Vampiri ili rat, šta vam izaziva veću jezu?

„Pun mesec nad Beogradom“ je zagonetan srpski film, sa posebnom atmosferom, u kome su drama, horor i rat verno prikazani .Snimljen je 1993. godine, režirao ga je Dragan Kresoja, a scenario je pisao Petar Grujičić.

Radnja se odigrava u Beogradu, 1992. godine, a priča prati mladog i ambicioznog lektora, Aleksu (Dragan Bjelogrlić), koji sanja o stipendiji u Engleskoj, ali zbog ratnog stanja i sve češćih mobilizacija, posebno noću, traži od šefa premeštaj u treću smenu na mesto kolege koji je ubijen na frontu. Na radnom mestu upoznaje i zbližava se sa misterioznom, ljupkom i ekscentričnom staricom Kosarom (Ružica Sokić), koja mu nudi mesto za prenoćište u svojoj prostranoj kući i upoznaje ga sa Voncimerom, svojom dragocenom bibliotekom relikvija, koju sačinjavaju veoma retke i neobjavljene knjige, koje su senzacija i veliko otkriće  za istoriju knjževnosti (nastavak „Mrtvih duša“ i „Gorskog vijenca“, drugi deo Šilerovog „Don Karlosa“, spaljena verzija „Dnevnika o Čarnojeviću“ i druge…) i koje je potrebno popisati. Gospođa Kosara mu iskazuje veliko poverenje i smatrajući ga izuzetnom osobom, daje mu privilegiju da vrši evidenciju knjiga. U tom procesu i u stanju između jave i sna, uz depresivnu atmosferu i klasičnu muziku u pozadini, suočava se sa duhovima umrlih kolega, balom vampira i velikom životnom opasnošću. Pokušava da se izbori sa decom noći, ali i sa vojnom policijom koja ga svim silama želi mobilizovati u rat. Da li je to bio samo ružan san i da li je realnost koja ga čeka ružnija, ostaje veliko pitanje, a na svakom gledaocu je da prosudi i donese svoj zaključak.

Veliko osveženje filma su grupa „Piloti“ i njihove dve pesme („Kao da je mesec stao samo za nas dvoje“ i „Uzalud rođeni“), koje obeležavaju ključne i prelomne trenutke u filmu, a i uvodna scena im je poklonjena. Uvodna scena je u početku bila zamišljena kao snimak helikoptera koji se odmiče i slika„Pobednika“ na Kalemegdanu u krupnom kadru, koji prati uvodna numera filma. Ova zamisao nije ostvarena, ali su njeni delovi utvrdjeni u odjavnu špicu tog filma.

Dragan Bjelogrlić, kao glavni glumac je imao jako neobičnu ulogu i jako netipičnu u odnosu na one koje je dobijao do tada, a i kasnije tokom svoje glumačke karijere. Moglo bi se reći da je lik Alekse u ovom filmu zapravo srpska preteča Džonija Depa iz „Devete kapije“. Naučenjaka, knjigoljupca, koji postaje deo nekog mračnog začaranog kruga.

Rahela Ferari je trebala da dobije ulogu vampirice Kosare Trifković, ali je nažalost preminula, pa je ulogu preuzela Ružica Sokić. Ružica je izjavila da joj je ovo omiljeni film i da ulogu Kosare smatra jednom od svojih najboljih filmskih uloga.

Nebojša Bakočević je sporedni lik i glumi Aleksinog kolegu koji postaje vampir. Da je stvoren za ovu ulogu, pokazao je i 1989. godine u filmu „Kako je propao rokenrol“, gde je takođe glumio vampira, ali doduše samo kostimiranog.

Scenario za ovaj film je nastao kada je Petar Grujičić, tadašnji student treće godine FDU-a, na Dramaturgiji, od profesora Gordana Mihića dobio za zadataktemu „Dezerterstvo/dezerter“. Na našim prostorima je u tom periodu besneo rat i svi su pisali drame ili ironične komedije, a on je napisao horor priču. Njegov rad je bio otpor i bunt prema toj temi. Rekao je da mu je inspiracija bio film „Američki vukodlak u Londonu“, Džona Lendisa, horor komedija koja nudi jednu scenarističku matricu koja je vrlo zanimljiva u preplitanju fantazije i realnosti.

Film je snimljen 1993. godine koju je obeležila hiperinflacija, pa su društvene i poslovne okolnosti jako uticale na sam film. Nedostatak priprema i tehničkih sredstava je smanjio kvalitet, ali su glumačke uloge i specifična muzika mnogo uticali na celokupan utisak.

Nakon odgledanog filma, zaključujem da je smrt ipak moguće preživeti, ali strah i trag koji ostavlja rat iza svojih leđa, postaju čitulja ljudskosti.

Nevena Grković – Restart magazin