‘Svetu je preostalo samo 6 meseci da spreči klimatski kolaps, posle toga biće prekasno‘

Izvršni direktor Međunarodne energetske agencije (IEA) Fatih Birol rekao je da svet ima samo šest meseci da promeni smer klimatske krize i onemogući postkarantensko povećanje emisija stakleničkih plinova koje bi nadjačalo napore za suzbijanje klimatske katastrofe, piše The Guardian. “Ova je godina poslednji period koji imamo, ako ne želimo videti povratak ugljenik”, dodao je Birol.

Vlade zemalja širom sveta tokom narednih pet meseci planiraju potrošiti devet milijardi dolara kako bi spasile svoje ekonomije od posledica pandemije koronavirusa. Birol kaže da će taj novac odrediti smer globalne ekonomije u naredne tri godine te da emisije štetnih plinova tokom toga perioda moraju početi naglo padati ili nestati uopšte. Ako se ne dogode ni pad ni nestanak, postavljeni ciljevi za suzbijanje globalnog otopljavanjaneće biti ostvarivi.

“Iduće tri godine odrediće idućih 30, ali i one koje će doći posle njih”, rekao je Birol za The Guardian. “Ako ne poduzmemo nešto, emisije će se sigurno ponovno povećati. Ako se emisije vrate, teško će ih se u budućnosti spustiti. Zato apelujemo na vlade da finansijske pakete za oporavak učine održivima.”

Emisije ugljen dioksida u aprilu su na nivou sveta u proseku pale 17 posto u odnosu na prošlu godinu, međutim u međuvremenu su porasle te su sada unutar pet posto od prošlogodišnjih.

IEA je u četvrtak objavila izveštaj u kojem je postavila gabarite za zeleni oporavak, fokusirajući se na energetske reforme, ponajviše u područjima stvaranja i potrošnje. IEA sugeriše da na prvom mestu treba da budu energija vetra i solarna energija, ali i da se treba raditi na projektima energetske učinkovitosti.

“Stvaranje radnih mesta mora biti prioritet svih zemalja u kojima je pandemija koronavirusa dovela do porasta nezaposlenosti. Naša je analiza pokazala da je usmeravanje na zelene poslove – izgradnju solarnih panela i vetroelektrana te energetsku obnovu zgrada – bolje od finansiranja ekonomije koja se temelji na ugljeniku”, rekao je Birol.

Sam Fankhauser, izvršni direktor Instituta za klimatske promene Grantham Research pri Londonskoj školi ekonomije, rekao je: “Energetska obnova zgrada pokriva sve tačke oporavka – može se odmah početi s radom, zahteva puno radnika, visok je množitelj ekonomije i ključna je za spuštanje ugljenika budući da je reč o sektoru koji se teže sanira. Uz to, ima i velike društvene benefite u vidu nižih računa za stanare.”

Upozorio je da vlade ne smeju pokušati postojeće poslove ‘očuvati u formaldehidu’ kroz mere za očuvanje radnih mesta, već da ljudima treba omogućiti da se prekvalifikuju za poslove budućnosti.

IEA se tako pridružila stručnjacima, ekonomistima, stručnjacima u zdravstvu, radnicima u obrazovanju, klimatskim aktivistima i političarima koji zazivaju zeleni oporavak globalne ekonomije.

Dok su se neke zemlje pripremile za takve poteze, Evropska je unija obećala da će zeleni projekti činiti okosnicu njenog oporavka, dosad potrošeni novac uglavnom je otišao u tzv. “ugljeničnu” ekonomiju.

Izvor: jutarnji.hr