Švedska se se sprema za „rusku invaziju”

Skandinavska zemlja, koja nije članica NATO-a, planira da u naredne četiri godine poveća vojni budžet za 40 odsto.

Ruske vojne vežbe na Baltičkom moru u jeku postizborne krize u Belorusiji krajem avgusta jarko su upalile do tada treperavi crveni alarm u Stokholmu. Da bi uhvatila korak s bezbednosnim izazovom koji dolazi sa Istoka, levo orijentisana vlada Stefana Levena planira da od 2021. do 2025. godine poveća vojni budžet za 40 odsto.

Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist poručuje da je ovo iznuđen potez, jer je zbog pojačanog ruskog delovanja u regionu došlo do pogoršanja bezbednosne situacije.

„Ne možemo u potpunosti isključiti oružani napad na Švedsku. Nalazimo se u situaciji u kojoj je ruska strana spremna da upotrebi i vojna sredstva za postizanje političkih ciljeva”, izjavio je Hultkvist na predstavljanju vladinog predloga.

Za odbranu u naredne četiri godine biće utrošeno dodatnih 27 milijardi kruna (2,6 milijardi evra) i to će biti najveće povećanje odbrambene sposobnosti ove skandinavske države, koja nije članica NATO-a, u poslednjih 70 godina.

Iako je Švedska letos saopštila kako je rizik od napada nizak, vlada smatra da se zemlja ipak nalazi u izmenjenoj geopolitičkoj situaciji, na koju mora da odgovori. U obrazloženju dodatnih vojnih izdataka opisuje se i mogući ratni scenario. Ako se napad dogodi, on može početi udarima na važne civilne i vojne ciljeve, a moguća je i sabotaža, pa čak i likvidacija ključnih ljudi u zemlji. Ukoliko dođe do „ruske invazije”, u ovom dokumentu se zaključuje da bi čitava teritorija Švedske bila „pogođena intenzivnim borbenim aktivnostima s velikim posledicama, kako lokalno, tako i regionalno”.

Predloženi porast odbrambenog budžeta, koji treba da odobri parlament, biće usmeren na povećanje borbene gotovosti svih rodova vojske. Broj vojnog osoblja, koji sada iznosi 60.000, u naredne četiri godine bio bi povećan za još 30.000.

Povećana ruska vojna aktivnost u regionu Baltika već je naterala Švedsku da hitno krene u program dodatnog naoružavanja, koji uključuje i kupovinu raketa „patriot” od SAD. Osim osnivanja nove mehanizovane brigade s novim artiljerijskim sistemima, mornarica će dobiti još jednu podmornicu, tako da će ih ukupno biti pet. Planirano je i modernizovanje postojećih korveta, kao i dodatna ulaganja u opremanje avijacije.

„Uvek je bolje biti spreman nego iznenađen”, kaže Johan Viktorin, član Kraljevske akademije ratnih nauka Švedske i šef strateške obaveštajne kompanije Intil, dodajući kako je viši stepen pripravnosti Švedska poslednji put imala 1991, nakon neuspelog puča protiv tadašnjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova.

Da ne želi da bude zatečen mogućim razvojem situacije na Baltiku, Stokholm je već potvrdio poslavši jak signal Moskvi tako što je 25. avgusta iskrcao oklopna vozila na ostrvo Gotland. Osim toga što je poznata turistička destinacija, ovo ostrvo je strateški važno i u vojnom žargonu se često naziva švedskim „fiksnim nosačem aviona”.

Po završetku hladnog rata, Švedska je znatno smanjila vojne izdatke. Ali, do preokreta je došlo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine. Posle duge rasprave parlament je odlučio da 2017. godine ponovo uvede obavezan vojni rok za švedske mladiće i devojke, a godinu dana kasnije ponovo je rasporedio vojni garnizon na Gotlandu.

Ministar odbrane Peter Hultkvist kaže da će obnova švedske vojske biti dugotrajan proces. Žaleći što je proces razoružanja otišao predaleko, Hultkvist poziva političke lidere da više ne ponavljaju ovakve greške i da čuvaju vojnu stabilnost zemlje.

Izvor: politika.rs