Miloš Simić: “Strip je jedan fenomen koji nas spaja”

Miloš Simić, mladi momak iza sajta StripBlog je odvojio ove nedelje malo vremena da porazgovara sa nama o stripu, njegovom trenutnom stanju kao i o uticaju stripa na naše živote.

Šta misliš o sadašnjoj popularnosti strip kulture kod nas? Da li smatraš da se strip gubi iz vidika omladine i polako postaje zaboravljen?

Mislim da se sam strip ne gubi kao takav, ni da će se to desiti u nekom budućem periodu. Mislim da je danas više okrenut kolekcionarima.

Jednostavno za našu zemlju neke forme stripa su daleko isplativije da se uvoze i izdaju nego druge. Serijali koji bi se objavljivali u “malim sveščicama” se ne isplate, nego se samo “piče” intergrali i ogromne knjige. Za naš standard ovo je skupo, pogotovu klincima kojima se treba strip okrenuti.

Mislim da strip treba da se vrati prvo klincima a vratiće se ako strip nekako doguramo do njih, tj. ako ga nekako proguramo na internet jer nas ubi taj tradicionalni način rada na stripu.

Srđan uređuje najnoviji crtež

Kada si pomenuo internet, gde vidiš strip u svetu interneta i gde je problem kod ovog pomenutog “tradicionalnog” načina razmišljanja?

Neke stripovske forme kakve možemo naći na instagram-u i facebook-u od po dve-tri scene ili jedna tabla, mislim da to može da popularizuje strip, i mnogi to rade.

Jednostavno problem leži u tome što se svi nekako “plaše”interneta jer ne žele da proučavaju kako na osnovu toga mogu da zarade. Mnogi malo stariji autori ne žele da se prilagođavaju tome. Niko nije kao Bob Živković koji pravi “čuda” po internetu sa svojim ilustracijama. On je izuzetak. Većina autora sa druge strane hoće neki miran  i stabilan posao u nekoj stranoj izdavačkoj kući od kojeg mogu da žive i rade na stripovima.

Još jedan problem jeste da mlađi i noviji autori jednostavno nemaju prostora i teško se mogu probiti. Na mnogim festivalima nagrade pokupe afirmisani umetnici a ne mladi autori koji tek treba da rade. I mislim da je to pogrešno.

Kakva je situacija kada je reč o skupljanju stripova ovde kod nas? Da li misliš da i dalje postoji ta radost kada izađe nova edicija i strip, ili se to izgubilo i kolekcionari samo skupljaju iz fazona?

Možda kod nekih ljudi radi taj sentiment. Ali način na koji rade izdavačke kuće jeste da se izbacuje samo ono što je najinteresantnije i što je na vrhu lista. Tako je i za knjige a i za stripove. Postoji par izuzetaka i ovde.

Takođe zavisi i od tržišta. U Srbiji ljudi najviše čitaju “Zagora”, “Tex Willer-a” i ostala “Bonnelli”-jeva izdanja. Ko izdaje njihove stripove taj je car. Negde drugde se više čitaju superheroji recimo.

Pošto si ti osnivač stranice “StripBlog”,kako si ti krenuo da se baviš stripovima i kako te je to dovelo da napraviš svoj sajt o tome?

Pre svega stripove sam čitao još kao klinac i to “Mister No”, “Black Stena” itd. Iako oni jesu popularni njihov kvalitet nije baš isti kao neki još popularniji stripovi. Tako da uvek svima govorim da ako želiš malo ozbiljnije da se baviš stripovima kreni prvo da čitaš nešto poput ovoga.

Novinarski sam počeo da se bavim još 2014 godine kada sam i upisao novinarstvo. Tad su neke moje kolege imale ideju da naprave svoj portal, samim tim su me pitali da li bi želeo da na tom portalu pišem o stripovima. Tako sam ja i počeo.

Onda sam od nekih ljudi poput Pavla Zelića i Vlade Vesovića tražio neku literaturu i tako je krenulo to neko istraživanje. Jedan period sam bio zaposlen i u dnevnom listu “Danas”.

Nakon svega toga imao sam potrebu da negde nastavim to svoje pisanje o stripovima i tako sam napravio blog “StripBlog”. Pored toga komp mi je bio star a imao sam bazu tekstova o stripovima koje sam želeo da sačuvam i odatle sam počeo da ih kačim na internet. Posle mi je pala ideja da od toga mogu da napravim jedan dobar portal.

Mi smo portal koji prenosi dnevni list “Danas” kao i “N1” televizija, “B92”, “Blic”, “Oslobođenje” iz Sarajeva itd. Te saradnje smo gradili duže vremena i naravno da je dobro da se na taj način podiže imidž sajta. To su ipak ozbiljni portali.

Čime se vodiš  kada je reč o pisanju o stripovima i vođenju svog portala? Šta je to što vas pokreće?

Ne mogu reći da se u stripu vodim parama jer nikad zaradio od stripa nisam. To je za mene relaksacija. I tako svi mi na sajtu. To nam je neka vrsta izduvnog ventila, to pisanje. Gotivimo mnogo da odemo na festivale i da se družimo sa ljudima koji slično razmišljaju. Najveća satisfakcija jeste da dobijemo neki lepi crtež i onda si srećan čitav dan.

Da li za kraj možeš izdvojiti neku poruku našim čitaocima, iz ugla pre svega jednog ljubitelja stripa?

Strip je jedan fenomen koji pre svega, na našim prostorima pogotovu, spaja ljude. Čim je ona era propagandnih stripova prestala mislim da se strip okrenuo sjedinjavanju ljudi. Ljudi se upoznaju na osnovu stripa, druže se na osnovu stripa i bolje se razumeju na osnovu stripa. Ono što je najbolje mi imamo zahvaljujući stripu.

Јоš tekstova:

Nedovršene pripovetke Laze Lazarevića

Festival italijansko-srpskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci od 23. septembra