U čijim je rukama globalno bogatstvo?

Gornjih 1 posto na globalnoj razini posjeduje 43 posto ukupnog osobnog bogatstva, dok donjih 50 posto ima tek 1 posto. Gornjih 1 posto su svi milionera prema neto bogatstvu (nakon dugova), i ima ih 52 milona. Unutar ovih 1 posto je i 175.000 ultra-bogatih ljudi, koji poseduju preko 50 miliona dolara neto vrednosti po glavi – dakle, sićušan broj ljudi (manje od 0,1 posto) poseduje 25 posto svetskog bogatstva!

Izvor ove informacije je upravo objavljeni Izveštaj o globalnom bogatstvu Credit Suissea za 2020. Ovaj je izveštaj i dalje najobuhvatnija i najeksplanatorna analiza globalnog bogastva (ne i prihoda), kao i nejednakosti u osobnom bogatstvu. CS-ov globalni izveštaj o bogatstvu svake godine analizira bogatstvo kućanstava 5,2 milijardi ljudi širom sveta i meri bogatstvo kućanstava – finansijska sredstva (deonice, obveznice, gotovina, mirovinski fondovi) i imovina (kuće itd.) koju poseduju – umanjeno za troškove. Autori izveštaja su James Davies, Rodrigo Lluberas i Anthony Shorrocks. Profesor Anthony Shorrocks bio je moj cimer na fakultetu, i oboje smo diplomirali ekonomiju (moram priznati da je njegovo poznavanje matematike puno bolje od mojeg!).

Prema izveštaju iz 2020, ukupno globalno bogatstvo kućanstava poraslo je tokom 2019. godine za 36,3 biliona US dolara. No, pandemija covid-19 skresala je to povećanje za gotovo polovinu (17,5 bilijuna američkih dolara) između januara i marta 2020. Međutim, budući da su se tržišta deonica i cene nekretnina tada oporavile, zahvaljujući kreditnim injekcijama država i centralnih banaka, istraživači Credit Suissea procenjuju da je ukupno bogatstvo kućanstava ipak u malom porastu do sredine 2020, u usporedbi s razinom na kojoj je bilo prošle godine, iako se bogatstvo pojedinačnih odraslih osoba ponešto smanjilo.

Do sredine 2020. globalno bogatstvo kućanstava bilo je 1 bilion US dolara veće nego u januaru, što je porast od 0,25 posto. Budući da je ovo manje od porasta broja odraslih osoba tokom istog perioda, prosečno globalno bogatstvo palo je za 0,4 posto na 76,984 US dolara. U poređenju s time kakva su očekivanja bila pre epidemije covid-19, globalno bogatstvo smanjilo se za 7,2 bilona američkih dolara, odnosno za 1391 američkih dolara po odrasloj osobi na globalnoj razini.

Najteže pogođena regija bila je Latinska Amerika, gde su devaluacije valuta pojačale redukcije dolarskog BDP-a, rezultirajući smanjenjem ukupnog bogatstva izraženog u dolarima od 12,8 posto. Pandemija je takođe uništila očekivani rast u Severnoj Americi i uzrokovala gubitke u svakoj drugoj regiji, osim Kine i Indije. Među vodećim globalnim ekonomijama, u Ujedinjenom Kraljevstvu je došlo do najveće relativne erozije bogatstva.

Najšokantnija je i dalje ogromna nejednakost bogatstva kućanstava na globalnoj razini. Kao što pokazuje donja grafika piramide bogatstva, nejednakost je i dalje upadljiva, geografski, između „bogatog Severa“ i „siromašnog Juga“, te između kućanstava unutar zemalja.

Krajem 2019. u Severnoj Americi i Evropi nalazilo se 55 posto ukupnog globalnog bogatstva, iako u njima živi tek 17 posto svetske populacije odraslih osoba. Suprotno tome, udeo populacije bio je triput veći od udela bogatstva u Latinskoj Americi, četiri puta već od udela bogatstva u Indiji, i gotovo deset puta veći od udela bogatstva u Africi.

Razlike u bogatstvu unutar zemalja još su naglašenije. Gornjih 1 posto vlasnika bogatstva pojedine zemlje u pravilu poseduje između 25 i 40 posto ukupnog bogatstva, a gornjih 10 posto obično poseduje između 55 i 75 posto. Krajem 2019. godine, milioneri i milionerke širom sveta – točno 1 posto odrasle populacije – imali su 43,4 posto globalne neto vrednosti. Suprotno tome, 54 posto odraslih osoba s bogatstvom ispod 10,000 američkih dolara (tj. otprilike ništa) zajedno jedva imaju 2 posto globalnog bogatstva.

Istraživači procenjuju da je globalni utjecaj distribucije bogatstva unutar zemalja bio izrazito malen, uzmemo li u obzir supstancijalni pad BDP-a povezan uz pandemiju. Štaviše, nema čvrstih dokaza da je pandemija sastavno favorizirala skupine koje imaju više bogatstva naspram onih manje bogatijih, kao ni obrnuto. Broj milionera naglo je porastao na 51,9 miliona ljudi tokom 2019, ali se nije značajnije menjao tokom prve polovine 2020.

U izveštaju se procenjuje da se početkom ove godine na vrhu svetske piramide bogatstva nalazilo 175.690 odraslih osoba ultra-visoke neto vrednosti (ultra-high net worth, UHNW), odnosno onih čije je bogatstvo prelazilo 50 miliona američkih dolara. Ukupan broj UHNW odraslih osoba porastao je za 16.760 (11 posto) tiokom 2019, ali se smanjio za 120 članova i članica tokom prve polovine 2020, iz čega proizlazi neto porast od 16 640 UHNW osoba od početka 2019. godine.

Tiokom prve polovine 2020, broj milionera ukupno se smanjio za 56 000, tek 1 posto od 5,7 milona onih koji su to postali 2019. godine. Članstvo se pojačalo u nekim zemljama, dok je u drugima značajno opalo. Ujedinjeno Kraljevstvo (241.000 manje), Brazil (116.000 manje), Australija (83.000 manje), i Kanada (72.000 manje) su zemlje u kojima se broj milionera smanjio više od smanjenja ukupnog broja milionera na svetskoj razini.

Izgleda kako se nejednakost u bogatstvu unutar većine zemalja smanjila tokom ranih 2000-ih. Pad nejednakosti unutar pojedinih zemalja bio je ojačan padom nejednakosti između zemalja, kojeg je pogodio strelovit rast prosečnog bogatstva u tržištima u usponu. Trend je postao neujednačen nakon finansijske krize iz 2008, kada su financijska sredstva hitro narasla kao odgovor na kvantitativno olakšavanje i umetno održavane niske stope kamata. Ovi faktori podigli su udeo gornjih 1 posto posednika bogatstva, ali je nejednakost nastavila opadati i za one ispod gornjeg ešalona. Danas donjih 90 posto ima 19 posto globalnog bogatstva, u poređenju s 11 posto 2000. Drugim rečima, došlo je do koncentracije bogatstva u smeru gornjih 1 posto (čak i više u smeru gornjih 0,1 posto), ali uz određenu disperziju među preostalih 99 posto.

Istraživači zaključuju kako malo opadanje globalne nejednakosti u bogatstvu u celini „odražava sve suženije diferencijale bogatstva između zemalja, jer ekonomije u usponu, osobito Kina i Indija, imaju natprosečne stope rasta. To je glavni razlog zašto se globalna nejednakost u bogatstvu smanjila tokom prvih godina ovog veka. Iako se pokrenula prema boljem tokom 2007-2016, verujemo da je globalna nejednakost u bogatstvu ponovno ušla u silaznu fazu nakon 2016. godine.“

Ukratko, izveštaj pokazuje da milijarde ljudi nemaju nikakvo bogatstvo nakon podmirenja dugova, te da se distribucija osobnog bogatstva na globalnoj razini može opisati kao situacija u kojoj nekoliko divovskih Gulivera s visine posmatra masu Liliputanaca.

(Blog autora The Next Recession; slobodnifilozofski.com; prevod: M. Beroš)

Izvor: Vijesti.me