Stereotipi bibliotekarske profesije!

Knjige su jedan od najstarijih načina za pronalaženje informacija o željenoj temi, takođe služe i kao sredstvo za razonodu ljubitelja ovog vida informisanja.

Ništa se ne može uporediti sa mirisom novih stranica tek kupljene knjige, rekli bi mnogi ljudi. Međutim, sa napretkom tehnologije, čini se da se ovaj vid informisanja sve manje bira, sada nam je sve dostupno putem interneta.

Iako je tako, na radost svih bibliotekara i ljubitelja knjiga, još uvek postoje oni koji znaju ceniti moć knjige u rukama. U mnogim razvijenim zemljama biblioteke su mesta koja se jako cene i poštuju, gledaju ih kao mesto koje predstavlja kulturnu baštinu jedne države, smatraju da je biblioteka jednako važna koliko i pozorište i muzeji. Mesto kulture, mesto gde se možete obrazovati koliko i u samim školama, možda čak i više, ukoliko ste dovoljno zainteresovani za određenu tematiku, a bibliotekari su uvek spremni da priteknu u pomoć, ukoliko je potrebna.

Postoje mnogobrojne predrasude i stereotipi koji se tiču ljudi koji su zaposleni u bibliotekama. Za žene važi da su dosadne, bezlične osobe koje vole da čitaju, bez smisla za modu (često i bez smisla za humor), stroge i naravno, sa ogromnim naočarima na očima i nezaobilaznom punđom na sred glave i na sve to vas ućutkuju, sa sve kažiprstom na ustima, pravi snobovi.

Drugi stereotip jeste gledanje bibliotekarki kao seksualni objekat, što je i najčešće očekivanje mnogih muškaraca kada pomisle na biblioteku. Ali to je samo plod ljudske mašte, kao i gledanje mnogobrojnih filmova, u kojima su ove žene tako prikazane.

U bibliotekama možete pronaći zaposlene raznih profila, zato je jako važno razbiti takve vrste predrasuda jer verovali ili ne, postoje i muškarci koji su zaposleni u bibliotekama, za njih se obično smatra da su to stariji muškarci sa velikim
bradama poput brade Albusa Dambldora, sa naočarima i takođe imamo utisak da su popili svu pamet sveta. Što se znatno razlikuje od pogleda na žene bibliotekarke.

Bibliotekari se često bore protiv ovakvih predrasuda, trude se dokazati koliko oni zapravo mogu biti važne ličnosti za napredak društva jedne države, međutim, koliko je to u nekim zemljama urodilo plodom, toliko u drugim manje razvijenim zemljama nije. Srbija je primer države koja još uvek nije uvidela značaj ovih ljudi, kao i same biblioteke, većina ljudi kod nas ne vidi značaj i poentu postojanja biblioteke, što svakako jeste posledica razvitka tehnologije i interneta, kažu da se bibliotekama bliži vreme odumiranja. Biblioteke se bore protiv toga, koliko su u mogućnosti, trude se da idu u korak sa vremenom, pa sada postoje i elektronski izvori i elektronski vid knjiga koje su dostupne korisnicima u svakom trenutku. Ispostavilo se da taj proces ima dosta pozitivnih strana, što zbog dostupnosti literature u svakom trenutku, bez odlaska u biblioteke, što zbog očuvanja samih knjiga, jer ukoliko je ona u elektronskoj formi, njen životni vek se može produžiti, naravno uz odgovarajuću brigu bibliotekara i ljudi koji su stručnjaci u oblasti konzervacije i restauracije knjiga. Trebalo bi napomenuti da u Srbiji, na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji smer koji se zove Bibliotekarstvo i informatika u kojoj se obučavaju studenti za rad u ovoj struci, napominjemo to jer je mali broj ljudi upoznat sa postojanjem ovog smera, a sve u skladu sa onim da biblioteke polako izumiru, da su ugrožena vrsta kod nas. Često se ljudima koji se odluče da studiraju ovaj smer postavlja pitanje
“Pa zar se to studira? Zar to uopšte postoji?”, ne vide poentu studiranja nečeg što nije cenjeno kod nas. Međutim, ovaj smer kod nas postoji još od 1963. godine. Vremenom je katedra napredovala i davala svojim studentima odgovarajuće obrazovanje u skladu sa vremenom i razvitkom. Profesija jednog bibliotekara podrazumeva mnogo ljubavi prema knjigama, kao i prema ljudima, prema tome koliko nam je važno da edukujemo sebe i delimo te informacije sa drugima, dakle, bibliotekari nikako ne mogu biti sebični ljudi, to moraju biti oni koji uživaju u tome da večno uče nove stvari, kao i da ih prenose na druge.

Autorka: Danijela Milošević