UN pozvale da se proglasi vanredno stanje zbog klime

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je danas pozivom svetu da „proglasi vanredno stanje zbog klime” otvorio virtuelni samit namenjen oživljavanju napora u borbi protiv globalnog zagrevanje, na petu godišnjicu Pariskog sporazuma o tome.

„Danas pozivam svetske lidere da u svojim zemljama proglase vanredno stanje zbog klime i da ono ostane na snazi dok se ne postigne neutralnost emitovanja ugljenika”, rekao je Gutereš, naglasivši da su „sada potrebni znatni napori da se globalna emisija uglenika do 2030. godine smanji za 45 oodsto u odnosu na nivo iz 2010. godine”.

„Još nismo na dobrom putu” da se globalno zagrevanje ograniči na znatno ispod dva stepena Celzijusa, ili čak i na stepen ipo, na šta se međunarodna zajednica obavezala 2015. godine, insistirao je Gutereš, prenosi Beta.

„Obaveze koje su preuzete da bi se to postiglo nisu bile dovoljne. A čak ni te obaveze nisu poštovane”, rekao je on na samitu na kojem su desetine šefova država i vlada.

Gutereš je rekao da je vanredno stanje zbog klime već proglasilo 38 zemalja, „svesnih hitnosti situacije i onoga što je u pitanju. Pozivam druge zemlje da slede njihov primer”, nastavio je on.

Ali obećanja nisu dovoljna, upozorio je Gutereš, a „da bismo ih ispunili, sada su potrebni znatni napori”.

Ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte „moraju jasno navesti potpisnici sporazuma iz Pariza, uz revidiran i ojačan nacionalno utvrđen doprinos koji moraju da podnesu pre skupa COP26 sledeće godine u Glazgovu”.

Ta, 26. klimatska konferencija UN (COP 26), koja je trebalo da se održi u Glazgovu u novembru ove godine, odložena je za godinu dana zbog pandemije.

Da bi pojačale napore protiv klimatskih promena, Ujedinjene nacije, Velika Britanija i Francuska, u partnerstvu s Čileom i Italijom, odlučile su da organizuju današnji samit putem interneta.

Govornici su izabrani zbog ambicije njihovih klimatskih ciljeva, kažu organizatori koji obećavaju da „neće biti mesta za uopštene izjave”.

Među odsutnima su Brazil i Australija, čiji su ciljevi ocenjeni kao nedovoljni.

Izvor: politika.rs