Šta Hrvatskoj donosi predsedavanje EU?

Hrvatska od prvog januara po prvi put preuzima rotirajuće predsedavanje Savetu Evropske unije. To podrazumeva da će gomilom sednica predsedavati hrvatske diplomate. Ali šta će Hrvatska imati od toga? A šta susedstvo?

Šest meseci predsedavanja Savetu Evropske unije svakoj članici pruža priliku da se pokaže kao dobar domaćin, organizator ili dirigent za složene teme EU. Neke male i stare članice – kao što je Luksemburg, koji je 12 puta predsedavao Uniji – već su uvežbane za taj zadatak i potrebno im samo još par dodatnih saradnika kako bi organizovali sednice i konferencije.

Druge, čak i mnogo veće članice, u Briselu su na lošem glasu. Na primer Velika Britanija, koja sad napušta Uniju, se tokom svojih predsedavanja redovno pokazala kao haotična, loše organizovana i bez mnogo nadahnuća.

Nemačka, najveća članica Unije, koja u drugoj polovici 2020. preuzima predsedavanje, na glasu je kao uporna i efikasna, ali i kao užasno birokratska i pedantna. Nemci angažuju na stotine dodatnih diplomata u briselskom predstavništvu kako bi uspešno prebrodili tih šest meseci predsedavanja.

A sad, od prvog januara, počinje premijera i za Hrvatsku. Najmlađa članica, koja je tek 2013. pristupila EU, će tako po prvi put preuzeti predsedavanje u gotovo 200 radnih grupa i konferencija Saveta. Mnogi građani EU, ali i diplomate u Briselu, Hrvatsku poznaju tek kao obalu na kojoj provode odmor. Sada hrvatska vlada ima priliku da pokaže i neke svoje druge strane.

Hrvatska će privući pažnju Evrope

To bi moglo da funkcioniše, ocenila je politikolog Luiza Slavkova u jednom intervjuu za nemačku fondaciju „Kerber“ nakon što je Bugarska predsedavala EU 2018. godine. „U zavisnosti od veličine zemlje, predsedavajući uspevaju da u EU postave tek jedan ili dva svoja akcenta. Van toga, u suštini se samo nastavlja politika prethodnika“.

Ipak, Slavkova ocenjuje da je „Bugarska tokom svog predsedavanja zaista postala donekle poznatija u određenim krugovima evropskih novinara, političara, ali i preduzetnika. „U svakom slučaju, bilo je više interesovanja za Bugarsku. To onda može da pomogne da se obori bar nekoliko uobičajenih predrasuda o nekoj zemlji“, smatra Slavkova.

Ministri spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić i Nemačke Haiko Mas

Ministri spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić i Nemačke Haiko Mas

To bi moglo da uspe i u slučaju Hrvatske. S tim što ostaje otvoreno koliko će taj efekat da potraje i koje konkretne posledice to može da ima po turizam odnosno ulaganja u tu zemlju. Hrvatske diplomate i službenici predvodiće na stotine sednica u Briselu, ali i predstavljati Evropsku uniju na svetskoj pozornici, na konferenciji o klimi, na sastancima na vrhu ili tokom poseta zemljama Azije ili Afrike. Hrvatska tu želi da progura i sopstvene interese i založi se za svoj ulazak u Šengensku zonu. A to znači da će važne teme hrvatskog predsedavanja Uniji biti i nadzor granica i migranata.

Hrvatska ne zaboravlja susede

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ima ambiciozne ciljeve. On želi da navede Francusku da odustane od veta kojeg je postavila protiv pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. To francusko protivljenje ove jeseni je bio pravi diplomatski hladan tuš i za Evropsku uniju i za Hrvatsku.

„Ali i hladan tuš može da bude koristan“, kaže Radman za internet-portal Euractiv: „On možda malo pomaže da se fokusiramo i ozbiljno postupamo kada se radi o konkretnim odlukama. Pokušavamo da povećamo svest o tome da je proširenje važno za čitavu EU, a ne samo za susede.“

Hrvatska želi da tu bude pošten posrednik, izjavljuje ministar spoljnih poslova te zemlje. Vrhunac hrvatskog predsedavanja trebalo bi da bude sastanak na vrhu o proširenju koji će održati 6. i 7. maja u Zagrebu i na kome bi trebalo da se nađe izlaz iz tog ćorsokaka.

Diplomate u Briselu ne očekuju da će novajlija kao što je Hrvatska, koja je 2018. iz blagajne EU primila 660 miliona evra pomoći, biti domaćin koji će uspeti da nametne sporazum u kompleksnim temama kao što je budžet Evropske unije. Jer upravo traje žestoka svađa o srednjoročnom budžetu EU za godine do 2027. i tu se radi o bilionima evra. Verovatno će te Gordijeve čvorove da razreši tek Nemačka kao predsedavajuća u drugoj polovini sledeće godine i najveći platiša u budžet EU (13,5 milijardi evra godišnje). Ali Hrvatska može da pomogne i da Nemačkoj pripremi teren za sporazum već ovog februara kada će biti održan prvi vanredni sastanak na vrhu o budžetu EU pod predsedavanjem Hrvatske.

No kada je reč o samom predsedavanju u EU, austrijski politikolog Anton Pelinka je u listu „Standard“ povodom predsedavanja te zemlje 2018. upozorio da se ta uloga precenjuje. Savet EU već sada ima svog stalnog predsednika i od decembra je to Belgijanac Šarl Mišel. Zato Pelionk kaže: „Predsedavanje Savetom EU je pre svega dobra prilika da se dobro predstavite. Ili da tu priliku propustite.“

Izvor: DW