Stigla druga sezona „serije koja pomera granice”!

Nakon dve godine godine, Senke su se ponovo nadvile nad Balkanom – kritičari hvale novu sezonu, internet se po običaju raspravlja, a građani prvi put „bindžuju”.

Dva obična beogradska policajca, Andra Tanasijević i Stanko Pletikosić, našla su se u veoma nezgodnoj situaciji.

Veliki rat samo što je završen, a po ulicama Beograda luta ubica koji ljudima seče glave. Slučaj mora što pre biti rešen, da i njima kojim slučajem glave ne bi letele.

Situaciju, naravno, komplikuju Crna ruka, teroristi VMRO, komunisti, masoni, Mustafa Golubić, Karađorđevići, Ante Pavelić, beogradsko podzemlje i brojni drugi mutni tipovi.

Pregurali su Andra i Stanko nekako to, stigli do druge sezone i opet su u problemu, na oduševljenje brojnih gledalaca.

„To je moralo odmah da se odgleda, pa taman mi život preseo”, kaže Milorad Milovanović, autor portala Deda Milorad koji se bavi filmovima i serijama.

„Počeo sam u subotu u 17 časova, a završio negde oko pola četiri ujutru i onda sam seo da napišem tekst. Ne kažu džaba da ‘nije bolest sve što boli'”, dodaje on nakon gledanja druge sezone.

Filmski kritičar Đorđe Bajić je stigao do šeste epizode i kaže – dobra je.

„Zahtevna je, ne može da se gleda sa pola pažnje. Nisam seo i odgledao celu u cugu, ali doziram je, tako mi prija”.

„Važno je da ne moram da čekam sedam dana, već imam neki svoj ritam. To je ranije moglo samo sa stranim serijama, na primer na Netfliksu, a sada može i kod nas”.

Senke
Natpis na sliciSenke nad Balkanom među najgledanijim serijama sveta, na sajtu IMDB zauzimaju visoko 63. mesto

Recenzija

Retko koja domaća serija je u Srbiji izazvala toliko pažnje kao Senke nad Balkanom.

Milovanović u recenziji druge sezone, napisanoj pred zoru, navodi da su Senke „jedna od najboljih, ako ne i najbolja serija u istoriji domaće televizije”.

„Ima odlične produkcijske vrednosti i može da parira serijama preko bare, što je retkost za naše standarde, a čak je druga sezona u tom smislu napredak u odnosu na prvu”, ističe on.

Senke su pritom jedna od retkih domaćih serija koja se služi nadžanrovskim poigravanjem, jer imate četiri žanra u jednom formatu – triler, psihološki-horor, dramu i politički triler”.

Kako navodi, impresivan je i scenario koji je „sjajno manevrisao četiri narativa”.

„Reč je o četiri priče koje naizgled nemaju veze jedna sa drugom, ali se prepliću i oslikavaju naše društvo nekad i sad. Naše serije su postale lenje i sklone linearnom kretanju radnje, ovde to nije slučaj i ako to nije dovoljno da joj zalepimo zlatnu zvezdicu, onda ne znam šta jeste”.

Bajić je saglasan – ističe da su Senke na više načina pomerile granicu.

„Na primer, način pisanja scenarija je potpuno drugačiji – iza Senki stoji scenaristički tim, što se u Srbiji ranije retko dešavalo, iako je praksa u svetu”, ističe.

Pored autora serije Dragana Bjelogrlića, na scenariju su radili Danica Pejović i pisci Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović.

Bajić dodaje da priča sadrži sve elemente koji privlače ljude – intrigu, seks, ubistva, politiku i istorijske elemente – a da je „kombinacija svega toga stvorila nešto privlačno”.

„Prosečna srpska porodica ranije nije imala susreta sa tim”, navodi on.

Senke
Natpis na sliciAndrija Kuzmanović kao inspektor Stanko Pletikosić

Bindžovanje

Druga sezona Senki donela je nešto novo i u tehnološkom smislu – građane Srbije je naučila šta je bindžovanje.

To znači da je novu sezonu, nakon plaćanja, moguće odgledati odjednom na internetu, tj. bindžovati je, što je već neko vreme standard u svetu.

Međutim, pitanje je da li će se građani Srbije, naviknuti da takve stvari ne plaćaju, suzdržati od piraterije.

„Izneću vrlo nepopularan stav, pa me streljajte – ne može ništa da se gleda za Dž. Ako želimo da domaća produkcija napreduje i bude kvalitetnija, onda treba da investiramo”, kaže Milovanović.

„Pročitao sam komentar da ilegalni sajtovi ‘moraju da postoje da bi ljudi proverili šta je dobro, a šta je loše’. Ma nije moguće.

„Šta sad to treba da znači, da će neko ilegalno da pogleda, pa da plati i legalno gleda u bioskopu ili na striming servisu? Ne bih rekao”, smatra on.

Milovanović ističe da se Srbija „ozloglašeno navikla da sadržaj dobija besplatno i ilegalno”, a filmovi i serije nisu besplatni.

„Pročitao sam da je do sada 10.000 ljudi kupilo seriju. Navodno, to je dobar rezultat. Nisam siguran da se to isplatilo, ali hoće u toku emitovanja zbog sponzora i reklama”, ističe on.

Bajić kaže da su u svetskim okvirima plaćanje – i bindžovanje – normalne stvari, ali da je pitanje koliko je domaća publika spremna da za seriju izdvoji 1.000 dinara.

„Iskreno, nisam baš siguran. Koncept piraterije našim ljudima nije stran, većinski smatraju da je sasvim u redu da se nešto skine i pogled, a da se ne plati.

„Kad se Džoker pojavio prvo pitanje je uglavnom bilo gde ima da se skine, a ne da se ide u bioskop”, smatra on.

Šta dalje?

Prva sezona Senkiemitovana 2017. godine,izazvala je dosta bure i odmah su krenule priče da će sada svi morati da prave serije tog kvaliteta, makar kada je u pitanju produkcija.

„Ne možemo da se merimo sa kompanijom HBO, na primer, ali recimo da su Senke dokaz da je taj iskorak moguć i da bi mogli da budu najava nečeg kvalitetnog”, ističe Bajić.

„Najveći kompliment autorima bio bi da Netfliks preuzme sadržaj. Kada se to desi to je dokaz da je projekat baš kako treba”, dodaje on.

Međutim, od te 2017. se ništa revolucionarno nije desilo na domaćoj sceni kada je reč o novim serijama.

„To nije problem filmskih i televizijskih radnika, već toga što nema sredstava i kreativci veoma teško dobijaju podršku za projekte”, kaže Milovanović.

„Siguran sam da u fiokama čuče odlične ideje u koje niko ne želi da investira”.

Kako navodi, Srbija je zemlja rekordne repriziranosti Boljeg života Srećnih ljudi, tako da se ne može očekivati nagli skok.

„Dokle god te reprize budu imale preko milion gledalaca po epizodi, televizije neće videti razlog da investiraju, što je poražavajuće”, ističe Deda Milorad.

„Ajde da ne budem pesimista, nadajmo se da će Senke pokrenuti točak… Jutro će promeniti sve i serija Grupa daju naznake da se nešto menja”.

Izvor: BBC na srpskom