Tursko-grčka kriza preti jedinstvu NATO-a

Spor Turske i Grčke oko razgraničenja u istočnom Mediteranu, gde su otkrivene velike rezerve nafte i gasa, opteretio je i odnose Evropske unije i Ankare, koja je kandidat za ulazak u EU. Ukoliko se tenzije prodube, to može da potkopa i jedinstvo na geostrateški važnom jugoistočnom krilu NATO-a.

Najnovije zveckanje oružjem izaziva zabrinutost u vojnoj alijansi, pogotovo u Beloj kući. Uprkos zgusnutom dnevnom redu zbog izbora koji se u Americi održavaju početkom novembra, predsednik Donald Tramp je bio u telefonskom kontaktu sa liderima Grčke i Turske, članica NATO-a. Kako je saopšteno, on je apelovao na predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i premijera Kirijakosa Micotakisa da „budu suzdržani i da krizu reše za pregovaračkim stolom”.

U Vašingtonu se nadaju da dve strane neće preći „crvenu liniju” i da će taj problem rešiti Nemačka, koja je do kraja godine predsedavajuća EU. U svakom slučaju, odlučnije reagovanje Vašingtona može se očekivati tek posle novembarskih izbora. Bela kuća u tome već ima iskustva: uspešno je posredovala između Turske i Grčke kad su 1987. i 1996. bile na ivici sukoba zbog neraščišćenih granica u Egeju.

„Dugogodišnji konflikt između Turske i Grčke sada se sve više pretvara i u problem na relaciji EU–Turska, pošto je Brisel stao iza jedne strane (Grčke). Ova kriza je rizik koji preti i jedinstvu NATO-a, ukoliko alijansa odlučno ne stane u odbranu zajedničkih interesa”, upozorava poznati komentator „Hurijeta” Serkan Demirtaš.

Ministri spoljnih poslova 27 članica EU na prošlonedeljnom sastanku podržali su Atinu i pozvali Tursku da poštuje međunarodno pomorsko pravo. U protivnom, Ankara će se suočiti s „novim merama”.

„Brisel bi u odsustvu napretka s turske strane mogao da usvoji restriktivne mere protiv Ankare”, izjavio je visoki predstavnik EU za bezbednost i spoljne poslove Đuzep Borelj.

To podrazumeva, kako se saznaje, zabranu Turskoj da koristi luke u EU i eventualnu zaplenu brodova uključenih u eksploataciju nafte i gasa u spornim vodama. Kako se najavljuje, kriza će ponovo biti na dnevnom redu Evropskog saveta krajem septembra.

EU je sredinom prošle godine upozorila Tursku da se ne igra s međunarodnim pravom: zamrznuta je imovina dvojice turskih zvaničnika zbog njihove uloge u potrazi za naftom istočno od Kipra. Evropska investiciona banka najavila je da će blokirati odobravanje kredita Ankari ukoliko nastavi da zvecka oružjem u Sredozemlju.

Posle raspada Osmanskog carstva nakon Prvog svetskog rata, na međunarodnoj konferenciji u Lozani 1923. godine izvršeno je razgraničenje između Turske i Grčke. Gotovo sva ostrva u Egejskom moru, i ona koja su tik uz maloazijsku obalu, pripala su Atini. U Ankari posle sto godina pokušavaju da isprave tu „istorijsku grešku”.

Turska se zalaže za pomorsko razgraničenje ekskluzivnih ekonomskih zona od kopna do kopna dve zemlje, dok Grčka traži da se pritom uzmu u obzir i velika ostrva. Sporna je i širina teritorijalnih voda oko ostrva: Turska je za šest, a Grčka za dvanaest nautičkih milja, što je, kako navodi, u skladu s Konvencijom o pomorskom pravu.

„Turska će štititi svoja prava bez obzira na cenu. Nećemo dozvoliti da budemo talac Grčke i Kipra i pozivamo EU da bude fer u ovom sporu. U krajnjoj liniji, unija nije sud niti mehanizam koji odlučuje o tome ko je u pravu, a ko nije”, ističe potpredsednik države Fuad Oktaj u intervjuu agenciji Anadolija.

Problemi oko razgraničenja počeli su 1974. godine, posle nasilne podele Kipra, na kojem su Turci proglasili nepriznatu državu. Zaoštreni su kada su stručnjaci otkrili da se ispod mora kriju ogromna nalazišta nafte i gasa. Ankara nije gubila vreme: zaobilazeći druge zemlje u regionu, krajem prošle godine postigla je sporazum sa vladom u Tripoliju i omeđila ekonomske zone u kojima može da obavlja podvodna istraživanja. Kad je prošlog meseca Atina povukla sličan potez s Egiptom, Turska je odmah u Sredozemlje uputila ratne brodove.

Uprkos upozorenjima koja stižu iz Brisela, u Turskoj kažu da neće prekinuti istraživanja u spornim vodama. Ako Brisel uvede dodatne sankcije, „mi ćemo odgovoriti na te izazove”, kažu u Ankari, ali ne saopštavaju šta bi to konkretno moglo da znači.

Izvor: politika.rs