TINEJDŽERSKI „GLADIJARORI“

Odavno više nije vest da se u nekoj školi, terenčetu ili ulici organizovala jedna odvratna manifestacija maltretiranja svog druga ili drugarice uz obavezno dokumentovanje na kameri mobilnog telefona. Jer koji moj mobilni ovoj mladoj generaciji služi, nego za kerebečenje za selfije i lajkovanje, snimanje imbecilnih situacija koje ukazuju da je neko ozbiljno, veliki broj mladih prepustio tehnologiji i samim sebi. Posle se snimci gledaju i onako puni adrenalina akteri su žedni novih „podviga“ i iživljavanja ne bi li tako svoje nezadovoljne tinejdžerske dane ispunili novim besmislom za njih tako važnim. A roditelji čija se deca iživljavaju nad drugom decom, se trude da napune svoje kućne budžete i rade da što više kinte donesu za svoja mala čeda kojima se posvete uveče jednom rečenicom: “Kako je danas bilo u školi“?, ne saslušavši šta je čedo odgovorilo, držeći u rukama novi posao, izvaljuju se u fotelje.

Gde odosmo bre ljudi? Deca nam bilduju oči rijalitima i gledaju kako se tamo neke budaletine prozivaju i makljaju, do duše, za neku kintu kao nagradu što su ogolili svoje mizerne živote i pre 25. godine.

Ne pamtim da sam ispred neke srednje ili osnovne škole video da je neki đak pomogao nekom svom ortaku da ustane ako se saplete na stepenik, nego se brže bolje dovatio mobilnog da to ovekoveči kao do jaja kadar? U mojoj ulici postoji srednja škola i jedan DELIKVENT koji je u nju išao do skoro. Sa izrazom lica „MRZIM VAS SVE“ koristio je veliki odmor da na ulici poređa daske, cigle i blokove i sa kikirikijem u ruci kao neki bioskopski spektakl iz ćoška gleda koji će automobil da se skrši o njegovo „remek delo“. U njegovoj glavi nema trunke mesta da se slučajno upita sedi li u tom automobilu neka beba ili malo dete, vozač koji je početnik. Ne, u njegovoj lobanji je samo haos i ništa drugo. Moždani kompletni nered. Ide mojom ulicom, gledam ga i oblizuje se na neku staricu kao manijak. Ona se žena prepala, ja mu kažem zašto se huliganišeš, on me pogleda kao wc papir i zavrljači polu punu flašu u dvorište ljudi koji su sedeli u njemu. Sa obavezno par pavijana koji su mu sledbenici ide krajem i sveti se za svoje očigledno sjebano detinjstvo i mladost, jer mu je to jedini ventil koji je on sam sebi stvorio. Na sreću ima i sjajnih mladih ljudi kojima su „ARENE“ za borbu neka takmičenja iz matematike, šaha, robotike… takvi klinci dobijaju veliku medijsku pažnju od dva reda, samo kao informaciju, za razliku od onih “MALTRETIRAŠA“ koji pune novinske stupce kao senzacije.

Nažalost pre neki dan je ubijen dečak od strane vršnjaka. Pa koji vam je to SPORT da bežite sa fizičkog vaspitanja gde treba da ispraznite mladalačke hormone, a oduševljavate se da maltretirate one bespomoćne i koji nikada nisu nikada ruku podigli na nekog osim kad odgovaraju na času i podignu dva prsta jer su učili. Decoooo!!! Dozovite se pameti, sutra će te napasti svoju braću i sestre, roditelje, koji će sutra da vitlaju veze i vezice da vas vade iz pritvorskih jedinica, umesto da razgovaraju sa vama… a, ne, i oni drndaju mobilne telefone dok deca prolaze pored njih kao zombiji kojima je potrebna pomoć. Ni ja kao klinja nisam bio cvećka, ali smo pomagali jedni drugima, družili se, popili i pivo u školskom dvorištu i cepali gitare do u ponoć, ali kad vikne keva „polazi kući,ponoć je“!!! nema raspravljanja, sutra je novi dan i prijatelji su tu. Imali smo dva ortaka koji su trenirali boks i doneli su dva para rukavica da nam pokažu kako se boksuje i učili nas, pa bre, ni jedan od nas nije bio povredjen, jer su nas učili kako da zauzmemo gard, a ne da im budemo džak za potkusurivanje. Kao običan mali čovek molim roditelje da pomognu svojoj deci da budu sutra ljudi, a ne huligani željni tudje nesreće, jer niko nije podizao svoju decu, gledao ih kako rastu i preboljevaju prve boginje, šarlahe i prve ljubavi da bi ih pre punoletsva umesto na maturu ispratio na večni počinak. Dozovimo se pameti pomozimo jedni drugima da bi nam bar malo bolje na ovoj planeti bilo.

T. F.