Šta se dogodilo one večeri koja je pre 30 godina promenila svet?

BERLIN – Guenter Schabowski počešao se po glavi, stavio naočare, oklevao i nešto petljao po svojim beleškama.

Činilo se da pokušava shvatiti što onde piše kako bi odgovorio novinaru na pitanje o tome kada će mere za ublažavanje restrikcija na putovanja istočnih Nemaca u inostranstvo stupiti na snagu.

“Koliko znam.. odmah”. 

Bilo je to oko 19 sati, 9. novembra 1989. Voz istorijskih promena nezaustavljivo je krenuo s perona.

Schabowski, član politbiroa istočnonemačke komunističke partije i njen glasnogovornik, deo unutarnjeg kruga vlasti “države radnika i seljaka”, kako je DDR samu sebe zvala, upravo je bio objavio pad Berlinskog zida.

Nekoliko novinara, uverenih da dolaze na još jednu tipično dosadnu birokratsku konferenciju za novinare, nije moglo verovati šta čuje.

P©PHOTOPQR/LA NOUVELLE REPUBLIQUE/LAVAUX ALLEMAGNE BERLIN 1989. CHUTE DU MUR PORTE DE BRANDEBOURG.
GERMANY The Fall of the Berlin Wall in 1989., Image: 40412805, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: PHOTOPQR/LA NOUVELLE REPUBLIQUE / Newscom / Profimedia

PHOTOPQR/LA NOUVELLE REPUBLIQUE / Newscom / Profimedia 

Činilo se da je to učinio nehotice, nespreman na novinarsko pitanje. Ali povratka više nije bilo.

I trideset godina posle još traje debata je li iznenadan pad Berlinskog zida, uvod u raspad celog istočnog bloka, bila slučajnost? Posledica lapsusa?

Je li to možda bila posledica nesporazuma među komunističkom hijerarhijom, iznenađenom razvojem događaja ili proračunati gesta vlastodržaca koji su shvatili da su došli do kraja puta?

DEU, Deutschland, Germany, Berlin, 09.11.2014
Klaus Wowereit, Mayor of Berlin, and Chancellor Angela Merkel (f.l.t.r.) at the Berlin Wall Memorial at Bernauer Strasse on the 25th anniversary of the fall of the Wall on November 9, 2014 in Berlin, Germany. The city of Berlin is commemorating the 25th anniversary of the fall of the Berlin Wall. The wall, constructed by the former East German communist government in 1961, fell on November 9 1989, paving the way for the reunification of the two Germanies. Built by the communist authorities of East Germany in 1961, the Wall prevented East Germans from fleeing west and was equipped with guard towers and deadly traps./IPON-BONESS_1819.11/Credit:Stefan Boness/Ipon/SIPA/1411091834, Image: 233924491, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Stefan Boness/Ipon / Sipa Press / Profimedia

Stefan Boness/Ipon / Sipa Press / Profimedia 

Želimo otići!

U hodnicima moći u istočnom Berlinu, u bogatim vilama severnog predgrađa Wandlitza koje su aparatčici zvali domom, raspoloženje je nedeljama bilo napeto. Kako spasiti situaciju?

Vlasti u Mađarskoj i Čehoslovačkoj od avgusta 1989. žmirile su na poplavu izbeglica koje su bežale s istoka u zapadnu Nemačku.

Od početka septembra stotine hiljada Istočnih Nemaca svake nedelje su protestvovali na ulicama i režimu uzvikivale “Mi smo narod!” i “Želimo otići!”.

Kriza je stigla do tačke ključanja, a DDR više nije mogao računati na intervenciju velikog sovjetskog brata. U Moskvi se ton promenio, Mihail Gorbačov govorio je o perestrojki (promeni) i glasnosti (otvorenosti).

Sovjetski čelnik upozorio je početkom listopada istočnonjemačkog lidera, tvrdolinijaša Ericha Honeckera “da život kažnjava one koji kasne”.

Nekoliko dana poslije, 18. oktobra, Honecker je smenjen. Njegov naslednik Egon Krenz koji se predstavljao kao relativno umeren, nameravao je sprovesti nekoliko blagih reformi, od kojih je svakako najvažnija bila liberalizacija putovanja.

Pogreška?

Guenter Schabowski dobio je zadatak da uživo na televiziji rastumači nove mere o putovanjima. Od toga trenutka, verzije događaja variraju.

Odluka zapravo nije trebala doći do javnosti do idućeg jutra. I značila je da istočni Nemci moraju uredno zatražiti vize za putovanja u za to predviđenim državnim agencijama

Krenz i danas zamera Schabowskom i optužuje ga da je DDR “bacio u tešku situaciju” objavom da mere stupaju na snagu odmah. Trebao se držati onoga što je imao napisano, kaže Krenz, da liberalizacija kreće idućeg dana.

Sept. 17, 2013 - West Berlin, Germany - A man chisels a piece of the wall that divided East and West Berlin on November 14, 1989 in Berlin, West Germany. The borders between the two countries were opened on Nov. 9, 1989 allowing the free passage from the East to the West for the first time since World War II...©1989 Scott A. Miller., Image: 205907957, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Scott A. Miller / Zuma Press / Profimedia

Scott A. Miller / Zuma Press / Profimedia 

Ideja je bila da se dopuste kontrolirani odlasci s obaveznom vizom, a ne da se preko noći sruši zid, a s njim i DDR.

Junak ili oportunist?

Je li Schawabovski nehotično pogrešio ili se namerno odlučio na odvažan potez? On sve do smrti 2015., u 86. godini, nije jasno odgovorio na to pitanje.

U nekoliko navrata se pokušavao prikazati kao junak koji je otvaranjem zida htio “spasiti DDR”.

U razgovoru za dnevnik TAZ iz 2009. Schabowski je kazao: “Došli smo do zaključka da one koji žele otići moramo pustiti da odu, ako želimo spasiti državu”.

Istočnonemački borac za ljudska prava i kasniji predsednik Bundestaga Wolfgang Thierse smatra da Schabowski uopšte nije bio svestan šta je učinio.

“Znali smo da se nešto sprema gleda slobode putovanja. Ali Schabowski nije ni slutio što će pokrenuti”, seća se Thierse.

Merkel s limenkom piva

Nakon što su čuli vest na televiziji, radiju ili od komšija, hiljade građana istočnog Berlina pohrlile su u smeru graničnih prelaza.

Isprva oprezne, ohrabrila ih je masa koja se skupila na zapadnoj strani i klicala im.

Prvi je pao prelaz na Bornholmskoj ulici između gradskih četvrti Prenzlauer Berg (istok) i Wedding (zapad).

Pogranična policija, koja je donedavno pucala po onima koji su nekontrolirano pokušali preći granicu, bila je u šoku. 

“Mi smo jednako zbunjeni kao i vi”, rekao je jedan policajac te večeri masi oduševljenih građana koji su prošetali na zapad.

Među njima je bila i izvesna Angela Merkel, hemičarka koja je živela u blizini zida i nakon svoje redovne posete sauni četvrtkom saznala veliku novost.

November 1, 2019, Berlin, Berlin, Germany: A tourist bus with an advertising sticker of a romantic castle can be seen through a hole of the remaining 200 meters of the Berlin Wall at Niederkirchnerstraße in Central Berlin. The Berlin Wall was massive border complex and became an international symbol of the division of Germany after the Second World War and also of the Cold War between East and West. November 9, 2019 will mark the 30th anniversary of the peaceful “fall” of the Wall on November 9, 1989., Image: 480685967, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Jan Scheunert / Zuma Press / Profimedia

Jan Scheunert / Zuma Press / Profimedia 

“Bili smo bez reči, ali beskrajno srećni”, rekla je buduća kancelarka javnom servisu ARD-u.

Pad zida, rekla je, proslavila je limenkom piva s prijateljima na zapadu i potom se “u razumno doba” vratila kući na istok.

Brandtove suze

U petstotinak kilometara udaljenom Bonnu, tadašnjoj prestolnici Savezne Republike Nemačke, zastupnici u Bundestagu prekinuli su sednicu i spontano zapevali himnu.

Willy Brandt, kancelar kojem se pridaju najveće zasluge za posleratnu normalizaciju odnosa zapada i istoka, pevao je suznih očiju. .

Te večeri sve su televizijske postaje u posebnom programu izveštavale o građanima Berlina koji “plešu na zidu ispred Brandenburških vrata” i tako slave “kraj istorije”.

Najčešća rečenica te noći među oduševljenim masama na ulicama Berlina bila je: “Totalno ludilo!”.

A šta je bilo s nesretnim Schabowskim? Kao i mnogi njegovi drugovi iz politbiroa i on je osuđen zbog suučesništvo u ubistvima begunaca preko zida.

Na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne otišao je 1999., ali je pomilovan već godinu kasnije.

Suprotno nekim svojim bivšim kolegama, Schabowski se na suđenju pokajao.

“Kao nekadašnji pobornik i aktivni učesnik ovog svetonazora osećam krivnju pri pomisli na one koji su ubijeni na zidu. Zato rodbinu poginulih molim za oprost”.

Izvor: Jutarnji.hr