Umor – zašto nastaje i kako ga se rešiti?

Umor je termin koji se koristi da opiše sveukupni osećaj zamora ili nedostatka energije. Kad ste umorni, nemate motivaciju i nemate energije za obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti. Pospanost je simptom umora, ali pospanost i umor nikako nisu ista stvar. Umor je čest simptom mnogih stanja – od nekih bezazlenih do pojedinih veoma opasnih. Neodstatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana i nedostatak sna takođe mogu biti uzrok umora.

Kada je hronično?

Hroničan umor se od uobičajenog, svakodnevnog premora razlikuje prvenstveno po svojoj dugotrajnosti, ali i širokim spektrom psihičkih i fizičkih simptoma poput poremećaja sna, gubitka pamćenja, pada koncentracije, bolova u mišićima, glavobolje, vrtoglavice, nedostatka energije, i drugim. Razlikujemo dve vrste hroničnog umora – fizički i mentalni, mada medicinska praksa pokazuje da se ova dva tipa uglavnom javljaju udruženo. Fizički umor odlikuje manjak energije i lako umaranje pri obavljanju čak i najjednostavnijih zadataka, kao što je penjanje uz stepenice, a često ga prati slabost ili bol u mišićima. S druge strane, simptomi psihičkog umora su manjak koncentracije, problemi s pamćenjem, kao i učestala pospanost. Dugotrajna telesna iscprljenost može dovesti do mentalnog zamora, ali neretko, psihički umor predstavlja uzročnika fizičkog nedostatka energije. Ako se vaš umor ne reši pravilnim odmorom i ishranom ili ako sumnjate da je umor uzrokovan nekim fizičkim ili mentalnim zdravstvenim stanjem, obratite se svom lekaru.

Šta uzrokuje umor?

Postoji mnogo potencijalnih uzroka umora. Mogu se podeliti u nekoliko kategorija.

Faktori životnog stila

Ako se suočavate s umorom, možda su glavni uzrok umora preterana aktivnost i faktori životnog stila. Na primer, umor može nastati usled sledećeg:

  • Preterani fizički napor,
  • nedostatak fizičke aktivnosti,
  • nedostatak sna,
  • prekomerna telesna masa ili gojaznost,
  • periodi emocionalnog stresa,
  • dosada, tuga,
  • uzimanje određenih lekova, poput antidepresiva ili sedativa,
  • redovno korišćenje alkohola,
  • korišćenje nedozvoljenih droga, poput kokaina,
  • konzumiranje previše kofeina,
  • nepravilna ishrana.

Faktori fizičkog zdravlja

Mnoga medicinska stanja takođe mogu izazvati umor.

Primeri su:

  • anemija,
  • artritis,
  • fibromialgija,
  • infekcije, poput prehlade i gripa,
  • Addisonova bolest, poremećaj nadbubrežnih žlezda koji može uticati na nivo hormona,
  • hipotireoidizam ili oslabljena aktivnost štitaste žlezde,
  • hipertireoza ili prekomerna aktivnost štitaste žlezde,
  • poremećaji spavanja, poput nesanice,
  • poremećaji u ishrani, poput anoreksije,
  • autoimuni poremećaji,
  • kongestivna srčana insuficijencija, karcinom,
  • dijabetes,
  • oboljenja bubrega,
  • oboljenja jetre,
  • hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP),
  • emfizem pluća.

Faktori mentalnog zdravlja

Umor je čest simptom anksioznosti, depresije i sezonskog afektivnog poremećaja.

Kada je vreme da se obratite lekaru?

Trebalo bi da zakažete pregled ako se osećate umorno i ako:

  • ne možete pronaći razlog za vaš hronični osećaj umora,
  • imate povišenu telesnu temperaturu,
  • ste u poslednje vreme nenamerno izgubili u telesnoj masi,
  • ste vrlo osetljivi na niske temperature,
  • imate probleme sa spavanjem,
  • pokazujete znake i simptome depresivnosti.

Kada je ozbiljno?

U nekim slučajevima vaš umor može biti uzrokovan ozbiljnim zdravstvenim stanjem. Odmah idite u bolnicu ako imate iscrpljenost i bilo koji od sledećih simptoma:

  • rektalno krvarenje,
  • povraćanje krvi,
  • jaka glavobolja,
  • bolovi u predelu grudnog koša,
  • osećaj nesvestice,
  • nepravilan rad srca,
  • kratak dah,
  • jak bol u predelu trbuha, leđa ili karlice,
  • misli o samoubistvu ili samopovređivanju,
  • misli o nanošenju štete drugoj osobi.

Kako će vaš lekar tretirati umor?

Plan lečenja koji vam preporučuje lekar zavisiće od toga šta uzrokuje vaš umor. Da biste postavili dijagnozu, verovatno će vam postaviti pitanja o:

  • prirodi vašeg umora, uključujući to kada je počeo i da li se poboljšava ili pogoršava u određenim periodima,
  • drugim simptomima koje ste imali ili koje imate,
  • drugim oboljenjima,
  • vašem stilu života i izvorima stresa,
  • lekovima koje uzimate.

Ako vaš lekar posumnja da imate neku bolest koja uzrokuje vaš umor, verovatno će indikovati dopunske pretrage (nalaze krvi, urina, radiološka snimanja i sl.).

Koje su promene načina života koje mogu pomoći u smanjenju umora?

Brojne mere mogu pomoći u smanjenju umora izazvanog svakodnevnim aktivnostima. Da biste poboljšali nivo energije i celokupno zdravlje:

  • pijte dovoljno tečnosti da biste ostali hidrirani,
  • hranite se pravilno,
  • vežbajte redovno,
  • naspavajte se,
  • izbegavajte poznate stresore,
  • učestvujte u opuštajućim aktivnostima, kao što je joga,
  • uzdržavajte se od konzumacije alkohola, duvana i drugih ilegalnih droga.

Ove promene načina života mogu vam olakšati umor.

Izvor: Vijesti.me