Ugnjeni hidrati i zdrava ishrana

Ugljeni hidrati se drugačije zovu glicidi, zbog svog blagog ukusa (grčka reč “gluco” znači “blagost”). Oni su osnovni izvor energije za funkcionisanje tela i brzo stvaraju kalorije.

Sa hemijske tačke gledišta, njihovi molekuli sastavljeni su od ugljenika, vodonika i kiseonika. Ugljeni hidrati se dele u tri grupe, u zavisnosti od veličine svojih molekula: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi. Prve dve grupe nazivamo šećeri.

Na osnovu preporuka SZO, zdrava ishrana treba da teži:
1. Povecanju potrošnje složenih ugljenih hidrata (do 70% unete energije);
2. Smanjenju potrošnje prostih, rafinisanih ugljenih hidrata (beli šećer). Po mogućnosti, potpuno ih izbaciti. Trebalo bi, dakle, obilno koristiti:

Žitarice. Pšenica, ječam, ovas, raž, kukuruz, pirinač, proso, osnovni su izvori složenih ugljenih hidrata (skrob). Na osnovu mišljenja SZO, upotreba žitarica (posebno ovsa) ima blagotvorno dejstvo kad su u pitanju dijabetes i ostali metabolički poremećaji. Žitarice smanjuju rizik od dobijanja raka.
Žitarice treba ponovo da postanu osnova ljudske ishrane. Najveći procenat energije trebalo bi da potiče od njih. Ali, na žalost, na zapadu se ishrana sastoji od mesa, mlećnih proizvoda, konzervisane hrane i rafinisane industrijske hrane, u kojoj složeni ugljeni hidrati nisu zastupljeni ni sa 50%. Nutricionisti savetuju obilnu upotrebu žitarica, kako za doručak, tako i za ručak. Integralne žitarice poseduju i klicu (bogatu vitaminima B i E i esencijalnim aminokiselinama) i opnu zrna ili mekinje (bogate biljnim vlaknima).

Krtolasto povrće i mahunarke. Krompir, pasulj, grašak itd., bogati su složenim ugljenim hidratima (skrob) i takođe predstavljaju značajan izvor proteina velike biološke vrednosti.
Tradicionalna zapadna ishrana, zasnovana na mesu, mleku i mlečnim proizvodima, oskudeva u biljnim vlaknima. Režim ishrane čiju osnovu čine žitarice, povrće, mahunarke i voće, obezbeđuje neophodne dnevne količine biljnih vlakana.

Upotreba sećera, torti, bombona, slatkih pića trebalo bi što je moguće više smanjiti. Upotreba belog šećera obezbeđuje nam energiju, ali nema nikakvu hranljivu vrednost. Donosi nam kalorije, ali ne i vitamine i minerale. Smeđi šećer i med, a posebno voćni šećer sadrže vitamine i minerale koji omogućuju da ih organizam potpuno iskoristi.

View this post on Instagram

UGLJENI HIDRATI I ZDRAVA ISHRANA Ugljeni hidrati se drugacije zovu glicidi, zbog svog blagog ukusa (grcki koren "gluco" znaci "blagost"). Oni su osnovni izvor energije za sve funkcije tela i brzo stvaraju kalorije. Sa hemijske tacke gledista, njihovi molekuli sastavljeni su od ugljenika, vodonika i kiseonika. Ugljeni hidrati se dele u tri grupe, u zavisnosti od velicine svojih molekula: monosaharidi, disaharidi i polisaharidi. Prve dve grupe nazivamo seceri. Na osnovu preporuka SZO (svetska zdravstvena organizacija), zdrava ishrana treba da tezi: 1. Povecanju potrosnje slozenih ugljenih hidrata (do 70% unete energije), 2. Smanjenju potrosnje prostih, rafinisanih ugljenih hidrata (beli secer). Po mogucnosti, potpuno ih izbaciti. Trebalo bi, dakle, obilno koristiti: Zitarice. Psenica, jecam, ovas, raz, kukuruz, pirinac, proso, osnovni su izvori slozenih ugljenih hidrata (skrob). Na osnovu misljenja SZO, upotreba zitarica (posebno ovsa) ima blagotvorno dejstvo kad su u pitanju dijabetes i ostali metabolicki poremecaji. Zitarice smanjuju rizik od dobijanja raka. Zitarice treba ponovo da postanu osnova ljudske ishrane. Najveci procenat energije trebalo bi da potice od njih. Ali, na zalost, na zapadu se ishrana sastoji od mesa, mlecnih proizvoda, konzervisane hrane i rafinisane industrijske hrane, u kojoj slozeni ugljeni hidrati nisu zastupljeni ni sa 50%. Nutricionisti savetuju obilnu upotrebu zitarica, kako za dorucak, tako i za rucak. Integralne zitarice poseduju i klicu (bogatu vitaminima B i E i esencijalnim aminokiselinama) i opnu zrna ili mekinje (bogate biljnim vlaknima). Krtolasto povrce i mahunarke. Krompir, pasulj, grasak itd., bogati su slozenim ugljenim hidratima (skrob) i takodje predstavljaju znacajan izvor proteina velike bioloske vrednosti. Tradicionalna zapadna ishrana, zasnovana na mesu, mleku i mlecnim proizvodima, oskudeva u biljnim vlaknima. Medjutim, rezim ishrane ciju osnovu cine zitarice, povrce, mahunarke i voce, obezbedjuje neophodne dnevne kolicine biljnih vlakana….⬇️⬇️⬇️

A post shared by Prirodno Lečilište (@prirodna.medicina_) on