Šta se krije iza Erdoganove inicijative za posredovanje između Rusije i Ukrajine

Ako bi ruska vojska umarširala u Ukrajinu, Turska bi takođe mogla mnogo da izgubi i zato predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan želi da posreduje i putuje danas u Kijev, piše Dojče vele (DV), ali i dodaje da mnogi stručnjaci smatraju da nema izgleda za uspeh.

Politikolog i poznavalac Rusije Ajdin Sezer smatra da Erdogan ne može da deluje kao nezavisni posrednik, pošto je Turska članica Severnoatlanskog pakta i osim toga podseća na činjenicu da je Moskva već odbila predloge Ankare.

Ragip Kutaj Karača, profesor za međunarodne odnose na Univerzitetu Ajdin u Istanbulu takođe ne veruje u uspeh Erdoganove inicijative. On ističe da je Erdogan prilikom poslednjeg susreta s ukrajinskim zvaničnicima naglasio punu podršku svoje zemlje Ukrajini. I zaista, Erdogan je tom prilikom odbio da prizna Krim kao deo ruske teritorije. Osim toga, predstavljao se kao zaštitnih krimskih Tatara navodeći s ponosom projekte izgradnje džamija i stanova za njih.

I borbeni dronovi, koje je Turska isporučila Ukrajini, mora da su naljutili Moskvu, dodaje DV, a prenosi Beta.

Pre nekoliko nedelja Putin je to kritikovao, spominjući da su turski dronovi uočeni u Donbasu, gde su prema njemu već upotrebljeni protiv proruskih separatista. Osim toga, Putin je prebacio Turskoj da previše snažno podržava Ukrajinu i pozvao Ankaru da preispita svoju politiku.

DV navodi da su odnosi Rusije i Turske komplikovani. Ankara je član NATO, a rado kupuje rusku vojnu tehnologiju uprkos protivljenju zapadne vojne alijanse i Vašingtona. U Libiji, Siriji i Nagorno-Karabahu, naposletku i u Ukrajini, Rusija i Turska su na različitim stranama.

Dve zemlje neguju dobre ekonomske odnose. Turska zavisi od ruskog gasa. Skoro ukupne energetske potrebe zemlja pokriva iz inostranstva. Turska je 2020. potrošila 48,1 milijardi kubnih metara gasa, od čega su 33,6 milijardi uvoz iz Rusije.

Zavisnost Turske od uvoza energenata pokazala se pre nekoliko dana, kada je zbog tehničkog kvara prekinuta isporuka gasa iz Irana. Na nekoliko dana je zaustavljena proizvodnja u delovima turske industrije.

Izvršni direktor energetskog koncerna „GazDay” Mehmet Dogan veoma je zabrinut.

„Ako pođemo od najgoreg slučaja, i konflikt u leto eskalira, pa nam Rusija zavrne ventil za gas, cene gasa bi naglo skočile. Tada bismo morali da pređemo na skupi tečni gas”, rekao je.

On, međutim dodaje, ako sukob izbije u zimu, i prekine se dotok gasa, onda Turska nema nikakvu šansu.

Ali, nije samo u oblasti energije Turska upućena na Rusiju. U turističkoj branši je to isto tako jer su turisti iz Rusije izuzetno brojni. Osim toga, za Tursku je Rusija značajno tržište, naročito za poljoprivredne proizvode, dodaje DV.

I Ukrajina za Tursku sve više dobija na značaju. Prema podacima koje navodi Burak Pehlivan, turski privrednik koji već 12 godina živi u Kijevu, Turska je 2020. godine bila najveći investitor u Ukrajini. Pehlivan svakodnevno elektronski objavljuje novosti iz tursko-ukrajinskih privrednih odnosa. On navodi da je obim ekonomske razmene prošle godine dostigao 7,5 milijardi američkih dolara.

Zbog svega toga, Ankara želi po svaku cenu da izbegne eskalaciju u ukrajinskoj krizi. Turska ekonomija, koja je ionako u problemima, mogla bi da pretrpi veliku štetu. Bila bi ugrožena i Erdoganova politika niskih kamata kojom namerava da privuče što veće inostrane investicije.

Erdogan će u Kijevu sigurno pokazati bliskost sa svojim domaćinom Vladimirom Zelenskim. Ali neće biti odlučujuća Erdoganova poseta Kijevu, već Rusiji navodi DV i dodaje da će se uskoro videti da li će Putin dati šansu Erdoganovoj posredničkoj ulozi, i kakvu bi protivuslugu za to tražio.

Izvor: politika.rs