Tomas Kantrimen: Kosovo i Srbija nisu spremni za sporazum u Beloj kući

Beloj kući je potreban spoljnopolitički uspeh, ocenjuje Tomas Kantrimen bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

U tom duhu ovaj nekadašnji američki diplomata tumači i najavu predstojećeg susreta čelnika Kosova i Srbije Avdulaha Hotija i Aleksndra Vučića, zakazanog za 2. septembar u Vašingtonu.

Najpre je važno razumeti da je jedini prioritet za Belu kuću ovih dana ponovni izbor predsednika Donalda Trampa  na tu funkciju. U tom smislu ono što Bela kuća u ovom slučaju želi jeste prilika za fotografisanje, kako bi Predsednik saopštio da je postigao spoljnopolitički uspeh. Konačno, broj spoljnopolitičkih uspeha koje je on postigao je – nula.

Međutim, ja ne verujem da gospodin Hoti i gospodin Vučić pokazuju volju i spremnost za postizanje bilo kakvog značajnog sporazuma na sastanku u Beloj kući.

Ali, pregovori čiji je posrednik bio Ričard Grenel počeli su pre godinu dana, kada nije bila izborna godina, i postignuta su dva sporazuma tokom tih pregovora. Smatrate li da su Sjedinjene Države zainteresovane da završe posao kad je reč o dijalogu Kosova i Srbije?

Teško je odgovoriti kada pitate da li su Sjedinjene Države zainteresovane. Predsednik Tramp je zainteresovan, ako bi mu to pomoglo u njegovoj izbornoj kampanji. Tačka. Ja mislim da je gospodin Grenel zainteresovan da postigne uspeh u dijalogu između dveju strana, u kojem su do sada i Evropska unija i Sjedinjene Države postigle samo ograničene rezultate. Ali, da li će Sjedinjene Države ostati zainteresovane ako ti pregovori ne budu od direktne koristi za Donalda Trampa – to je otvoreno pitanje.

U međuvremenu Evropska unija posreduje u dijalogu između dveju zemalja u Briselu. Postoji li rivalitet između Vašingtona i Brisela u postizanju sveobuhvatnog sporazuma između dve strane?

Mislim da među njima nema rivalstva, ali sigurno ima nedostatka koordinacije. Evropska unija ima više sistematski pristup tom procesu u odnosu na sve što su Sjedinjene Države uradile i ona se fokusira na širok spektar problema, a ne pre svega na političku deklaraciju koju bi prihvatili najviši zvaničnici dveju vlada. Američki pristup je drugačiji. Smatram da nijedan pristup ne može postići potpun uspeh ukoliko se Sjedinjene Države i Evropska unija ne nađu na istoj frekvenciji.

Američka ambasada u Srbiji objavila je na svom tviter nalogu da će susret lidera Kosova i Srbije u Beloj kući povući napred proces briselskog dijaloga i doneti više stabilnosti regionu. Smatrate li da je cilj poziva za sastanak u Beloj kući da podrži briselski dijalog ili i nešto više stoji iza toga?

Svakako se nadam da će Bela kuća pritisnuti oba lidera da se uključe i aktivnije i konkretnije u briselski dijalog. To je minimum koji bi takav sastanak trebalo da postigne. Mislim da više od toga na tom sastanku ne možete očekivati.

Da se dotaknemo pozicija Kosova i Srbije u pregovorima. Na jednoj strani imate predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji ima jaku političku podršku u Srbiji, a na drugoj kosovsku delegaciju predvođenu premijerom Abdulahom Hotijem koji ima slabiju političku poziciju na Kosovu. Da li ovo može imati uticaja na dijalog?

Po mom mišljenju, ni jedna ni druga vlada u ovom trenutku nisu spremne da donesu teške odluke koje vode postizanju sporazuma, a koje su i za jednu i za drugu stranu neophodne kako bi krenule napred. Vi ste u pravu da premijer Hoti nema svoju nezavisnu političku bazu, da na Kosovu sada postoji veliko političko manevrisanje. I kada bi postigao značajnije političke kompromise sa Srbijom, ne verujem da bi bio u stanju da obezbedi da oni budu i prihvaćeni na Kosovu, imajući u vidu trenutne velike političke rivalitete u Prištini.

U pravu ste i kad kažete da gospodin Vučić ima u ovom trenutku potpunu kontrolu srpskog parlamenta i srpskih medija i da radi na tome da potkopa nezavisne nevladine organizacije i medije. To je, dakle, politika čvrste ruke. Mislim da se on nada da će neka vrsta sporazuma sa Prištinom Srbiji doneti članstvo u Evropskoj uniji. Po mom mišljenju, on se fokusira na pogrešnu stvar.

Ne bi trebalo da postoji perspektiva za Srbiju da se pridruži Evropskoj uniji pre nego što postigne značajne reforme u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i poštovanja slobode medija. Nažalost, Srbija nazaduje u svim tim oblastima.

Moj savet obema vladama je da fokus svojih napora usmere, čak i više nego na uzajamne pregovore, na postizanje standarda Evropske unije u sektorima borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija. To su oblasti koje će Kosovu i Srbiji doneti i ekonomski napredak i približiti ih Evropskoj uniji.

Rekli ste da ovog trenutka ni jedna ni druga strana nisu spremne za postizanje sporazuma. Zašto tako mislite?

Mislim da je to čak teže za kosovskog premijera nego za srpskog predsednika. Kao što ste i sami istakli, kosovski premijer, gospodin Hoti, nema snažnu političku bazu, a samo to što je pozvan na sastanak u Belu kuću neće promeniti tu realnost.

Dotaknimo se briselskog dijaloga. Mislite li da će taj dijalog imati nekog uspeha i da li će EU biti u stanju da ubedi obe zemlje da postignu finalni sporazum?

Mislim da će to biti dug i težak proces. Pitanja su tehnička, ali su i visoko-politička. U ovom trenutku ne vidim da su dve vlade spremne da postignu kompromis kad je reč o najznačajnijem političkom pitanju, uključujući međusobno priznanje.

U tom smislu, ja jesam optimista u pogledu briselskog procesa, ali dugoročno gledano, pogotovo ukoliko Sjedinjene Države učine više da se usklade i da koordiniraju svoj pristup sa pristupom EU. Dakle, dugoročno posmatrano, jesam optimista, ali imam ograničena očekivanja u narednih nekoliko meseci pred nama.

Kada očekujete konačni sporazum između Srbije i Kosova?

Mislim da će to biti pre povratka Mesije…Ne, nisam u stanju to da predvidim.

Izvor: kosovo-online.com