Usamljenost – tamna strana rada od kuće

Sada kada mnogi ljudi rade od kuće više od mesec dana taj novitet počinje da bledi, ali mogao bi da izroni njegova tamna strana – usamljenost.

Usamljenost na radnom mestu može biti problem čak i kad radimo u kancelariji, a vanredni prelaz na rad od kuće može da poveća taj rizik.

“Ako ste dugo radili sa ljudima i imate takvu vrstu veza i susrećete se sa ljudima licem u lice i naviknuli ste se na takvu radnu okolinu i sada odjednom radite na daljinu sa vrlo malo kontakata – to stvarno stvara ogromni problem”, kaže za CNN Ben Faning, autor knjiga o odnosu prema radu.

“To je poput boravka na udaljenom ostrvu”.

Čak i kad radite iz svoga doma, uz vašeg bračnog partnera i decu koja trče kućom, i dalje se možete osećati usamljeni, prenosi agencija Hina.

Istraživanja pokazuju da osećaj usamljenosti na poslu utiče na produktivnost i možete postati manje učinkoviti i zbog čega vaše kolege teže dolaze do vas i prestaju sa vama da sarađuju.

“Što ste usamljeniji to ćete lošije raditi”, kaže Sigal Barsade, profesorica menadžmenta sa univerzitetu Pensilvanija.

“Vaša predanost poslodavcu ima manje učinka”.

Usamljenost može da ima putanju silazne spirale, dodaje Barsade.

“Uz usamljenost počinjete u socijalnom smislu preterano da reagujete i počinjete da gubite svoje društvene veštine”, kaže ona.

“Ponašate se na način koji vas gura sve više u usamljenost”.

Počinjete o sebi previše ili premalo da govorite. Usamljeni radnici mogu preterano da osećaju da ih odbacuju kolege zbog čega ostavljaju utisak da im je teško pristupiti, kaže Hakan Ozčelik, profesor menadžmenta sa univerzitetu Kalifornija u Sakramentu.

“Usamljeni ljudi reaguju pojačano na negativne signale, a ignorišu pozitivne. Poruke interpretirate mračnim očima”, kaže Ozčelik.

Zaposleni koji su se već osećali marginalizovani u kancelariji i koji su ponekad pozdravljani pri dolasku na posao ili im se klimnulo glavom u hodniku možda će biti skloniji osećaju usamljenosti pri radu od kuće.

“Sada više neće dobiti ni to. Ako ljudi sa njima ne razgovaraju pojedinačno, osobe koje se osećaju usamljeno postaće to još više”, kaže Barsade.

Usamljenost nije karakteristika, to je pre motivaciono stanje poput gladi, objašnjava Barsade.

“Na isti način na koji ogladnimo i trebamo da jedemo, postajemo usamljeni i žudimo za društvenim kontaktom. Ne želimo da budemo sami”.

U ovim danima treba uložiti više napora u planiranje društvenih kontakata. Treba biti proaktivan i organizovati virtuelne sastanke i telefonske razgovore sa kolegama koji mogu da zamijene one kratke kafe i susrete na hodnicima.

Ne oslanjajte se previše na dopisivanje.

“Telefonski poziv je mnogo bolji lek za usamljenost od e-maila, sms-a ili društvenih mreža”, kaže Faning.

I imajte na umu – usamljenost može da promeni vaš pogled na međuljudske odnose.

Na primer možete biti uvereni da neko namerno ignoriše vaš e-mail ali se zapravo radi o tome da su zatrpani obavezama između posla i dečje škole preko interneta.

“Pokušajte da ne primate srcu kad se osećate zanemareni i nemate međuljudske odnose koje biste u normalnim okolnostima imali. Druga strana se možda nosi sa nečim što se događa u njenom okruženju što nije povezano sa vama kao osobom ili kolegom”, kaže Barsade.

Poslodavci igraju ogromnu ulogu u sprečavanju osećaja usamljenosti u svom timu, prenosi Hina.

“Menadžeri moraju tome da posvete više pažnje nego ikad”, kaže Barsade. 

To znači da morate imati redovne kontakte kako biste proverili kako su vam zaspoleni i kako biste osigurali da se osećaju kao tim.

“Održavajte redovne timske sastanke ali nemojte da su posvećeni isključivo poslu: Dodajte vreme za neformalne teme”. 

Kako biste to pokrenuli, Faning predlaže postavljanje pitanja poput “ko je radio nešto zabavno ovog vikenda i želi li da o tome priča?”

Ali pažljivo treba održavati tu ravnotežu između osiguranja osećaja pripadnosti timu i zamaranja ljudi drugim pitanjima koje troši njihovo vreme.

“Ne pretvorite to u teret koji iscrpljuje i vodi u osećaj izgaranja”, navodi Barsade.

Izvor: Vijesti.me