondova koju je sprovela Banka Amerike pokazala je da 60 odsto očekuje sporan rezultat.

U velikim evropskim prestonicama, gdje se mnogi tiho nadaju promeni predsednika i američke politike prema pitanjima od klime i trgovine do NATO i nuklearnog sporazuma sa Iranom, preovladava oprez.

Zvaničnici u Berlinu i Briselu oklijevaju da javno spekulišu delom i da ne bi davali Trampu dodatnu municiju ako pobedi.

Trampove pristalice na mitingu u Pensilvaniji
Trampove pristalice na mitingu u Pensilvaniji foto: Reuters

Međutim, u nezvaničnim raspravama, političari i diplomate su jasno kazali da je treći scenario veoma realna mogućnost.

“Većina vlada članica EU nada se Bajdenovoj pobedi, iako niko to neće reći,” kazao je za Rojters jedan evropski diplomata.

“Vlade razmatraju scenarije, planove za nepredviđene situacije, iako ostaje da se vidi šta se može učiniti u slučaju da Tramp ospori rezultat”.

Neki političari otvoreno izražavaju zabrinutost.

“Svestan sam opasnosti da bi Tramp, ako rezultat bude tesan, mogao prerano proglasiti pobedu i SAD bi mogle zapasti u ustavnu krizu”, kazao je za “Špigl” Peter Bejer, koordinator nemačke vlade za transatlantske veze i član konzervativnih Hrišćanskih demokrata (CDU) kancelarke Angele Merkel.

U Briselu, jedan visoki diplomata EU nedavno je poslao poverljivi izveštaj iz Vašingtona, u kojem se kaže da SAD preti rizik od zapadanja u krizu koja bi mogla trajati nekoliko mjeseci i imati značajne negativne posledice po ostatak sveta, piše “Špigl”.

U prošlosti je bilo spornih predsedničkih izbora, poput onih 2000. godine, kada su se advokati Ala Gora i Džordža V. Buša mesec dana sporili oko ponovnog brojanja na Floridi, a na kraju je Vrhovni sud odlučio u Bušovu korist.

Spor bi ovoga puta mogao trajati duže i biti nepredvidiviji, kažu zvaničnici, uključujući rizik od nasilja na ulicama, sudske sporove i šansu da Tramp odbije da se iseli iz Bele kuće.

To bi imalo teške posledice u državi koja je već polarizovana oko rase i politike i borbe protiv koronavirusa.

Može se zamisliti scenario u kojem brazilski predsednik Žair Bolsonaro u izbornoj noći žuri da čestita “reizabranom” predsedniku SAD, a nakon njega i saudijski princ prestolonaslednik Muhamed bin Salman, severnokorejski vođa Kim Džong Un i možda čak ruski predsednik Vladimir Putin, piše “Špigl”.

Sa jučerašnjih protesta protiv Trampa u Londonu
Sa jučerašnjih protesta protiv Trampa u Londonu foto: Reuters

Prve čestitke iz Evrope bi mogle stići od mađarskog premijera Viktora Orbana ili njegovog poljskog kolege Mateuša Moravjeckog.

Podela u EU?

Neke diplomate se pribojavaju da u slučaju ustavne krize u SAD, EU ne bi mogla da usaglasi jedinstven stav.

“Ako rezultat američkih izbora ne bi bio potpuno jasan, evropski obožavaoci Trampa bi mogli požuriti da stanu na njegovu stranu i razdvoje EU”, upozorava Franciska Brantner, poslanica nemačke stranke Zeleni. “To je realna opasnost”.

Ona smatra da Nemačka, koja trenutno predsedava Savjetu EU, ima odgovornost da “spreči razdvajanje EU nakon američkih izbora”.

Branterova je dodala da ima utisak da Berlin ne čini dovoljno povodom tog scenarija.

Iako se većina članica bloka nada Bajdenovoj pobedi, očekujući da će vratiti SAD tradicionalnom multilateralnom pristupu pouzdanog partnera, unutar EU postoje suprotstavljeni interesi. Države poput Mađarske, Poljske i Češke Republike priželjkuju Trampovu pobedu.

Politikolog Ivan Krastev ocenjuje da bi populističke stranke centralne Evrope snažno osetile Trampov poraz.

“Ne samo da bi Poljska i Mađarska izgubile Trampovu Ameriku kao saveznika, nego bi Bajdenova Amerika bila otvorena pretnja za njihov model neliberalne demokratije,” napisao je Krastev za časopis “Noema”.

Tomas Klajne Brokhof, zamjenik šefa Nemačkog Maršalovog fonda, vidi tri evropska tabora. “Francuski, koji želi stratešku autonomiju, istočnoevropski, koji želi strateški zagrljaj i nemački, čija posvećenost strateškom strpljenju ponekad vodi do strateške inercije.”

Francuska je ubeđena da zbog strukturnih promena u svetu, odnos između Evrope i SAD se menja toliko fundamentalno da izborni rezultat neće imati presudan uticaj.

Lideri u Poljskoj se nadaju Trampovoj pobedi, ali bi podneli i Bajdena, koji se nije ustezao na naglasi kritičan stav prema Rusiji, navodi “Špigl”.

“Predstojeći izbori u SAD su važniji za Nemačku nego za bilo koju drugu evropsku vladu”, ističe Klajne Brokhof.

“Nemačka veruje da je svetski poredak stavljen na kocku na ovim izborima.”

Da li bi EU reagovala kao u slučaju Lukašenka?

U slučaju da Tramp ignoriše jasnu pobedu Bajdena, pitanje je da li bi se EU usudila da Trampovo prisustvo u Beloj kući proglasi nelegitimnim kao što je učinila nakon odbijanja Aleksandra Lukašenka da preda vlast u Belorusiji, piše “Špigl”.

Lukašenko
Lukašenko; foto: Reuters

“Ako to bude očigledno, EU bi morala brzo da zauzme stav,” kaže Elmar Brok, bivši dugogodišnji poslanik CDU u Evropskom parlamentu.

“Ne bi mogla da deluje drugačije u odnosu na druge situacije”.

Predsednički izbori u SAD znače pune ruke posla za spoljnopolitičke eksperte u evropskim prestonicama.

Zaposleni u ministarstvima spoljnih poslova razmatraju različite scenarije šta bi rezultat izbora mogao da znači za njihovu zemlju i za Evropsku uniju kao celinu.

Nemački zvaničnici mjesecima razmišljaju o posledicama – otkad je Tramp nagovestio da možda neće prihvatiti rezultat.

“Analiziramo šta bi se moglo desiti, različite scenarije”, rekao je jedan od njih.

Unutar EU postoji bojazan i da bi još jedan Trampov četvorogodišnji mandat mogao naneti fatalnu štetu transatlantskim odnosima.

NATO želi da SAD snažno potvrde posvećenost tom savezu bilo da pobedi Tramp ili Bajden, a države na istoku Evrope žele ispunjenje američkih bezbednosnih obećanja, uključujući više trupa u Poljskoj.

Neki evropski zvaničnici sada su sigurniji u Bajdenovu pobedu.

“Mislim da je igra skoro gotova. Dugo smo mislili da će Tramp uspeti, ali sada, ne bih rekao”, izjavio je jedan od njih.

Ako Tramp ospori rezultat, rekao je jedan zvaničnik, “to će izazvati političku paralizu u Vašingtonu”.

Brisel bi morao da gleda “koliko brzo će pacovi napustiti brod koji tone”, uključujući koliko brzo će se Republikanska stranka distancirati od Trampa.

Problemi ostaju i ako Bajden pobedi

Peter Bejer kaže da bi svetu laknulo ako bi Bajden pobedio, ali da bi se Berlin i dalje suočavao sa mnogim problemima u odnosima sa Vašingtonom. On smatra da bi Bajden bio kooperativniji od Trampa, koji je nemačku politiku trgovine i potrošnje ocenio kao “vrlo lošu”.

“Veliko olakšanje bi se osetilo širom planete ako Bajden pobedi”, rekao je Bejer Rojtersu.

“Bilo to pomoglo? Mislim da ne jer iz onoga što smo čuli od Bajdena… ostala bi mnoga od postojećih transatlantskih pitanja, poput Severnog toka 2, energetske bezbednosti, ekonomski pitanja”, dodao je.

Tramp je napao Njemačku zbog podrške gasovodu Severni tok 2, optužujući Berlin da je “zarobljenik” Rusije zbog zavisnosti od njenih energenata.

“Može se očekivati da predsednik Bajden bude puno kooperativniji, prijateljski naklonjen, ali bi ostali mnogi problemi, neki lakši, a neki teži za rešavanje”, rekao je Bejer.

“Jedan od njegovih glavnih prioriteta bilo bi zalječenje rana u njegovoj državi. Tu ima puno posla”.

Tramp je optužio Nemačku i da iskorištava SAD, te da ne ispunjava finansijske obaveze prema NATO-u, organizaciji koju je jednom opisao kao zastarjelu.

”Previše opsednuti” američkim izborima

Ima i onih koji upozoravaju da ne bi trebalo očekivati previše od izbora 3. novembra.

“Previše smo opsjednuti izborima u SAD”, smatra Zigmar Gabrijel, šef transatlantskog udruženja Atlantik-Brücke i bivši njemački ministar spoljnih poslova. “Kao da sudbina Evrope zavisi od ovih izbora”.

Gabrijel kaže da problemi Evrope nemaju nikakve veze sa SAD. “I dalje ćemo imati ove probleme, bez obzira na to ko sedi u Beloj kući.”

Jedan evropski komesar je istakao da je između izbora u SAD i inauguracije predsednika 20. januara dovoljno vremena da SAD razjasne rezultate.

Rajnhard Bitikofer, poslanik stranke Zeleni u Evropskom parlamentu, kaže: “Ako smo pametni ovde u EU, držaćemo jezik za zubima i nadati se da je američka demokratija dovoljno snažna da reši taj problem”.

Bob Vudvord: Demokratija se još drži

Čuveni novinar Bob Vudvord u novoj knjizi “Bijes” zaključio je da je Tramp pogrešna osoba za posao predsednika.

Vudvord
Vudvord; foto: Reuters

“On je katastrofalno omanuo u borbi protiv koronavirusa”, rekao je Vudvord u intervjuu za “Špigl”. On je podsetio da je Tramp krajem januara znao da stiže pandemija koja će biti poput epidemije španskog gripa 1918, od koje je umrlo 50 miliona ljudi. Međutim, umjesto da to kaže javnosti, on je to zataškao.

“On ne shvata da je njegova odgovornost kao predsednika da zaštiti narod i ne razumije odgovornost da kaže istinu. On ne shvata moralnu odgovornost da ispunjava obaveze predsednika”, kazao je novinar.

Vudvord (77) je decenijama među najznačajnijim hroničarima političkih dešavanjima u Vašingtonu.

On je ranih 1970-ih sa kolegom Karlom Bernstinom u “Vašington postu” otkrio skandal “Votergejt”, što je dovelo do ostavke predsednika Ričarda Niksona 1974.

Na pitanje da li se Tramp može uporediti sa Niksonom, Vudvord je odgovorio: “Nikson je bio kriminalac, što je dokazano njegovim tajnim snimcima. Niko nije dokazao da je Tramp kriminalac. Ima puno pitanja, Mulerova istraga, impičment, ali niko nije dokazao kriminalne radnje”, kaže novinar, dodajući da je Trampova najveća greška što nije zaštitio državu od pandemije.

“U Vijetnamu je bilo ukupno 58.000 žrtava na američkoj strani, a pandemija će uskoro odneti četiri puta više života u SAD”.

Povodom komentara o ugroženosti demokratije u SAD i da Tramp želi da vlada kao autokrata, Vudvord kaže da je liderstvo omanulo, ali da se demokratija drži, “makar zasada”.

“On ne ide okolo da zatvara redakcije. Niko nije upao u moju kancelariju ili kuću. Slobodni mediji i dalje funkcionišu. Imamo funkcionalan izborni sistem, mada je i on napadnut”, rekao je Vudvord, dvostruki laureat Pulicerove nagrade.

On kaže da je svakako moguće da će Tramp pobediti.

“Neki ljudi misle da to nije moguće. Ne vjerujem anketama”, rekao je.

Na pitanje da li je zabrinut za budućnost svoje zemlje, odgovorio je: “Kako da ne budemo zabrinuti sada?… Bilo je nekih krajnje teških i užasnih vremena za Amerikance. Bilo je kriza poput ubistva Kenedija, Vijetnama. Sada je Tramp uništio svaki osjećaj nevinosti. Kako ćemo vratiti poverenje u institucije? Na primer, u nas, medije. Ne veruje nam se. To moramo da priznamo”.